Kanada versus Evropa Useljenje - Rad - Boravak - Statusna pitanja - Razvodi Izdrzavanja - Nasledstva - Domaci i Medjunarodni sporovi

Useljenje - Rad - Boravak/pravni okvir/
Uporedno pravna analiza propisa iz oblasti Medjunarodnog privatnog i poslovnog prava

Pravna pitanja na relaciji Srbija - Kanada- Evropa

 

U tekstovima koje cete  pratiti u ovoj rubrici, elaboriracu pravne teme kroz prakticne primere iz  zivotnih situacija lica koja zive u inostranstvu a imaju veze sa domovinom.

 Tu cete naci odgovore na pitanja koja su vezana za kolizione pravne norme iz oblasti Medjunarodnog privatnog i poslovnog prava, Naslednog , Porodicnog, Gradjanskog , Upravnog  i Krivicnog prava.

 Saznacete kako mozete povratiti imovinu koja vam je oduzeta/nacionalizovana, konfiskovana,eksproprisan/ u domovini, kako da regulisete vrsenje roditeljskih prava, placanje alimentacije, kako da regulisete nasledstvo, kako da kupite ili prodate stan, kucu ili neku drugu imovinu u domovini, koje ugovore da sklopite , kako da otpocnete biznis u domovini, i  kako da resite mnoga druga pravna pitanja na relaciji Srbija – Kanada.

Sve vase sugestije, razmisljanja, pitanja mozete uputiti direktno mojoj kancelariji, na adresu:

Advokatska kancelarija Zoran M.Kostic

Kosovska 15- Kondina 24

Beograd, 11000

Tel. + 381-11-322-4456

        + 381-64-216-8789

E-mail. kostic_zoran@hotmail.com

Web. www.kostic-zoran.webs.com

title: Buduce nasledstvo u Francuskoj

PITANJE:

Buduce nasledsto u Francuskoj

Postovani g-dine Kosticu,

Zeleo bih da Vas angazujem po pitanju razresenja problema oko prodaje nepokretnosti, koje imam sa mojom polusestrom iz Francuske. Predmetna nepokretnost delom pripada nasem zajednickom ocu I nalazi se u Francuskoj.

Notar iz Francuske je od mene trazio da potpisem Punomocje kojim, u svojstvu Davaoca Punomocja imenujem, kao svoje punomocnike za prodaju nepokretnosti, svog oca Marka Markovica sa prebivalistem u Parizu, i/ili moju macehu Svetlanu Markovic i/ili bilo kog zaposlenog kod gospodina Clauda, notara u Parizu, da u moje ime I za moj racun, ucestvuju (izvrse) prodaju nepokretnosti u Parizu, ukupne povrsine 3.624 m2, i to: stambene kuce koja se sastoji od - u prizemlju (terase, dnevne sobe sa kaminom, kupatila i toaleta sa kadom i tus kabinom, kuhinje sa malom trpezarijom, velike trpezarije); - na spratu (sobe, sobe u potkrovlju, druge sobe); - vesernice i kotlarnice sa rezervoarom za gas; pomocnih prostorija i garaze; - dvorista.

U predlozenom tekstu Punomocja se navodi da predmetna nepokretnost predstavlja poklon medju zivima, kao buduce nasledstvo u vidu apsolutnog prava svojine gospodina i gospodje Markovic,odnosno, mog oca i  macehe, u korist moje polusestre Gabriele Markovic,navedene kao prodavca nepokretnosti, koja je sve prihvatila na osnovu akta potpisanog kod notara u Parizu, te se dalje navodi u tekstu Punomocja, da JA, u svojstvu pretpostavljenog nuznog naslednika ,svog oca, Marka Markovica,, primam k znanju navedeni akt i dajem bezuslovni pristanak planiranoj prodaji u skladu sa clanom 924-4, stav 2 Gradjanskog zakonika (Code Civil), kako bi se ONEMOGUCILO sprovodjenje jednake raspodele nasledstva ili zahteva predvidjenog prvim stavom ovog clana protiv kupca, trecih vlasnika prodatih nepokretnosti i kako bi oni stekli nepovredivo vlasnistvo nad tim nepokretnostima, sve to pod izricitim uslovom da su se nasledstva odrekli svi nuzni naslednici”.

S’postovanjem,

Stevan Markovic

 

ODGOVOR:

Postovani g-dine Markovicu,

Punomocje koje Vam je dostavljeno na potpisivanje je neprecizno i ne sadrzi materjalnopravne ni formalnopravne elemente da bi bilo validno.

Kao prvo, ono ne sadrzi oznacenje Punomocnika, tj lica na koje se prenosi ovlascenje (ime, prezime, licni podaci, tacna adresa).

Kao drugo, ovim punomocjem, postoji vise lica koja su oznacena u svojstvu Punomocnika, sto je apsolutno pravno nemoguce (nezakonito) resenje, jer bi se onda postavilo pitanje ko je zapravo stvarni Punomocnik za prodaju navedene nepokretnosti, odnosno koje lice je ovlasceno da potpise Ugovor i/ili predugovor o prodaji, kao i koje lice je ovlasceno da na osnovu Ugovora o prodaji primi isplatu kupoprodajne cene.

Kao trece, apsolutno je pravno nemoguce (nezakonito) resenje oznaciti u tekstu punomocja, da se u svojstvu Punomocnika moze pojaviti “bilo koje zaposleno lice” kod gospodina Clauda, notara u Parizu.

Punomocje mora da sadrzi precizno odredjenje lica(Punomocnika) na koje se prenose odredjena ovlascenja.

Takodje, forma Punomocja je neugledna (ne zna se da li je na memorandumu Notara ili je pak slobodna forma, koju tek naknadno treba urediti). Forma Punomocja, cije je sadrzina prenos svih aposlutnih ovlascenja davaoca punomocja (kao sto je naznaceno “u ime i za racun” davaoca punomocja) je uvek (bez izuzetka) u pismenoj formi, a s obzirom na njegov medjunarodni elemenat (sastavljen na jeziku koji nije maternji jezik davaoca punomocja i s obzirom da se dejstvo punomocja ostvaruje van maticne drzave) zahteva se, pored pismene forme, i overa istog.

Isto tako, predmetnim Punomocjem ne moze se zahtevati da Vi potpisete takvo Punomocje direktno na francuskom jeziku, jer Vi ne poznajete taj jezik, a postupak potpisivanja Punomocja za odredjene pravne radnje u inostranstvu, kao i overe istih je regulisan Medjunarodnim konvencijama i bilateralnim sporazumima.

Da bi jedna javna isprava i/ili privatna isprava (kao sto je Punomocje) mogla biti punovazno upotrebljena izvan drzave u kojoj je izdata (dakle, da bi takva isprava mogla da proizvede dejstvo u Francuskoj, s obzirom da je izdaje-potpisuje srpski drzavljanin) ona mora da prodje odredjenu proceduru legalizacije kojom se potvrdjuje verodostojnost potpisa potpisnika isprave i autenticnost pecata stavljenog na ispravu.

U postupku legalizacije, tzv. unutrasnju legalizaciju vrse organi drzave u kojoj je isprava izdata (u Srbiji sud, a od 1. spetembra 2014 godine, javni beleznik-notar), a tzv. medjunarodnu legalizaciju vrse organi drzave u kojoj isprava treba da bude sacinjena.

Republika Srbija ima zakljucen bilateralni sporazum sa Francuskom (Konvencija o izdavanju isprava o licnom stanju i o oslobodjenju od legalizacije od 29.10.1969 godine) kojim je predvidjen minimum potrebe legalizacije javnih i/ili privatnih isprava. Naime, prema clanu 5. Konvencije dovoljno je da je domaca javna isprava snabdevena sluzbenim pecatom organa i potpisom ovlascenog lica. Isto vazi za prevod isprave koji je dovoljno da overi ovlasceni sudski tumac. Nikakva druga nadovera ili stavljanje "apostila" nisu potrebni. Medjutim, u praksi se desava da i kod pune i delimicne legalizacije, stranka mora dva puta da dolazi u sud - prvi put da overi domacu ispravu, a drugi put da overi prevod te isprave zajedno sa prvobitno stavljenom klauzulom overe.

Nadalje, na osnovu izvrsenog uvida u sadrzinu predmetnog Punomocja, Vi ovim Punomocjem navodno ovlascujete svog  oca  i/ili macehu  i/ili bilo kog zaposlenog kod gospodina Clauda, notara iz Pariza da izvrse prodaju, a da oni nisu vlasnici nepokretnosti, niti ste Vi vlasnik iste, te bi zapravo ovo Punomocje, u svojstvu davaoca punomocja  trebalo u stvari da potpise gospodja Gabriela Markovic, Vasa polusestra, kao vlasnik nepokretnosti.

Na strani 2, pasus 4 predmetnog Punomocja trazi se od Vas da se odreknete podnosenja zahteva u vezi nuznog dela, prema buducim kupcima nepokretnosti a da pri tom nije dato razumno tumacenje kakvu zastitu uzivate za slucaj povrede nuznog dela.

Naime, ne moze se niti jednim aktom unapred traziti od zakonskog naslednika (koji uziva pravo na isticanje zahteva na nuzni deo) odricanje od isticanja ovog zahteva, jer bi ono bilo nistavo.

Nuzni naslednik moze se odreci prava na nuzni deo tek nakon smrti ostavioca i tek u slucaju da je pozvan na nasledje, odnosno da je pokrenut ostavinski postupak. Naravno, clan 924-4, stav 2 Gradjanskog zakonika (Code Civil): “Lorsque, au jour de la donation ou postérieurement, le donateur et tous les héritiers réservataires présomptifs ont consenti à l'aliénation du bien donné, aucun héritier réservataire, même né après que le consentement de tous les héritiers intéressés a été recueilli, ne peut exercer l'action contre les tiers détenteurs. S'agissant des biens légués, cette action ne peut plus être exercée lorsque les héritiers réservataires ont consenti à l'aliénation, na koji se poziva gospodin Claude, notar iz Pariza, se odnosi na zastitu prava trecih lica (kupaca nepokretnosti) ali se postavlja pitanje ako Vi date takvu saglasnost, kako cete  zastititi svoje pravo na nuzni deo? Ukoliko bi se nakon otvaranja nasledstva, ustanovilo da iza ostavioca, Vaseg oca ne postoji nikakva zaostavstina iz koje bi se namirili nuzni naslednici, to onda dalje upucuje na vodjenje sudskog spora u Francuskoj a s obzirom da Vi zivite u Srbiji, vodjenje takvog sudskog spora bi iziskivalo velike materijalne troskove i dosta vremena.

Takodje se predmetnim Punomocjem trazi da date saglasnost za prodaju nepokretnosti za koju ne znate da li uopste postoji, niti Vam je pak prezentiran validan dokaz o tome ko je vlasnik te nepokretnosti, sto u ovom slucaju podrazumeva stavljanje na uvid Predugovora o prodaji predmetne nepokretnosti, potom Ugovora o prodaji nepokretnosti i Izvod iz zemljisne knjige u koju je upisana predmetna nepokretnost. Isto tako, potrebno je prezentovati pravni osnov(Ugovor o poklonu) vlasnistva nad nepokretninom gospodje Gabriele Markovic, Vase polusestre.

S obzirom da je Vasa polusestra u komunikaciji sa Vama  isticala da bi zelela da Vam isplati ¼ kupoprodajne cene od prodate nepokretnosti, a nakon izvrsene prodaje, vazno je rastumaciti na koji nacin i po kom osnovu bi to ucinila, kao i u kom tacnom iznosu? Da li bi se to tretiralo kao njen poklon ucinjen Vama, svom polubratu  ili bi pak to bio poklon Vaseg oca ucinjen Vama?

Saglasno pozitivnim propisima Francuske a i drugih razvijenih zemalja sveta, ne moze se unapred – pre smrti ostavioca raspodeljivati nuzni deo, medjutim Ugovorom o poklonu ili pak Ugovorom o raspodeli imovine za zivota ostavioca, moglo bi se to pitanje resiti na zadovoljavajuci nacin i za Vas i za Vasu polusestru a kako to preciznije odredjuje Odeljak VII, od clana 1075 do clana 1080 Gradjanskog zakonika (Code Civil).

U Beogradu,

Dana 26.08.2014 godine

Advokat Zoran M.Kostic

 

                                                                                

Postovani g-dine Markovicu,

U prilogu Vam dostavljam Podnesak koji upucujemo Notaru u Parizu u vezi razresenja nesporazuma po pitanju Punomocja koje Vam je poslato.

 

                          

Bureau d’avocat

Zoran M. Kostić                                                                       Cachet:  Avocat Zoran M. KOSTIĆ

Kosovska 15, 11000 Belgrade                                                               Belgrade, Kosovska 15/1

Tel. +381- 11 -322 -44 -56

Mob. +381- 64 -216 -87 -89

E-mail. kostic_zoran@hotmail.com

 

Me Jean – Philippe Claude

Notaire Associé

St. Germain, Paris

France

 

Ref. Markovic

 

SUJET: Vente de bien immobilier acquis par Contrat de donation

 

Cher M. Claude,

Nous vous adressons cette lettre au nom de notre client, M. Steve MARKOVIC, né le 02.04.1968 à Belgrade, République de Serbie,  adresse de domicile: xx, rue Makedonska, commune Stari Grad, Belgrade, qui nous a engagé au sujet de procédure juridique de vente envisagée du bien immobilier - immeuble situé dans la commune de Paris, France, d’une superficie totale de 3.624 m2, dont le propriétaire est sa demi-soeur, Mme Gabriele MARKOVIC de France, domiciliée à l’adresse: xxxx rue St. Antoine , Paris.

Conformément aux informations dont nous disposons, on a demandé le 05.06.2014 à notre client, M. Steve MARKOVIC, de signer une Procuration par laquelle il constitue, en sa qualité de mandant, pour ses mandataires chargés de la vente de l’immeuble, Monsieur Marko MARKOVIC, demeurant à Paris, et/ou Madame Svetlana Kitic (MARKOVIC), demeurant à Paris, et/ou un des employés de votre bureau, pour intervenir, au nom et pour le compte de notre client, M. MARKOVIC, à un acte de vente du bien immobilier - immeuble situé dans la commune de Paris, d’une superficie totale de 3.624 m2, comprenant: une maison d’habitation comprenant - au rez-de-chaussée: véranda, séjour avec cheminée, salle de bain et toilette avec baignoire et douche, cuisine avec coin repas, salle à manger spacieuse); - à l’étage: chambres, chambres palières, autres chambres); - buanderie et chaufferie avec citerne à gaz; dépendances et garage; - cour.

Dans le texte proposé de la procuration, on expose que la vente du bien immobilier en question représente une donation entre vifs en avancement d’hoirie de la propriété absolue, par Monsieur Marko et Madame Svetlana MARKOVIC, , au profit de Madame Gabriele MARKOVIC, sa demi-sœur (de Steve MARKOVIC), vendeur susnommée du bien immobilier, qui a tout accepté aux termes d’un acte reçu par Me MAROCCO, notaire  à Paris” ; on expose par la suite dans le texte de la procuration que Monsieur Steve MARKOVIC, en sa qualité d’héritier réservataire présomptif de Monsieur Marko MARKOVIC, son père, prend connaissance dudit acte et donne son consentement pur et simple à la vente projetée, dans les termes de l’article 924-4, alinéa 2, du Code Civil, afin que l’ACTION EN REDUCTION ou revendication instituée par le premier alinéa du même article ne puisse être exercée contre l’acquéreur et les tiers détenteurs des biens immobiliers vendus, et que ceux-ci obtiennent la propriété incommutable desdits biens, ceci à condition expresse que l’ensemble des héritiers réservataires y aient renoncés".

En effet, le texte de la Procuration produite à notre client, Monsieur Steve MARKOVIC, pour être signée, est imprécis et ne comprend pas les éléments matériaux, formels et juridiques qui font une procuration valide. Premièrement, il manque l’identification complète du mandataire, c’est-à-dire de la personne qui reçoit le mandat (nom, prénom, renseignements personnels, adresse de domicile). Deuxièmement, la procuration produite désigne plusieurs personnes en leur qualité de Mandataire, ce qui est absolument impossible (voir illégal) du point de vue juridique, car on arrive ainsi dans une situation à se demander qui est effectivement Vendeur dudit bien immobilier, autrement dit quel personne est effectivement autorisée à signer le Contrat et/ou le Contrat préliminaire de vente, et aussi quel personne est autorisée aux termes du Contrat de vente de recevoir le montant de vente contracté. Et troisièmement, il est également absolument impossible (illégal) du point de vue juridique de citer dans le texte qu’en qualité de Mandataire peut être désignée "toute personne employée dans le bureau de notaire" de Monsieur CLAUDE. La procuration doit constituer précisément la personne qui reçoit le mandat et des autorisations correspondantes.

De même, la forme de la procuration est inadéquate (on ne peut distinguer si elle est rédigée sur un mémorandum du notaire ou s’il s’agit d’une forme libre qui sera arrangée ultérieurement). La forme d’une procuration, dont le contenu représente le transfert des autorisations absolues du mandant (en accord avec la désignation "au nom et pour le compte" du mandant) est toujours (et sans exception) en forme écrite, et vu l’élément international (rédigée en langue qui n’est pas la langue maternelle du mandant et étant donné que l’effet de la procuration sera réalisé à l’étranger, et non dans le pays d’origine du mandant) elle doit comporter un cachet de vérification correspondant.

Egalement, on ne peut pas demander à Monsieur Steve MARKOVIC de signer directement un texte de procuration pareil rédigé en français car il ne parle pas la langue, et la procédure de signature de la Procuration pour des actes juridiques spécifiques à l’étranger, ainsi que la vérification de ces procurations, est réglée par les Conventions Internationales et des accords bilatéraux. Pour qu’un document publique et/ou personnel (comme une procuration) puisse être validement utilisé hors l’état d’issue (autrement dit, pour qu’un document pareil puisse produire effet en France, étant donné qu’il est issu - signé par une personne de nationalité serbe), il doit passer une procédure de légalisation correspondante qui atteste l’authenticité de la signature du signataire du document et du sceau apposé. La procédure de légalisation, appelée légalisation interne, est effectuée par les autorités de l’état qui délivre le document (en Serbie ce sont les tribunaux, ou les notaires publiques à partir du 1 septembre de cette année-2014), alors que la légalisation internationale est effectuée par les autorités de l’état dans laquelle le document est rédigé. La République de Serbie et la France ont conclu une convention bilatérale (Convention sur l’issue des documents d’état civil et d’exemption de légalisation du 29 octobre 1969) prévoyant un minimum de légalisation des documents publiques et/ou personnels. En effet, l’article 5 de la Convention précise qu’il suffit que le document publique national soit muni du sceau officiel de l’autorité compétente et de la signature de l’officier compétent. Il en est de même pour les traductions des documents, qui doivent être vérifiées par le sceau d’un traducteur officiel. Aucune vérification complémentaire ou apposition d’une apostille ne sont requis. Il arrive toutefois que la partie intéressé soit obligée de passer à deux reprises dans le tribunal - une première fois pour légaliser le document national, et une seconde fois pour légaliser la traduction de ce document ensemble avec le premier sceau de légalisation.

Ensuite, selon le texte de ladite Procuration, Monsieur Steve MARKOVIC donnerait pouvoir à son père, Monsieur Marko MARKOVIC, et/ou à sa belle-mère, Svetlana (Kitic)MARKOVIC, ou tout employé chez Monsieur Claude, de procéder à la vente d’un bien immobilier dont ils ne sont pas propriétaires, ni eux ni Monsieur Steve MARKOVIC, donc cette Procuration devrait être signée, en sa qualité de mandant, par Madame Gabriele MARKOVIC, qui est propriétaire de l’immeuble.

A la page 2, alinéa 4 de ladite Procuration, on demande à Monsieur Steve MARKOVIC de renoncer à agir en revendication concernant la réserve héréditaire à l’encontre des acquéreurs futurs du bien immobilier, mais sans pour autant donner une explication raisonnable de la protection dont bénéficierait Monsieur Steve MARKOVIC. En effet, il n’y a aucun acte qui prévoit de demander à un héritier légitime (qui bénéficie du droit de revendiquer la réserve héréditaire) de renoncer à agir en revendication, et cette action ne serait pas valide. Un héritier réservataire peut renier son droit à la partie réservée seulement après la mort du donateur et seulement s’il est convoqué à la succession, c’est-à-dire au moment de l’ouverture de la succession. Evidemment, l’article 924-4, alinéa 2 du Code Civil: “Lorsque, au jour de la donation ou postérieurement, le donateur et tous les héritiers réservataires présomptifs ont consenti à l'aliénation du bien donné, aucun héritier réservataire, même né après que le consentement de tous les héritiers intéressés a été recueilli, ne peut exercer l'action contre les tiers détenteurs. S'agissant des biens légués, cette action ne peut plus être exercée lorsque les héritiers réservataires ont consenti à l'aliénation, auquel vous vous référez, se rapporte à la protection des droits des tiers (acquéreurs du bien immobilier), mais la question qui se pose est, si Monsieur Steve MARKOVIC donne un consentement pareil, comment va-t-il protéger son droit à la réserve héréditaire? Si une fois la procédure de succession entamée, on constatait qu’il n’y a aucune succession derrière le donateur, Monsieur Marko MARKOVIC, pour acquitter les héritiers réservataires présomptifs, ceci mènerait à un litige devant les Tribunaux en France qui, vu que Monsieur Steve MARKOVIC a domicile en Serbie, entraînerait des frais matériaux et une dépense de temps considérables pour mon client.

De même, dans ladite Procuration on demande à Monsieur Steve MARKOVIC de donner son consentement à la vente d’un bien immobilier dont il ignore l’existence avec certitude, et sans lui avoir présenté de preuve valide concernant le propriétaire effectif dudit bien immobilier. Donc, la procédure logique dans le cas où vous demandez à une personne (Monsieur Steve MARKOVIC, dans ce cas particulier) de donner son consentement à procéder en son nom et pour son compte à certains actes juridiques, est de lui présenter toutes les informations concernant ledit consentement, ce qui dans ce cas particulier sous-entend de présenter le Contrat préliminaire de vente dudit bien immobilier, ensuite du Contrat de vente du bien immobilier et de l’Extrait du Cadastre d’enregistrement dudit bien immobilier. Il est également nécessaire de présenter le fondement juridique autorisant Madame Gabriele MARKOVIC à procéder à la vente dudit bien immobilier, c’est-à-dire le Contrat de donation  dans ce cas particulier. Ce n’est qu’après avoir examiné la documentation citée qu’on peut s’attendre à obtenir le consentement sollicité (à condition que ladite documentation soit valide du point de vue juridique et que le texte de la Procuration soit modifié).

Il est également très important de noter que notre client, Monsieur Steve MARKOVIC, ne désire pas empêcher la vente dudit bien immobilier, ni troubler les relations familiales. Au contraire, l’intention de Monsieur Steve MARKOVIC est d’aboutir à la vente dudit bien immobilier, mais dans une procédure ouverte et juridiquement régulière.

C’est dans cet esprit que nous vous adressons cette lettre pour demander à Vous et à Madame Gabriele MARKOVIC de nous fournir plus de détails concernant tous les faits en rapport avec le Contrat de vente du bien immobilier et le Contrat de donation (et de nous remettre les copies de ces contrats, si possible), et aussi de nous faire connaître les détails concernant les autres biens immobiliers faisant le patrimoine de ‘de cuius’ (ou du futur donateur éventuel, Monsieur Marko MARKOVIC), ainsi que des options qui sont à la disposition de Monsieur Steve MARKOVIC pour obtenir une indemnité dans le cas où son droit à la réserve héréditaire serait violé.

Vu que Madame Gabriele MARKOVIC a souligné, dans sa communication avec son demi-frère, Monsieur Steve MARKOVIC, qu’elle désire lui payer ¼ du prix de vente du bien immobilier, une fois la vente réalisée, je Vous prie de bien vouloir nous expliquer de quel manière et sur base de quoi cela serait fait, et dans quel montant précis? Est-ce que cela serait traité comme donation de Madame Gabriele MARKOVIĆ à son demi-frère, Monsieur Steve MARKOVIĆ, ou comme donation du père, Monsieur Marko MARKOVIĆ, à son fils, Monsieur Steve MARKOVIĆ?

Conformément au droit positif en France et dans d’autres pays développés du monde, on ne peut pas diviser la réserve héréditaire à l’avance, c’est-à-dire avant la mort du donateur. Toutefois, par Contrat de donation ou Contrat de donation entre vifs en avancement d’hoirie, c’est une question qui pourrait être résolue d’une manière satisfaisante pour les deux parties, Madame Gabriele MARKOVIC et Monsieur Steve MARKOVIC, conformément aux dispositions du Chapitre VII, articles 1075 à 1080 du Code Civil.

Dans l’intention d’aboutir à une solution raisonnable et légale de cette question contestable, nous vous adressons cette lettre et attendons vos propositions, commentaires, remarques et suggestions, que vous pouvez nous envoyer par poste (à l’adresse de notre bureau et/ou notre client) et/ou par courriel à l’adresse de notre bureau (kostic_zoran@hotmail.com) et/ou à l’adresse e-mail de notre client.

Veuillez noter que cet avis vous est remis dans sa version originale en serbe et suivi d’une traduction en français effectuée par un traducteur officiel. Nous vous informons aussi que nous avons envoyé un avis semblable à Madame Gabriele MARKOVIC, dans le but de soutenir d’une manière constructive la réalisation de la vente dudit bien immobilier et dans l’esprit des principes juridiques du Code Civil.

Veuillez recevoir, Monsieur, l’assurance de nos sentiments respectueux.

 

A Belgrade,

le 21.08.2014 godine

 

                                                                                  _        (cachet et signature de sa propre main)___     

 

                                                                                     Me Zoran M. Kostić

 

 

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       

No. du registre des traductions:         178 / 14                                            Nombre de pages:              4            

 

Le soussigné traducteur officiel confirme de sa signature et de son sceau que la présente traduction correspond en tout  au document original rédigé en langue serbe, dont la copie est jointe en annexe.

 

Traducteur assermenté auprès du Tribunal de Novi Sad, acte no. 740-06-00134/95-18 du 17.10.1995.

 

Date:             01.09.2014                                                                                                  

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       

 

 

Testamentalno raspolaganje

Pitanje: Da li je u Srbiji obaveza da se sacini Testament I ako jeste, koje vrste testamenta postoje ?

Odgovor: U Srbiji postoje dva osnova pozivanja na nasledje. Zakon I Testament. Ugovor nije osnov pozivanja na nasledje. Nasledjivanje po osnovu Testamenta je primarno a po osnovu Zakona sekundarno. Nasledjivanje po osnovu Zakona nastaje kada nema Testamenta ili ako je on nistav odnosno ako njime nije obuhvacena celokupna zaostavstina testatora. Zaostavstina se moze raspraviti na osnovu Zakona ili na osnovu Testamenta a mogu se istovremeno primeniti oba osnova u slucaju ako je testator delimicno raspolagao svojom imovinom.

Zakon o nasledjivanju RS uredjuje testamentalno nasledjivanje na sledeci nacin:

NASLEĐIVANjE NA OSNOVU ZAVEŠTANjA (TESTAMENTA, POSLEDNjE VOLjE)

I. ZAVEŠTANjE

Pojam zaveštanja

 

Zaveštanje je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.

Zaveštajna (testamentalna) sposobnost

 

Zaveštanje može sačiniti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje.

Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja

 

Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost.

Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vreme zaveštanja bile zaveštaočeva odlučujuća pobuda, sud može, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja ili celo zaveštanje ako zaveštalac to nije mogao učiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuđivanje.

Zahtev se može postaviti u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Volja za sačinjavanje zaveštanja

 

Zaveštaočeva volja za sačinjavanje zaveštanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna.

Namera za sačinjavanje zaveštanja

 

Zaveštaočeva namera za sačinjavanje zaveštanja mora biti određena i bezuslovna.

Oblik zaveštanja

 

Zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.

II. OBLICI ZAVEŠTANjA

1. Vrste oblika

a) Svojeručno zaveštanje

 

Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati.

Za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije nužno da se u njemu naznači datum kada je sačinjeno, ali je to poželjno.

b) Pismeno zaveštanje pred svedocima

 

Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati.

Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.

v) Sudsko zaveštanje

Sačinjavanje sudskog zaveštanja

 

Sudsko zaveštanje sačinjava se po pravilima koja važe za sastavljanje isprava ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Sudsko zaveštanje ako je zaveštalac u stanju da ga pročita

 

Zaveštanje može po kazivanju zaveštaoca sačiniti sudija, pošto prethodno utvrdi zaveštaočev identitet.

Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pročita i potpiše, sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao.

Sudsko zaveštanje ako zaveštalac nije u stanju da ga pročita

 

Kad zaveštalac nije u stanju da pročita zaveštanje koje mu je sačinio sudija, ovaj ga zaveštaocu čita u prisustvu dva svedoka, pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom zaveštanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak.

Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju.

Sudija je dužan na samom zaveštanju potvrditi da su sve ove radnje učinjene.

Ako je zaveštanje sačinjeno u drugom sudu

 

Kad je zaveštanje sačinjeno u sudu na čijem području zaveštalac nema prebivalište, sud je dužan o tome odmah izvestiti sud na čijem području zaveštalac ima prebivalište.

Predavanje zaveštanja sudu

 

Zaveštalac može svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima i sudsko zaveštanje poveriti na čuvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu.

Sud će o prijemu zaveštanja sačiniti zapisnik i zaveštanje staviti u zaseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu.

g) Konzularno zaveštanje

 

Zaveštaocu može u inostranstvu zaveštanje sačiniti konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Srbije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja.

d) Međunarodno zaveštanje

Punovažnost međunarodnog zaveštanja

 

Međunarodno zaveštanje je punovažno bez obzira na mesto gde je sačinjeno i na to gde se nalaze dobra zaveštaočeva, bez obzira na državljanstvo zaveštaoca, na njegovo prebivalište ili boravište, ako je sačinjeno u obliku međunarodnog zaveštanja, u skladu sa odredbama   Zakona o nasledjivanju.

Ništavost međunarodnog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost kao zaveštanja druge vrste.

 

Odredbe ovog zakona o međunarodnom zaveštanju ne primenjuju se na oblike zaveštanja koje su u istom pismenu sačinila dva ili više lica.

 

Oblik međunarodnog zaveštanja

 

Međunarodno zaveštanje mora biti sačinjeno u pismenom obliku, ali ga zaveštalac ne mora svojeručno napisati.

Međunarodno zaveštanje može biti sačinjeno na bilo kom jeziku, rukom ili na neki drugi način.

Nadležnost za sačinjavanje međunarodnog zaveštanja

 

Ovlašćena lica za postupanje pri sačinjavanju međunarodnog zaveštanja su lica određena prema odredbama Zakona o nasledjivanju.

Izjava zaveštaoca

 

U prisustvu dva svedoka i lica ovlašćenog za sastavljanje međunarodnog zaveštanja, zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno njegovo zaveštanje i da je upoznat s njegovom sadržinom.

Zaveštalac nije dužan da sa sadržinom međunarodnog zaveštanja upozna svedoke, niti ovlašćeno lice.

Potpisivanje međunarodnog zaveštanja

 

U prisustvu svedoka i ovlašćenog lica zaveštalac potpisuje zaveštanje ili, ako ga je prethodno potpisao, priznaje i potvrđuje potpis za svoj.

Ako zaveštalac nije u stanju da se potpiše, saopštava razlog ovlašćenom licu, koje to zabeležava na zaveštanju. Zaveštalac može zatražiti da ga drugi, u njegovo ime, potpiše na zaveštanju a ovlašćeno lice će to zabeležiti na zaveštanju.

Svedoci i ovlašćeno lice u prisustvu zaveštaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na zaveštanje.

Potpisi se moraju staviti na kraju zaveštanja.

Kad se zaveštanje sastoji od više listova, zaveštalac mora da potpiše svaki list ili, ako on nije u stanju da se potpiše, zaveštanje može potpisati drugi u njegovo ime, ili ovlašćeno lice.

Svaki list zaveštanja mora biti obeležen brojem.

Datum sačinjavanja međunarodnog zaveštanja

 

Datum sačinjavanja međunarodnog zaveštanja je datum pod kojim ga je potpisalo ovlašćeno lice.

Ovlašđeno lice taj datum stavlja na kraju zaveštanja.

Tumač pri sačinjavanju međunarodnog zaveštanja

 

Kad je za sačinjavanje međunarodnog zaveštanja potreban tumač, određuje ga ovlašćeno lice.

Tumač mora ispuniti uslove predviđene za svedoke međunarodnog zaveštanja.

Izjava o čuvanju međunarodnog zaveštanja

 

Ako ne postoji obavezan propis o čuvanju zaveštanja, ovlašćeno lice pita zaveštaoca da li želi dati izjavu o čuvanju zaveštanja.

Mesto gde zaveštalac ima nameru da čuva zaveštanje zabeležava se u potvrdi koju izdaje ovlašćeno lice.

Potvrda o međunarodnom zaveštanju

 

Ovlašćeno lice priložiće međunarodnom zaveštanju potvrdu, na obrascu propisanom odgovarajućom međunarodnom konvencijom.

 

Potvrda se sastavlja u dva primerka, od kojih jedan čuva ovlašćeno lice, a drugi predaje zaveštaocu.

 

Potvrda ovlašćenog lica uzima se kao dovoljan dokaz formalne punovažnosti pismena kao međunarodnog zaveštanja, sve dokle se ne dokaže suprotno.

 

Nepostojanje ili nepravilnost potvrde ne utiče na formalnu punovažnost međunarodnog zaveštanja sačinjenog u skladu sa odredbama ovog zakona.

Opoziv međunarodnog zaveštanja

 

Međunarodno zaveštanje se može opozvati isto kao i ostali oblici zaveštanja, prema ovom zakonu.

Tumačenje i primena odredaba o međunarodnom zaveštanju

 

Pri tumačenju i primeni odredaba ovog zakona o međunarodnom zaveštanju vodiće se računa o njegovom međunarodnom obeležju i potrebi njegovog jednoobraznog tumačenja.

 

đ) Brodsko zaveštanje

 

Zaveštaocu može na srpskom brodu zaveštanje sačiniti zapovednik broda, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja.

Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u Srbiju.

e) Vojno zaveštanje

 

Za vreme mobilizacije ili rata, zaveštanje onom ko je na vojnoj dužnosti može sačiniti komandir čete i drugi starešina njegovog ili višeg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda, a po pravilima koja važe za sačinjavanje sudskog zaveštanja.

Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku šezdeset dana od dana završetka rata, a ako je zaveštalac ranije ili docnije demobilisan - po isteku trideset dana od dana demobilisanja.

ž) Usmeno zaveštanje

 

Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje.

Usmeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno.

Dužnost svedoka usmenog zaveštanja

Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju.

Izvršenje te dužnosti nije uslov punovažnosti usmenog zaveštanja.

2. Pravila o zaveštajnim svedocima

Ko može biti svedok

Zaveštajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno potpuno sposobni, izuzev kod usmenog zaveštanja, kada svedoci ne moraju biti pismeni.

Svedoci međunarodnog i pismenog zaveštanja pred svedocima moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje da je zaveštanje njegovo, a svedoci usmenog i sudskog zaveštanja moraju znati i jezik na kom je zaveštanje sačinjeno.

Ko ne može biti svedok

 

Ne mogu biti zaveštajni svedoci niti mogu sačiniti zaveštanje po zaveštaočevom kazivanju u svojstvu sudije, odnosno ovlašćenog lica ako se zaveštanje sačinjava po pravilima sudskog zaveštanja: potomci zaveštaočevi, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegovi preci i usvojioci, njegovi srodnici u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, bračni drugovi svih tih lica i bračni drug zaveštaočev.

To ne važi za usmeno zaveštanje.

III. SADRŽINA ZAVEŠTANjA

1. Postavljanje naslednika

 

Zaveštanjem se može postaviti jedan ili više naslednika.

Naslednik na osnovu zaveštanja je onaj kome je zaveštalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine određen prema njenoj celini.

Naslednikom se smatra i onaj kome je zaveštanjem ostavljena jedna ili više određenih stvari ili prava ako je zaveštalac hteo da taj bude naslednik.

Određenost naslednika i drugih korisnika

 

Naslednici, isporukoprimci i drugi kojima su ostavljene kakve koristi moraju biti određeni ili odredivi.

Odredivi su ako zaveštanje sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi ko su oni.

Zamena naslednika

Zaveštanjem može biti određen onaj kome će pripasti nasledstvo ako postavljeni naslednik ne može ili neće da nasledi.

Isto važi i za isporuku.

2. Ostavljanje isporuke

 

Zaveštanjem može biti ostavljena jedna ili više isporuka.

3. Raspolaganje u dozvoljene svrhe i osnivanje zadužbine

 

Zaveštalac može narediti da se kakva stvar ili pravo, deo imovine ili cela imovina upotrebe u dozvoljene svrhe.

Zaveštalac može narediti osnivanje zadužbine i odrediti sredstva za postizanje njenog cilja.

4. Uslovi i rokovi

 

Zaveštalac može u pojedinim odredbama zaveštanja postaviti uslove i rokove.

a) Uslovi

Kad se uslov smatra nepostojećim

 

Uslovi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima smatraju se nepostojećim.

Nepostojećim se smatraju i nemogući, nerazumljivi i protivrečni uslovi.

Nepostojećim se smatra i uslov ostvaren pre ostaviočeve smrti ako iz zaveštanja ne sledi da uslov treba ponoviti.

Kad se uslov smatra ostvarenim ili neostvarenim

 

Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, spreči onaj na čiji je teret određen.

Smatra se da uslov nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje onaj u čiju je korist određen.

Ako na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi neko drugi

 

Kad na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi ko drugi, smatraće se da ga uslov ne tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Posebna pravila o odložnom uslovu

 

Ostvarenje odložnog uslova nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Negativan odložni uslov smatra se pozitivnim raskidnim uslovom.

b) Rokovi

 

Rok koji nikada ne može nastupiti ili je neprimereno dug smatra se nepostojećim.

Kad je očigledno da se zaveštalac prevario samo u preračunavanju vremena, dužinu roka odrediće sud, prema zaveštaočevoj pravoj nameri.

Istek odložnog roka nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

 

v) Ako je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom

Ako je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom, zaostavština pripada na uživanje ostaviočevim zakonskim naslednicima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Ostaviočevi zakonski naslednici tada za ostaviočeve dugove, isporuke i naloge odgovaraju samo stvarima i pravima iz zaostavštine.

Ako se odložni uslov ostvari ili rok istekne

 

Kad se odložni uslov ostvari ili rok istekne, postavljeni naslednik zaostavštinu nasleđuje u svojinu.

Ako se odložni uslov ne ostvari

 

Ako se odložni uslov ne ostvari, zaostavštinu u svojinu nasleđuju ostaviočevi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Isto važi i kad postavljeni naslednik ne doživi ostvarenje odložnog uslova ili istek roka.

g) Ako je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom ili rokom

 

Kad je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom ili rokom, on ima položaj uživaoca zaostavštine.

Naslednik tada za ostaviočeve dugove, isporuke i naloge odgovara samo stvarima i pravima iz zaostavštine.

Ako se raskidni uslov ostvari ili rok istekne

Kad se raskidni uslov ostvari ili rok istekne, zaostavštinu u svojinu nasleđuju ostaviočevi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Ako postavljeni naslednik ne doživi istek raskidnog roka, zaostavštinu u svojinu nasleđuju ostaviočevi zakonski naslednici ako iz zaveštanja na sledi što drugo.

 

Onaj ko dolazi na mesto naslednika postavljenog pod raskidnim uslovom ili rokom ne mora doživeti ostvarenje uslova, odnosno istek roka.

Tada njegov nasledni deo nasleđuju njegovi naslednici.

Ako se raskidni uslov ne ostvari

 

Ako se raskidni uslov ne ostvari, postavljeni naslednik nasleđuje zaostavštinu u svojinu.

Ako postavljeni naslednik ne doživi ostvarenje raskidnog uslova, zaostavštinu u svojinu nasleđuju njegovi naslednici.

5. Nalozi

 

Zaveštalac može naložiti nasledniku ili isporukoprimcu da nešto učini ili se uzdrži od nečeg što bi inače bio ovlašćen da učini, ali tako da između obaveznog lica i korisnika naloga ne nastane obligacioni odnos.

Nalozi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima smatraju se nepostojećim.

Nepostojećim se smatraju i nemogući, nerazumljivi i protivrečni nalozi.

 

Kad zaveštalac propusti da odredi rok za ispunjenje naloga, izvršilac zaveštanja ili lice koje za to ima pravni interes može zahtevati da sud odredi primereni rok ispunjenja.

Ako obavezno lice ne može ili neće da nasledi, nalog tereti onog ko umesto njega dolazi na nasleđe ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Neispunjenje naloga

Neispunjenje naloga krivicom obaveznog lica ima dejstvo ostvarenja raskidnog uslova.

Pravo na tužbu za utvrđenje prestanka prava zbog neispunjenja naloga ima izvršilac zaveštanja i lice koje za to ima pravni interes.

6. Tumačenje zaveštanja

 

Odredbe zaveštanja treba tumačiti prema pravoj nameri zaveštaočevoj.

Kad se prava namera zaveštaočeva ne može utvrditi, zaveštanje se tumači u smislu koji je povoljniji za zakonske naslednike ili one kojima je zaveštanjem naložena kakva obaveza.

 

NEVAŽNOST ZAVEŠTANjA

1. Ništavost zaveštanja

Ništavost zaveštanja zbog povrede prinudnih propisa, javnog poretka ili dobrih običaja

Zaveštanje je ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima.

Ništavost zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti

Ništavo je zaveštanje lica koje nije navršilo petnaest godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti.

 

Ništavost falsifikovanog zaveštanja

Falsifikovano zaveštanje je ništavo.

Delimična ništavost zaveštanja

 

Ništavost neke odredbe zaveštanja ne povlači ništavost i samog zaveštanja ako ono može opstati bez ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno.

 

Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu.

Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac svom nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio.

Ništava je odredba zaveštanja kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva.

 

Ništave su one odredbe sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog i vojnog zaveštanja kojima se nešto ostavlja sudiji, odnosno ovlašćenom licu, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica.

Ništave su one odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima, sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog i vojnog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka.

Ništave su one odredbe usmenog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, njihovim bračnim drugovima, precima, potomcima i srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, kao i bračnim drugovima svih tih lica.

Isticanje ništavosti

Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice.

Neograničeno isticanje ništavosti

 

Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se.

Time se ne dira u pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja.

Posledice ništavosti zaveštanja

 

Ništavo zaveštanje smatra se zaveštanjem koje nikada nije ni bilo sačinjeno.

 

2. Rušljivost zaveštanja

Kada je zaveštanje rušljivo

 

Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost, ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom.

Pravo na isticanje rušljivosti gasi se istekom zakonom određenog roka.

Ko može zahtevati poništaj zaveštanja zbog rušljivosti

 

Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje za to ima pravni interes.

Rušljivost zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti

Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje.

Rušljivost zaveštanja zbog mana zaveštaočeve volje

 

Rušljivo je zaveštanje sačinjeno pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o činjenicama koje su zaveštaoca pobudile da sačini zaveštanje.

Rušljivost odredaba zaveštanja koje su sačinjene pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili su sačinjene u zabludi ne povlači rušljivost preostalog dela zaveštanja ako ono može opstati bez rušljive odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno.

Rušljivost zaveštanja zbog povrede oblika zaveštanja

 

Rušljivo je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.

Rok za poništaj zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti i mana volje

 

Poništaj zaveštanja rušljivog zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštaočeve volje može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja.

Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja.

Poništaj zaveštanja prema nesavesnom licu može se zahtevati u roku od dvadeset godina od dana proglašenja zaveštanja.

 

Rok za poništaj zaveštanja zbog povrede oblika

 

Poništaj zaveštanja rušljivog zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova određenih zakonom može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja.

Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja.

VI. DOKAZIVANjE UNIŠTENOG, IZGUBLjENOG SKRIVENOG ZAVEŠTANjA

 

Zaveštanje koje je uništeno, izgubljeno ili skriveno posle smrti zaveštaočeve, ili pre njegove smrti ali bez njegovog znanja i volje, proizvodi dejstvo punovažnog zaveštanja ako zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo, da je uništeno, izgubljeno ili skriveno, da je bilo sačinjeno u obliku propisanom zakonom i ako dokaže sadržinu zaveštanja.

IZVRŠIOCI ZAVEŠTANjA

Određivanje izvršioca zaveštanja

 

U zaveštanju može biti određen jedan ili više izvršilaca zaveštanja.

Izvršilac zaveštanja može biti svako ko je poslovno potpuno sposoban.

Izvršilac zaveštanja ne mora se primiti te dužnosti.

Kad zaveštanjem nije određen izvršilac ili je određen a ne primi se dužnosti, izvršioca može postaviti sud, ako nađe da je to neophodno, a naročito ako je zaveštalac odredio naloge, uslove ili rokove.

Dužnosti izvršioca zaveštanja

 

Kad zaveštalac nije što drugo odredio, dužnost je izvršioca zaveštanja naročito da se stara o čuvanju zaostavštine, da njome upravlja, da se stara o isplati dugova i isporuka i uopšte da se stara da zaveštanje bude izvršeno onako kako je zaveštalac hteo.

Ako ima više izvršilaca, oni zajedno vrše poverene im dužnosti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Polaganje računa i nagrada izvršiocu

 

Izvršilac zaveštanja dužan je položiti sudu račun o svom radu.

Izvršilac zaveštanja ima pravo na naknadu troškova i nagradu za svoj trud koje mu se isplaćuju na teret zaostavštine, prema odluci suda.

Opoziv izvršioca zaveštanja

 

Sud može, na predlog ili po službenoj dužnosti, opozvati izvršioca zaveštanja ako njegov rad nije u skladu s voljom zaveštaočevom ili sa zakonom.

 OPOZIV ZAVEŠTANjA

Pojam opoziva

 

Zaveštalac uvek može u celini ili delimično opozvati zaveštanje.

Zaveštanje se opoziva izjavom datom u bilo kom obliku u kome se može i sačiniti.

Zaveštalac može pismeno zaveštanje opozvati i uništenjem pismena.

Odnos ranijeg i docnijeg zaveštanja

 

Kad se docnijim zaveštanjem izričito ne opozove ranije, odredbe ranijeg zaveštanja ostaju na snazi ako nisu suprotne odredbama docnijeg.

Ako zaveštalac uništi docnije zaveštanje, na snazi je ranije zaveštanje ako iz okolnosti ne proizlazi što drugo.

Raspolaganje individualno određenom stvari ili pravom

 

Zaveštaočevo raspolaganje individualno određenom zaveštalom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zaveštanja te stvari ili prava.

Regulisanje zaostavstine

Regulisanje zaostavstine u Srbiji

 

Pitanje:

Nakon smrti roditelja koji su ziveli u okolini Kragujevca , izvrsena je 2007 godine sudska podela zaostavstine izmedju mene i mojih sestara ali ista nije zavedena u zemljisne knjige. Ja vec vise od 40 godina zivim u Torontu i kanadski sam drzavljanin a moje sestre zive u Srbiji i imaju srpsko drzavljanstvo.

 Kako mogu da izvrsim upis nasledjenih imanja i kuce u zemljisne knjige ?

 

Odgovor :

 Vas ostavinski postupak je zavrsen pred Opstinskim sudom u Kragujevcu jos 2007 godine i vi ste , kao i vase sestre, resenjem Opstinskog suda oznaceni za naslednike.No nakon sto ste dobili predmetno resenje, vi i vase sestre niste dalje preuzimali nista po pitanju upisa nasledjene nepokretne imovine  u zemljisne knjige.

 

Sta ste trebali uraditi ?

Po pravosnaznosti sudskog resenja trebali ste zatraziti klauzulu pravosnaznosti, kako bi bila ispunjena potrebna pravna forma za dalje postupanje pred poreskom upravom Ministarstvom finansija, gde se na osnovu velicine nasledjenih delova vrsi procena trzisne vrednosti istih i gde se razrezuje porez po osnovu nasledja svakom nasledniku po naosob. Nakon uplate poreza, stice se pravo na upis nepokretnosti u zemljisne knjige. Tek po izvrsenom upisu u zemljisne knjige , vi postajete titular prava svojine nad nasledjenim nekretninama i mozete sa njima neometano raspolagati.

 

Iako ste sve ovo propustili da uradite jos 2007 godine, nije kasno da sada nastavite sa postupkom.

Zelim ovde da vam skrenem paznju na jednu vrlo vaznu stvar!

Posto vi ne zivite u Srbiji i nemate svoj maticni broj, da bi mogli da platite porez na nasledjenu imovinu i nakon toga izvrsite upis u zemnljisne knjige i konstituisete svoje pravo svojine, morate zatraziti od poreske uprave Ministarstva finansija “ NON RESIDENT” poreski identifikacioni broj , takozvani PIB, preko koga cete biti registrovani za uplatu poreza na nasledjenu imovinu.U protivnom ako to ne uradite, necete moci da izvrsite placanje poreza na nasledjenu imovinu niti da izvrsite upis naledjene nepokretne imovine u zemljisne knjige .

Porez na nasledje i poklon

Porez na  nasledje i poklon u Srbiji

 

Pitanje:

Nasledila sam stan u Beogradu od svojih roditelja. Da li sam duzna da platim porez na nasledje?

 

Odgovor:

Ne. Porez na nasledje placaju clanovi drugog naslednog reda po jednom modalitetu/povoljnijem/, dok clanovi treceg naslednog reda i ostala lica koja nisu u srodstvu sa ostaviocem placaju po drugom poreskom modalitetu.

Clanovi prvog naslednog reda, kao i bracni drug i roditelji ostavioca , oslobodjeni su placanja poreza na promet po osnovu nasledja.

 

 

Pitanje:

Da li se placa porez na poklon ?

 

Odgovor:

Kod placanja poreza na promet po osnovu poklona , slicna je situacija kao kod poreza na promet po osnovu nasledja.

Clanovi drugog naslednog reda placaju porez na promet po osnovu poklona po jednom modalitetu/povoljnijem/, dok clanovi treceg naslednog reda i ostala lica koja nisu u srodstvu sa ostaviocem placaju porez na promet po osnovu poklona po drugom poreskom modalitetu.

Clanovi prvog naslednog reda, kao i bracni drug , oslobodjeni su placanja poreza na promet po osnovu poklona, dok za razliku od nasledja,gde su roditelji koji nasledjuju svoju decu oslobodjeni od placanja poreza , kod poklona je drugacija situacija. Roditelji koji prime  poklon od svoje dece moraju da plate porez.

 

Kupovina nekretnina

Kupovina nekretnina u Srbiji

 

Pitanje:

Ja i moja supruga zivimo u Kanadi preko trideset godina. Zeleli bi sada, kao penzioneri da kupimo stan ili kucu u Srbiji, gde bi mogli da boravimo periodicno.

O cemu trebamo voditi racuna kada kupujemo kucu ili stan u Srbiji ?

 

Odgovor:

Kada kupujete kucu ili stan u Srbiji, morate voditi racuna o puno stvari.

 Pored materjalnih nedostataka koje kuca ili stan koji se prodaju mogu imati, treba proveriti  i sledece:

-         da li je prodavac pravi vlasnik stana,

-         da li je kuca ili stan opterecena teretima- hipotekom/zabranom raspolaganja,

-         da li je kuca ili stan predmet sudskog ili upravnog postupka,

-         da li je kuca ili stan vec data na poklon ili je pod zakupom,

-         da li je kuca ili stan predmet podele u brakorazvodnoj parnici, kod nasledjivanja ili je pak obuhvacena ugovorom o dozivotnom izdrzavanju,

-         da li je nekretnina opterecena stvarnim i licnim sluzbenostima koje bitno mogu remetiti vasa svojinska prava,

-         da li je prodavac za tu kucu ili stan vec primio odredjenu sumu novca na ime  ucesca od neke druge strane koja je takodje zainteresovana za kupovinu predmetne nekretnine.

Ovo su samo neke od stvari,na koje trebate obratiti paznju.

Ako je u pitanju materjalni nedostatak na kuci ili stanu, prodavac je duzan isti otkloniti.

Medjutim ukoliko je u pitanju pravni nedostatak, ponekad ga je teze otkriti pa stoga preporucujem da , pre nego sto potisete ugovor o kupoprodaji, proverite licno ili preko advokata da li je predmetna nekretnina pod opterecenjima ili u nekom od sudkih odnosno upravnih postupaka. Tu proveru treba izvrsiti kod nadleznih katastaskih –zemljiknjiznih sluzbi, kod sudova i upravnih organa. Tek nakon sto detaljno ispitate sve cinjenice I utvrdite da je pravno formalno sve u redu, onda mozete pristupiti zakljucenju kupoprodajnog ugovora i isplate ugovorene cene.

 

 

Pitanje:

Kada se treba platiti porez na promet nepokretnosti ?

 

Odgovor:

Po srpskim poreskim propisima, poreska obaveza nastaje danom zakljucenja ugovora o kupoprodaji nekretnine ako je ista izgradjena i u funkciji. Ali ako se kupuje kuca ili stan u izgradnji, poreska obaveza  nastaje tek kada buduci vlasnik stupi u posed kuce ili stana, odnosno kada kuca ili stan budu izgradjeni i kada prodavac obezbedi sve dozvole i izvrsi primopredaju objekta.


Pitanje:

Kako mogu dokazati da polazem pravo na restituciju oduzete imovine  ?

 

Odgovor:

Pre svega morate dokazati da polazete pravo svojine na  imovini/ nepokretnoj/ koja je oduzeta bez naknade trzisne vrednosti ili pravicne naknade, primenom propisa i akata o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, eksproprijaciji i drugih propisa donetih i primenjivanih posle 9 marta 1945 godine. To pravo svojine steceno origativno ili derivatno, dokazujete izvodima iz zemljisnih knjiga, odnosno katastra iz kojih se vidi da ste vi ili neko od vasih srodnika , koje ste vi nasledili, bili vlasnici imovine koja je oduzeta. Uz  to, prilazete i dokaze/presude, resenja, odluke/ kojim potvrdjujete da vam je odredjena imovina oduzeta.

 

Pitanje:

Posto ja i moja porodica zivimo u Kanadi vec vise od 40 godina i nemamo blizu rodbinu u Srbiji , kako mozemo voditi postupak za povracaj imovine pred srpskim nadlestvima ?

 

Odgovor:

Postupak povracaja oduzete imovine cese voditi saglasno odredjenoj proceduri za upravne i sudske postupke koja ce blize biti odredjena donosenjem Zakona o restituciji. Taj postupak cete moci voditi licno ili preko ovlascenog punomocnika iz Srbije. Svom ovlascenom punomocniku cete tada dati Specijalno punomocje kojim cese detaljno precizirati njegova ovlascenja i pravne radnje i aktivnosti koje ce on preuzeti u vase ime

Nasledstva

Nasledstva

Pitanje:

Sta se moze naslediti , na koji nacin I pod kojim uslovima ?

Kanadski sam drzavljanin od 2000 godine. Imam 40 godina, nisam ozenjen.Moje roditelje sam sponzorisao I oni sada zive sa mnom u Torontu vec dve godine. Pre dolaska u Kanadu, ziveli su u Beogradu u domacinstvu sa mojom sestrom I njenom porodicom. Moja sestra I zet su zahtevali od roditelja da sacine Ugovor o dozivotnom izdrzavanju. Medjutim moji roditelji su to odbili jer im izdrzavanje nije bilo potrebno. Nakon toga, sestra I zet su vrsili pritisak na roditelje da sacine testamente I na kraju ih naterali da to urade. Svojim zavestanjima oni su dobar deo imovine u Srbiji ostavili mojoj sestri I njenoj deci. S obzirom da su svoja zavestanja nisu sacinili dobrovoljno, sada bi zeleli da ista poniste. Da li je to moguce ?

 

Pre no sto dam odgovor na vase pitanje , upoznacu vas sa relevantnim zakonskim odredbama I tumacenjima.

Saglasno srpskom Zakonu o nasledjivanju ( cl.2) – naslediti se moze na osnovu zakona I na osnovu zavestanje/testamenta/.

Sta se nasledjuje ?

Nasledjivanje je prelaz imovine(hereditas) umrlog lica, ostavioca(dekujus) na njegove naslednike. Smrcu tog lica prestaje njegov pravni subjektivitet, prestaje biti nosilac prava I obaveza I prestaje mu pravna sposobnost. Medjutim,odnosi tog lica sa drugim licima u vezi sa njegovom imovinom ne prestaju.

 Covek kao subject prava, nosilac je licnih I imovinskih prava. Prva se smrcu gase a druga se prenose na naslednike.

 

 

Ko su naslednici ?

Naslednici ostavioca mogu biti univerzalni ili singularni sukcesori, kada dobijaju celu zaostavstinu ili njen deo. Oni odgovaraju za dugove ostavioceve srazmerno velicini nasledjene imovine a stupaju u nasledna prava I obaveze ostavioca neposredno u momentu njegove smrti I za sticanje svojine nad imovinom nemoraju da imaju njenu drzavinu. Univerzalni sukcesori se odredjuju po osnovu zakona a singularni po osnovu testamenta/zavestanja/. Singularni sukcesori dobijaju samo korist iz zaostavstine I po pravilu ne odgovaraju za dugove ostavioca. Ukoliko je pak zaostavstina prezaduzena, tako da nema dovoljno imovine za namirenje ostaviocevih poverilaca od univerzalnih sukcesora, poverioci mogu da traze namirenje svojih potrazivanja I iz imovine singularnih sukcesora. Pravo singularnih sukcesora je obligacione prirode, jer on stupa u svoja prava momentum njihovog realizovanja a ne u  momentu smrti ostavioca. Singularni sukcesori mogu biti i legatari ili korisnici naloga.

 

 

Предмет наслеђивања

Saglasno Чланu 1. Zakona o nasledjivanju

Наслеђује се заоставштина.
Заоставштину чине сва наслеђивању подобна права која су оставиоцу припадала у тренутку смрти.
Заоставштину не чине предмети домаћинства мање вредности (покућство, намештај, постељина и слично) који служе свакодневним потребама оставиочевих потомака, његовог брачног друга и родитеља, ако су са оставиоцем живели у истом домаћинству, већ они постају заједничка својина ових лица.
Заоставштину не чине добра за које су оставиочеву имовину увећали његови потомци који су с њиме живели у заједници и својим трудом, зарадом или иначе му помагали у привређивању, већ та добра припадају потомку, сразмерно делу за који је увећао оставиочеву имовину.

 

 

 

Способност за наслеђивање

Члан 3. Zakona o nasledjivanju kaze:

Наследити може само онај ко је жив у тренутку оставиочеве смрти.
Наследити може и дете већ зачето у тренутку оставиочеве смрти ако се роди живо.
На основу завештања може наследити и правно лице, ако посебним прописима није што друго одређено.
Одредбе претходних ставова важе и за испоруку (легат) и друге користи из завештања.

 

Недостојnost за наслеђивање

Члан 4.

Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања (недостојан је):
1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао,
2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове завештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио;
3) онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао;
4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио нужну помоћ;
Суд на недостојност пази по службеној дужности.

*Ako vasi roditelji ne opozovu zavestanja koja su sacinili pod prinudom vase sestre I zeta, oni/vasa sestra I zet/ ne mogu nista naslediti ni po zakonu ni po testamentu/saglasno citiranom clanu 4(stav 2) Zakona o nasledjivanju jer ce se smatrati nedostojnim za nasledjivanje.

 Medjutim deca vase sestre I zeta mogu biti naslednici, kako je to odredjeno clanom 6. Zakona o nasledjivanju

Положај потомака недостојног

Члан 6.

Недостојност не смета потомцима недостојног и они наслеђују као да је недостојан умро пре оставиоца.

 

 

* Vasi roditelji imaju pravo I da opozovu testamente(zavestanja) I da sacine nova , saglasno clanovima 176 I 177 Zakona o nasledjivanju.

 ОПОЗИВ ЗАВЕШТАЊА

Појам опозива

Члан 176.

Завешталац увек може у целини или делимично опозвати завештање.
Завештање се опозива изјавом датом у било ком облику у коме се може и сачинити.
Завешталац може писмено завештање опозвати и уништењем писмена.

Однос ранијег и доцнијег завештања

Члан 177.

Кад се доцнијим завештањем изричито не опозове раније, одредбе ранијег завештања остају на снази ако нису супротне одредбама доцнијег.
Ако завешталац уништи доцније завештање, на снази је раније завештање ако из околности не произлази што друго.

Nuzni nasledni deo

Zivim sa suprugom I dvoje dece  u Vankuveru vec 10 godina. Sa nama u zajednici su I moji roditelji. Ja sam ih sponzorisala I oni su dobili kanadske useljenicke vize pre dve godine. U Srbiji imam dva brata I oni zive sa svojim porodicama na roditeljskom porodicnom imanju u Vojvodini. U nasoj porodici su oduvek  vladali  harmonicni odnosi, pa u nameri da takve odnose zadrze I dalje kod svoje dece, moji roditelji bi zeleli da regulisu pitanje nasledjivanja na takav nacin da niko od nas  buducih naslednika ne bude ostecen.

Pitanje: Da li mi mozete objasniti sta je to Nuzno nasledjivanje i ko su Nuzni naslednici ?

 

Odgovor: Zakon  o nasledjivanju RS je uredio institut  NUŽNOG NASLEDJIVANJA na sledeci nacin:

 

 Položaj nužnih naslednika i priroda nužnog dela

 Ko su nužni naslednici

 

Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci.

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život.

Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe.

Nužni deo

 

Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom.

Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.

Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.

 

Namirenje nužnih naslednika i odgovornost za ostaviočeve dugove

Nužni naslednik se namiruje posle ostaviočevih poverilaca a pre isporukoprimaca (legatara).

Nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove, do visine vrednosti nužnog dela.

 

 

Povreda nužnog dela

 

Nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela.

 

Priroda prava na nužni deo

 

Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo).

Na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo).

Odredbe prethodnih stavova važe samo ako ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela.

 

Ko su dužnici nužnog naslednika

 

Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno duguju svi zaveštajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili ako iz zaveštanja na sledi što drugo.

Kad je to nedovoljno, nužni naslednik može zahtevati dopunu novčane protivvrednosti, shodno pravilima za vraćanje poklona.

 

Pogodovani isporukoprimac

Kad je zaveštalac odredio više isporukoprimaca i naredio da se neki od njih namiri pre ostalih, on postaje dužnik nužnog naslednika samo ako ostali ne mogu namiriti nužni deo.

 

Srazmerno smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu

Zaveštajni naslednik koji je nužnom nasledniku isplatio nužni deo može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni.

 

 

Nužni deo s teretom i pravo izbora

Ako ostavilac nečim optereti nužni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smatraće se da je naslednikov nužni deo bez tereta.

Kad ostavilac nužnom nasledniku zavešta više od nužnog dela i nečim ga optereti, nužni naslednik može izabrati uvećani deo, uz ispunjenje tereta, ili samo nužni deo, bez tereta.

 Izračunavanje nužnog dela

Utvrđivanje vrednosti zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo

Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zaveštajnim (testamentalnim) raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev očigledno nenaplativim.

Od tako utvrđene vrednosti odbija se zatim iznos ostaviočevih dugova, kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane.

Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona ko-je je ostavilac ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunaju u nasledni deo.

Konačno, svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života učinio onima koji nisu zakonski naslednici.

 

U vrednost zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe ni manji uobičajeni pokloni.

Šta se smatra poklonom

Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje.

Određivanje vrednosti poklona

Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.

Ako se poklon sastoji u osiguranju

Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaćenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume.

Ako je zbir uplaćenih premija veći od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma.

 

 Pravila ako je nužni deo stvarno pravo

Smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona

 

Kad je nužni deo povređen, smanjuju se zaveštajna raspolaganja, a vraćaju se i pokloni ako je to potrebno da se nužni deo namiri.

Srazmerno smanjenje zaveštajnih raspolaganja

Pogodovana isporuka

 

Zaveštajna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri, bez obzira na njihovu prirodu i obim ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Ako je zaveštalac ostavio više isporuka i naredio da se neka od njih ispuni pre ostalih, ta se isporuka smanjuje samo ako vrednost ostalih ne doseže da se namiri nužni deo.

 

Smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu

 

Zaveštajni naslednik čiji je nasledni deo smanjen zbog dopune nužnog dela može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni.

Redosled vraćanja poklona

Pokloni se vraćaju obrnuto redu kojim su činjeni.

Pokloni učinjeni istovremeno vraćaju se srazmerno.

 

Položaj poklonoprimca koji vraća poklon

Poklonoprimac se smatra savesnim držaocem sve dokle ne sazna za zahtev za vraćanje poklona.

 

 

 

 

Zastarelost prava

Ako je nužni deo obligaciono pravo

 

Ako je nužni deo povređen zaveštanjem, isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Ako je nužni deo povređen i poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.

Ako je nužni deo stvarno pravo

 

Smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Vraćanje poklona može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.

 

Ko može zahtevati nužni deo i nasledivost prava

Isplatu novčane protivvrednosti, odnosno smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona mogu zahtevati nužni naslednici.

Ako ostaviočev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nužni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od šest meseci od njegove smrti.

 

Razbaštinjenje nužnih naslednika

a) Isključenje nužnih naslednika

Uzroci isključenja

 

Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu).

Isključenje može biti potpuno ili delimično.

 

 

 

 

Uslovi punovažnosti isključenja

 

Isključenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.

Isključenje mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja.

Uzrok isključenja mora postojati u vreme ostaviočeve smrti.

Dokazivanje osnovanosti isključenja tereti onog ko se na isključenje poziva.

Posledice isključenja

 

Isključeni gubi nasleđe u meri u kojoj je isključen.

Prava ostalih koji mogu naslediti određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca.

b) Lišenje nužnih naslednika

 

Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog.

Lišenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.

 

Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostaviočeve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta.

Isto važi i ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za privređivanje.

 

ZAKON O STRANCIMA RS

iPitanje:

Zivim u Kanadi 20 godina.Stekla sam kanadsko drzavljanstvo prirodjenjem a zadrzala i srpsko drzavljanstvo. Udata sam za kanadskog drzavljanina.

Posto se ja I moj suprug bavimo privatnim biznisom u Kanadi vec duze vreme, zeleli bi da otpocnemo slican biznis u Srbiji.

Sta je potrebno mom suprugu da legalizuje svoj boravak u Srbiji ?

                                Odgovor:

Zavisno od toga da li Vas suprug namerava da boravi duze ili krace vreme u Srbiji I zavisno od toga koja bi njegova uloga bila u novootvorenoj firmi u Srbiji, zavisno od toga koji organizacioni oblik poslovanja bi imala novootvorena firma u Srbiji, te zavisno I od ostalih okolnosti vezanih za njegov boravak u Srbiji/ mesto boravka, prebivalista, sedista firme-predstavnistva/, primenice se odnosne norme Zakona o strancima Republike Srbije i Zakona o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim drzavljanima .

Da bi mogli detaljno da sagledate koje su sve mogucnosti pred Vasim suprugom- kanadskim drzavljaninom da regulise legalno svoj boravak I rad u Srbiji, uputicu Vas na odredbe Zakona o strancima Republike Srbije i Zakona o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim drzavljanima, koji detaljno regulise ovu materiju:

Zakon o strancima

Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 97/2008 od 27. oktobra 2008. godine

NAPOMENA: Ovaj zakon stupa na snagu 4. novembra 2008. godine, a primenjivaće se od 1. aprila 2009. godine.

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom se uređuju uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca i nadležnost i poslovi organa državne uprave Republike Srbije u vezi sa ulaskom, kretanjem i boravkom stranaca na teritoriji Republike Srbije.

Primena zakona

Član 2.

Ovaj zakon se ne primenjuje na strance koji:

1) su podneli zahtev za dobijanje azila ili kojima je u Republici Srbiji dat azil, ako zakonom nije drugačije određeno;

2) po međunarodnom pravu uživaju privilegije i imunitete u delu koji je tim privilegijama i imunitetima isključen;

3) su stekli izbeglički status.

Na lica bez državljanstva primenjuju se odredbe Konvencije o pravnom položaju lica bez državljanstva, ako je to za njih povoljnije.

Značenje izraza

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) stranac je svako lice koje nema državljanstvo Republike Srbije;

2) nadležni organ je područna jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo), nadležna za poslove stranaca;

3) granična policija je organizaciona jedinica Ministarstva koja neposredno obavlja poslove granične kontrole i druge poslove zaštite državne granice;

4) ulazak u Republiku Srbiju je dolazak stranca na njenu teritoriju, koji je odobren od strane nadležnog državnog organa, prelaskom preko državne granice, odnosno graničnog prelaza na kome se obavlja granična kontrola. Zadržavanje stranaca u tranzitnom prostoru aerodroma ili sidrištu pristaništa i sidrištu luke preko kojih se odvija međunarodni saobraćaj ne smatra se, u smislu ovog zakona, ulaskom u Republiku Srbiju;

5) tranzit je prelazak preko teritorije Republike Srbije;

6) granična kontrola je kontrola lica i putnih isprava, kontrola prevoznog sredstva i kontrola stvari koja se vrši na području graničnog prelaza u vezi sa nameravanim prelaskom državne granice ili neposredno nakon što je izvršen prelazak državne granice i druga kontrola u skladu sa zakonom;

7) strana putna isprava je lični, porodični, zajednički, diplomatski ili službeni pasoš, pomorska knjižica i brodarska knjižica snabdevena vizom i druga isprava priznata međunarodnim ugovorima kao putna isprava, na osnovu koje se može utvrditi identitet njenog nosioca, kojoj rok važenja nije istekao i koja je izdata u skladu sa propisima strane države, odnosno odgovarajućim aktom međunarodne organizacije;

8) putna isprava za strance je putna isprava za izbeglice, putna isprava za lica bez državljanstva i putni list za strance;

9) lična karta za strance je isprava o identitetu koja se izdaje stalno nastanjenom strancu, odnosno strancu na privremenom boravku koji nema važeću putnu ispravu;

10) prevoznik je fizičko ili pravno lice registrovano za javni prevoz putnika u vazdušnom, drumskom, vodnom ili železničkom saobraćaju;

11) prihvatilište za strance je objekat za smeštaj stranaca kojima nije dozvoljen ulazak u zemlju ili kojima je izrečeno proterivanje ili udaljenje iz zemlje, ali ih nije moguće tako udaljiti i kojima je, u skladu sa zakonom, određen boravak pod pojačanim policijskim nadzorom.

Ulazak i boravak stranaca

Član 4.

Stranac može da ulazi i boravi u Republici Srbiji, pod uslovima iz ovog zakona, sa važećom putnom ispravom u koju je uneta viza ili odobrenje boravka, ukoliko zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.

Ograničenje ili zabrana kretanja

Član 5.

Strancu će se ograničiti ili zabraniti kretanje i boravak na određenom prostoru u Republici Srbiji ako to zahtevaju razlozi zaštite javnog poretka ili bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, ili na osnovu međunarodnog ugovora.

Poštovanje zakona

Član 6.

Stranac je dužan, da se za vreme kretanja i boravka u Republici Srbiji, pridržava propisa i odluka državnih organa.

Primena zakona u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca

Član 7.

U postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca, primenjuju se odredbe zakona kojim je uređen opšti upravni postupak, ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.

Na prijavu, odnosno odjavu prebivališta i promenu adrese stana, prijavu odnosno odjavu boravišta i promenu adrese stana stranca, primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje prebivalište i boravište građana Republike Srbije, ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.

II. ULAZAK I IZLAZAK STRANACA IZ REPUBLIKE SRBIJE

Granična kontrola

Član 8.

Stranac je dužan, da se prilikom ulaska i izlaska iz Republike Srbije, podvrgne graničnoj kontroli.

Granična kontrola stranaca vrši se u skladu sa posebnim zakonom, a obuhvata i otkrivanje i sprečavanje nezakonitog ulaska u Republiku Srbiju, odbijanje ulaska pod uslovima iz člana 11. ovog zakona, odnosno izlaska sa teritorije Republike Srbije pod uslovima iz člana 13. stav 2. ovog zakona.

Ulazak i izlazak na osnovu zajedničke putne isprave

Član 9.

Stranac koji je upisan u putnu ispravu drugog lica, može ulaziti i izlaziti iz Republike Srbije, samo sa licem u čiju je putnu ispravu upisan.

Stranci koji imaju zajedničku putnu ispravu mogu da uđu i izađu iz Republike Srbije samo zajedno.

Stranci koji su upisani u zajedničku putnu ispravu moraju da imaju i ispravu sa fotografijom, na osnovu koje može da se utvrdi njihov identitet.

Vođa grupe mora da ima sopstvenu putnu ispravu.

Nezakonit ulazak u Republiku Srbiju

Član 10.

Nezakonitim ulaskom u Republiku Srbiju smatra se ulazak:

1) van mesta ili vremena određenog za prelazak državne granice;

2) izbegavanjem granične kontrole;

3) upotrebom tuđe, nevažeće, odnosno lažne putne ili druge isprave;

4) davanjem neistinitih podataka graničnoj policiji;

5) za vreme trajanja zaštitne mere udaljenja stranaca sa teritorije Republike Srbije, mere bezbednosti proterivanja stranca iz zemlje ili mere otkaza boravka.

Odbijanje ulaska

Član 11.

Ulazak u Republiku Srbiju, odbiće se strancu ako:

1) nema važeću putnu ispravu, ili vizu ukoliko je potrebna;

2) nema dovoljna sredstva za izdržavanje za vreme boravka u Republici Srbiji, za povratak u zemlju porekla ili tranzit u treću zemlju, ili mu na drugi način nije obezbeđeno izdržavanje za vreme boravka u Republici Srbiji;

3) je u tranzitu, a ne ispunjava uslove za ulazak u treću državu;

4) je na snazi zaštitna mera udaljenja ili mera bezbednosti proterivanja ili mu je otkazan boravak, odnosno druga mera priznata u unutrašnjem ili međunarodnom pravu koja uključuje zabranu prelaska državne granice - za vreme dok ta mera odnosno otkaz boravka traje;

5) nema potvrdu o vakcinisanju ili drugi dokaz da nije oboleo, a dolazi sa područja zahvaćenog epidemijom zaraznih bolesti;

6) to zahtevaju razlozi zaštite javnog poretka ili bezbednosti Republike Srbije i njenih građana;

7) se u odgovarajućim evidencijama vodi kao međunarodni prestupnik;

8) postoji opravdana sumnja da boravak neće koristiti u nameravanu svrhu.

Odbijanje ulaska upisuje se u putnu ispravu stranca.

Bliže uslove iz stava 1. tač. 2), 5), 6) i 7) ovog člana propisuje Vlada.

Ulazak i boravak u Republici Srbiji bez vize

Član 12.

Međunarodnim ugovorom ili odlukom Vlade može se odrediti da državljani određenih zemalja mogu da ulaze u Republiku Srbiju bez vize, ukoliko ne postoje ostale smetnje iz člana 11. ovog zakona.

Vlada može da odluči da državljani određenih zemalja mogu da ulaze u Republiku Srbiju i sa važećom ličnom kartom, odnosno drugom ispravom na osnovu koje može da se utvrdi identitet i državljanstvo, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 11. stav 1. tač. 2) do 8) ovog zakona.

Stranac kome za ulazak u Republiku Srbiju nije potrebna viza ili putna isprava može u njoj da boravi najviše 90 dana, u periodu od šest meseci računajući od dana prvog ulaska.

Izlazak

Član 13.

Stranac može slobodno da izađe iz Republike Srbije.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, granična policija će strancu privremeno zabraniti da izađe iz Republike Srbije ako:

1) poseduje tuđu, nevažeću, odnosno neispravnu putnu ili drugu ispravu;

2) ne poseduje vizu koja je potrebna za ulazak u drugu državu;

3) postoji opravdana sumnja da bi izlaskom iz Republike Srbije mogao da izbegne krivično, odnosno prekršajno gonjenje, izdržavanje kazne zatvora, izvršenje sudske naredbe, lišenje slobode ili izvršenje dospele imovinsko-pravne obaveze, po nalogu nadležnog organa.

prestanku razloga iz stava 2. ovog člana, strancu će se dopustiti da izađe iz Republike Srbije.

III. VIZE

Vize, nadležnost za izdavanje i konzularna saradnja

Član 14.

Viza je odobrenje za ulazak, boravak ili tranzit koje stranac pribavlja pre ulaska na teritoriju Republike Srbije.

Viza se izdaje strancu koji ima važeću putnu ispravu na rok koji je kraći od roka važenja te isprave.

Vizu izdaje diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Pre izdavanja vize, diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije, dužno je da, kada je to predviđeno propisom iz stava 5. ovog člana, pribavi prethodnu saglasnost Ministarstva.

Ministar nadležan za spoljne poslove, uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove, donosi propis kojim bliže uređuje izgled i sadržinu zahteva za izdavanje vize, pribavljanje saglasnosti Ministarstva, kao i način izdavanja vize u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

Izuzetno, kada postoje ozbiljni humanitarni razlozi ili je to u interesu Republike Srbije, granična policija, uz saglasnost Ministarstva, može da izda tranzitnu vizu (vizu B) za jedan tranzit ili vizu za kraći boravak (vizu C) za jedan ulazak sa rokom važenja do 15 dana, ukoliko stranac nije imao priliku da vizu zatraži preko diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije i ako podnese odgovarajuće dokaze o hitnosti putovanja za koje mu je potrebna ova viza.

Viza iz stava 6. ovog člana neće se izdati strancu kod koga postoje smetnje iz člana 11. ovog zakona.

Bliže uslove i način izdavanja vize iz stava 6. ovog člana propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Sa zemljama u kojima Republika Srbija nema diplomatsko ili konzularno predstavništvo, međunarodnim ugovorom se može odrediti uzajamno zastupanje u postupku izdavanja viza.

Vrste viza

Član 15.

Vrste viza su:

1) aerodromska tranzitna viza (viza A);

2) tranzitna viza (viza B);

3) viza za kraći boravak (viza C);

4) viza za privremeni boravak (viza D).

Izgled obrazaca, sadržinu i način unošenja u stranu putnu ispravu viza iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za spoljne poslove, uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove.

Aerodromska tranzitna viza (viza A)

Član 16.

Strancu koji za vreme međupristajanja na aerodromu u Republici Srbiji ne napušta međunarodni tranzitni prostor aerodroma ili vazduhoplov, nije potrebna viza.

Izuzetno, od odredbe stava 1. ovog člana, Vlada može odrediti kojim strancima na određenim putnim pravcima je potrebna aerodromska tranzitna viza, ako to zahtevaju razlozi iz člana 5. ovog zakona.

Strancu se, na njegov zahtev, može izdati aerodromska tranzitna viza, za jedan ili više prolazaka kroz međunarodni tranzitni prostor aerodroma, na osnovu koje stranac u tom prostoru može da boravi do 24 časa, prilikom jednog prolaska.

Tranzitna viza (viza B)

Član 17.

Tranzitna viza izdaje se strancu za jedno, dva ili više putovanja preko teritorije Republike Srbije.

Tranzitna viza izdaje se s rokom važenja do šest meseci, a vreme boravka za jedan tranzit ne može trajati duže od pet dana.

Tranzitna viza može se izdati strancu koji ima vizu za ulazak u državu u koju putuje ili preko čije teritorije nastavlja putovanje, ako međunarodnim ugovorom nije oslobođen obaveze posedovanja te vize.

Tranzitna viza se može izdati i grupi putnika koja je formirana pre nego što je doneta odluka o putovanju, koji zajedno prelaze preko teritorije Republike Srbije.

Viza iz stava 4. ovog člana, može se izdati grupi od najmanje pet, a najviše 50 lica, pri čemu je lice koje vodi grupu obavezno da poseduje posebnu vizu, ako je potrebna.

Viza za kraći boravak (viza C)

Član 18.

Viza za kraći boravak izdaje se za turistička, poslovna i druga putovanja za jedan, dva ili više ulazaka u Republiku Srbiju.

Neprekidni boravak, odnosno ukupno trajanje uzastopnih boravaka stranca s vizom za kraći boravak, ne može biti duži od 90 dana u vremenskom periodu od šest meseci, računajući od dana prvog ulaska.

Viza za kraći boravak sa više ulazaka, izdaje se sa rokom važenja do jedne godine, a osoblju stranog diplomatskog ili konzularnog predstavništva, uz uslov reciprociteta, može se izdati i sa dužim rokom važenja.

Viza za kraći boravak, sa rokom važenja do 30 dana, može se izdati i grupi putnika od najmanje pet, a najviše 50 lica koja je formirana pre nego što je doneta odluka o putovanju, ukoliko članovi te grupe zajedno ulaze na teritoriju Republike Srbije, borave na njoj i napuštaju je u grupi, pri čemu je lice koje vodi grupu obavezno da poseduje posebnu vizu, ako je potrebna.

Viza za privremeni boravak (viza D)

Član 19.

Viza za privremeni boravak je odobrenje za ulazak i privremeni boravak stranca u Republici Srbiji.

Viza za privremeni boravak izdaje se u svrhu, pod uslovima i u trajanju koji su ovim zakonom propisani za odobrenje privremenog boravka.

Stranac koji namerava da boravi u Republici Srbiji duže od 90 dana, dužan je da pribavi vizu iz stava 1. ovog člana ili da tokom boravka u Republici Srbiji od nadležnog organa pribavi odobrenje za privremeni boravak.

Produženje roka važenja vize

Član 20.

Rok važenja vize se ne može produžavati.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, rok važenja vize se može produžiti ako to nalažu humanitarni, profesionalni ili lični razlozi i viša sila.

Bliže uslove, obrazac zahteva i način produžavanja roka važenja vize u slučajevima iz stava 2. ovog člana propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Zahtev za produženje roka važenja vize podnosi se nadležnom organu po mestu boravišta stranca.

Odbijanje zahteva za izdavanje vize i poništavanje vize

Član 21.

Organ nadležan za izdavanje vize neće izdati vizu, ako:

1) rok važenja strane putne isprave ističe za manje od devedeset dana;

2) postoji neka od smetnji iz člana 11. ovog zakona;

3) se stranac lično ne odazove na poziv diplomatskog ili konzularnog predstavništva Republike Srbije.

Izuzetno, od odredaba stava 1. ovog člana, viza se može izdati iz humanitarnih razloga, ako je to u interesu Republike Srbije, ili ako to nalažu međunarodno prihvaćene obaveze.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, Ministarstvo može da odredi da se strancu omogući ulazak samo na određenom graničnom prelazu.

Organ nadležan za izdavanje vize ili granična policija poništiće već izdatu vizu ako naknadno utvrdi da postoji neka od smetnji iz člana 11. ovog zakona.

Protiv odluke o odbijanju zahteva za izdavanje vize, odnosno poništavanju vize, žalba nije dozvoljena.

Odluka iz stava 5. ovog člana ne mora da bude obrazložena.

Obaveze prevoznika

Član 22.

Prevoznik može na granični prelaz dovesti stranca samo ako ne postoje smetnje iz člana 11. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Prevoznik je dužan da bez odlaganja o svom trošku odveze stranca ili ako prevoz nije odmah moguć, snosi troškove boravka i prinudnog udaljenja stranca kod koga postoje smetnje iz člana 11. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Odredbe stava 2. ovog člana odnose se i na prevoznika koji je dovezao stranca u međunarodni tranzitni prostor aerodroma, ako je drugi prevoznik odbio da preveze stranca u državu odredišta ili ako je strancu zabranjen ulazak u državu odredišta.

Organizator turističkog ili poslovnog putovanja, dužan je da nadoknadi troškove iz stava 2. ovog člana, ukoliko se ovi troškovi ne mogu nadoknaditi od stranca, a do njegovog nezakonitog boravka je došlo zbog propusta organizatora putovanja.

Obaveze davaoca garancije

Član 23.

Pravno ili fizičko lice koje je pružilo strancu garanciju kojom se obavezalo da će snositi njegove troškove boravka i prinudnog udaljenja ukoliko se oni ne mogu naplatiti od samog stranca, dužno je da overenu kopiju garancije dostavi nadležnom organu po mestu boravišta stranca.

IV. BORAVAK STRANACA

Vrste boravka

Član 24.

Boravak stranca, u smislu ovog zakona je:

1) boravak do 90 dana;

2) privremeni boravak;

3) stalno nastanjenje.

Boravak do 90 dana

Član 25.

Boravkom do 90 dana smatra se boravak stranca bez vize ili na osnovu vize, ukoliko ovim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.

Svrha privremenog boravka

Član 26.

Privremeni boravak može da se odobri strancu koji namerava da boravi u Republici Srbiji duže od 90 dana zbog:

1) rada, zapošljavanja, obavljanja privredne ili druge profesionalne delatnosti;

2) školovanja, studiranja ili specijalizacije, naučno-istraživačkog rada, praktične obuke, učestvovanja u programima međunarodne razmene učenika ili studenata, odnosno drugim naučno-obrazovnim aktivnostima;

3) spajanja porodice;

4) drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom.

Stranac kome je odobren privremeni boravak iz razloga utvrđenih u stavu 1. ovog člana, dužan je da boravi u Republici Srbiji u skladu sa svrhom zbog koje mu je boravak odobren.

Podnošenje zahteva za privremeni boravak i nadležnost

Član 27.

Stranac koji već boravi u Republici Srbiji po drugom osnovu zahtev za privremeni boravak podnosi nadležnom organu.

Uz zahtev za privremeni boravak stranac je dužan da priloži važeću stranu putnu ispravu, kao i druge dokaze o opravdanosti razloga zbog kojih traži da mu se odobri privremeni boravak.

Podnosilac zahteva iz stava 1. ovog člana, ne može menjati razlog boravka za vreme trajanja postupka.

Zahtev za produženje privremenog boravka, stranac podnosi nadležnom organu, najkasnije 30 dana, pre isteka roka važenja privremenog boravka.

O zahtevu iz st. 1. i 4. ovog člana, odlučuje nadležni organ, uz prethodnu saglasnost državnog organa u čijoj je nadležnosti provera navoda o opravdanosti zahteva za privremeni boravak koji je dužan da se u roku od 15 dana izjasni o zahtevu za izdavanje saglasnosti.

Uslovi za izdavanje odobrenja

Član 28.

Strancu se može odobriti privremeni boravak ako uz zahtev priloži dokaz:

1) da ima dovoljna sredstva za izdržavanje;

2) da je zdravstveno osiguran;

3) o opravdanosti zahteva za privremeni boravak u skladu sa svrhom privremenog boravka iz člana 26. stav 1. ovog zakona.

Ispunjenost uslova iz stava 1. tačka 2) ovog člana bliže se uređuje propisom ministra nadležnog za unutrašnje poslove, uz saglasnost ministra nadležnog za zdravlje.

Strancu se neće odobriti privremeni boravak ako postoje smetnje iz člana 11. stav 1. ovog zakona.

Izuzetno od odredaba iz st. 1. i 3. ovog člana, ako je to u interesu vođenja krivičnog postupka za krivično delo trgovine ljudima, strancu koji je žrtva tog krivičnog dela, odobriće se privremeni boravak u Republici Srbiji, osim kada postoje smetnje iz člana 11. stav 1. tač. 6) i 8) ovog zakona.

Za vreme privremenog boravka u Republici Srbiji, strancu iz stava 5. ovog člana koji nema dovoljna sredstva za izdržavanje, obezbediće se odgovarajući smeštaj, ishrana i osnovni životni uslovi.

Trajanje privremenog boravka

Član 29.

Privremeni boravak može da se odobri u trajanju do jedne godine i može da se produži na isti period, ako ovim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.

Osoblju stranog diplomatskog ili konzularnog predstavništva, uz uslov reciprociteta, privremeni boravak može da se odobri i u trajanju dužem od jedne godine.

Strancu iz člana 28. stav 5. ovog zakona privremeni boravak će se odobriti u trajanju koje je neophodno za njegovo učešće u krivičnom postupku.

Odobrenje privremenog boravka unosi se u putnu ispravu stranca. Rok važenja putne isprave mora biti najmanje šest meseci duži od roka na koji se izdaje odobrenje.

Izuzetno, strancu koji nema važeću putnu ispravu privremeni boravak se odobrava i produžava rešenjem.

Izgled, sadržinu i način unošenja odobrenja privremenog boravka u stranu putnu ispravu propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Privremeni boravak radi rada, zapošljavanja ili obavljanja druge delatnosti

Član 30.

Privremeni boravak radi rada, zapošljavanja, obavljanja privredne ili druge profesionalne delatnosti, može da se odobri strancu:

1) kome je odobreno pravo na rad, ili mu je privremeni boravak prethodni uslov za odobravanje tog prava, u skladu sa propisima kojima je uređen rad stranaca u Republici Srbiji;

2) koji namerava da boravi u Republici Srbiji duže od 90 dana, ako ispunjava druge uslove propisane ovim zakonom, a nije mu potrebna radna dozvola u smislu propisa kojima je uređen rad stranaca u Republici Srbiji.

Privremeni boravak iz stava 1. ovog člana, odobrava se strancu do isteka odobrenog radnog angažovanja u Republici Srbiji, odnosno u trajanju iz člana 29. stav 1. ovog zakona.

Privremeni boravak radi školovanja i studiranja

Član 31.

Uz zahtev za izdavanje odobrenja za privremeni boravak radi školovanja, studiranja ili specijalizacije, naučno-istraživačkog rada, praktične obuke, učestvovanja u programima međunarodne razmene učenika ili studenata, odnosno drugim naučno-obrazovnim aktivnostima, stranac je dužan da podnese dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 28. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Ispunjenost uslova iz člana 28. stav 1. tačka 3) ovog zakona u vezi sa stavom 1. ovog člana, bliže se uređuje propisom ministra nadležnog za unutrašnje poslove, uz saglasnost ministra nadležnog za prosvetu i ministra nadležnog za nauku.

Privremeni boravak iz stava 1. ovog člana, može se produžavati najduže do dve godine po isteku roka propisanog za trajanje školovanja, studiranja, specijalizacije ili praktične obuke.

Privremeni boravak radi spajanja porodice

Član 32.

Zahtev za izdavanje odobrenja za privremeni boravak radi spajanja porodice, podnosi stranac - član uže porodice državljanina Republike Srbije ili stranca kome je odobren stalni ili privremeni boravak.

Užom porodicom, u smislu ovog zakona, smatraju se: supružnici, njihova maloletna deca rođena u braku ili van braka, maloletna usvojena deca ili maloletna pastorčad.

Izuzetno, članom uže porodice može se smatrati i drugi rođak, ako postoje naročito važni lični ili humanitarni razlozi za spajanje porodice u Republici Srbiji.

Ispunjenost uslova iz st. 1. i 3. ovog člana bliže se uređuje propisom ministra nadležnog za unutrašnje poslove, uz saglasnost ministra nadležnog za socijalnu politiku.

Produženje privremenog boravka

Član 33.

Strancu, članu uže porodice državljanina Republike Srbije, može se produžiti privremeni boravak na vreme do tri godine ili do ispunjenja uslova za izdavanje odobrenja za stalno nastanjenje.

Strancu, članu uže porodice državljanina Republike Srbije, privremeni boravak se može produžiti i u slučaju kad je taj državljanin Republike Srbije umro, kao i u slučaju prestanka braka sa državljaninom Republike Srbije koji je u Republici Srbiji trajao najmanje tri godine.

Privremeni boravak maloletnog stranca rođenog na teritoriji Republike Srbije

Član 34.

Maloletnom strancu rođenom na teritoriji Republike Srbije, privremeni boravak se produžava na vreme koje je određeno za privremeni boravak jednog od roditelja ili staratelja deteta.

Otkaz boravka i zabrana ulaska u Republiku Srbiju

Član 35.

Strancu u Republici Srbiji, kome je odobren boravak do 90 dana i strancu kome je odobren privremeni boravak u Republici Srbiji, nadležni organ, otkazaće boravak ako nastupi neka od smetnji iz člana 11. ovog zakona, ili se za nju naknadno sazna.

Prilikom otkaza boravka nadležni organ će odrediti rok, koji ne može biti duži od 30 dana, u kome je stranac dužan da napusti Republiku Srbiju i vreme za koje je strancu zabranjen ulazak u Republiku Srbiju.

Otkaz boravka i zabrana ulaska upisuje se u stranu putnu ispravu na način koji propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Prestanak boravka

Član 36.

Strancu prestaje boravak:

1) istekom roka na koji je boravak odobren;

2) otkazom boravka;

3) ako mu je izrečena zaštitna mera udaljenja ili mera bezbednosti proterivanja.

Stalno nastanjenje

Član 37.

Stalno nastanjenje može da se odobri strancu:

1) koji je do dana podnošenja zahteva za stalno nastanjenje u Republici Srbiji boravio neprekidno duže od pet godina na osnovu odobrenja za privremeni boravak;

2) koji je najmanje tri godine u braku sa državljaninom Republike Srbije, ili strancem koji ima stalno nastanjenje;

3) maloletniku na privremenom boravku u Republici Srbiji ako je jedan od roditelja državljanin Republike Srbije ili stranac koji ima odobreno stalno nastanjenje, uz saglasnost drugog roditelja;

4) koji je poreklom sa teritorije Republike Srbije.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, stalno nastanjenje se može odobriti i drugom strancu koji ima odobren privremeni boravak, ako to nalažu razlozi humanosti ili to predstavlja interes za Republiku Srbiju.

Strancu kome je privremeni boravak u Republici Srbiji odobren u svrhe iz čl. 30. i 31. ovog zakona, u vreme potrebno za odobrenje stalnog nastanjenja iz stava 1. tačka 1) ovog člana računa se polovina vremena provedenog u Republici Srbiji.

Neprekidnim boravkom, u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana, smatra se i boravak sa višekratnim odsustvom iz Republike Srbije do deset meseci ili jednokratnim odsustvom do šest meseci, u periodu od pet godina.

Brak, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, je bračna zajednica života na teritoriji Republike Srbije.

Roditeljem, u smislu stava 1. tačka 3) ovog člana smatra se i svako lice koje je zakonom izjednačeno sa roditeljem.

Vreme koje je stranac koji ima odobren privremeni boravak proveo na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u vreme koje je potrebno za odobravanje stalnog nastanjenja.

Stranac kome je odobreno stalno nastanjenje izjednačen je u pravima i obavezama sa državljanima Republike Srbije, osim u pogledu onih prava i obaveza od kojih je, na osnovu Ustava i zakona, izuzet.

Bliže uslove za odobravanje stalnog nastanjenja propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Nadležnost

Član 38.

O zahtevu za stalno nastanjenje odlučuje Ministarstvo.

O žalbi protiv rešenja kojim se odbija zahtev za stalno nastanjenje odlučuje Vlada.

Odobrenje za stalno nastanjenje unosi se u putnu ispravu stranca, ako je ima, odnosno u ličnu kartu za stranca.

Izgled, sadržinu i način unošenja odobrenja za stalno nastanjenje u stranu putnu ispravu, odnosno u ličnu kartu za stranca, propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Odbijanje zahteva

Član 39.

Stalno nastanjenje neće se odobriti strancu:

1) koji ne ispunjava uslove iz člana 37. ovog zakona;

2) koji je osuđen za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili ako je za takvo krivično delo pokrenut postupak;

3) koji nema sredstva za izdržavanje;

4) koji nema zdravstveno osiguranje;

5) koji nema mesto stanovanja;

6) ako to zahtevaju razlozi zaštite javnog poretka ili bezbednosti Republike Srbije i njenih građana.

Strancu kome stalno nastanjenje nije odobreno zbog razloga iz stava 1. tač. 3) do 6) ovog člana, istovremeno će se otkazati i privremeni boravak.

Otkazivanje stalnog nastanjenja

Član 40.

Strancu kome je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji otkazaće se boravak ako:

1) nastanu okolnosti iz člana 39. stav 1. tač. 3) do 5) ovog zakona;

2) je pravosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, nakon što kaznu izdrži;

3) mu je izrečena zaštitna mera udaljenja ili mera bezbednosti proterivanja;

4) to zahtevaju razlozi zaštite javnog poretka ili bezbednosti Republike Srbije i njenih građana;

5) je dao lažne podatke o svom identitetu ili prikrio okolnosti koje su od značaja za izdavanje odobrenja.

Na otkazivanje boravka shodno se primenjuju odredbe člana 35. st. 2. i 3. ovog zakona.

Izuzetno, iz humanitarnih razloga, strancu iz stava 1. ovog člana, rok u kome je dužan da napusti Republiku Srbiju, može se produžiti do šest meseci.

Prestanak prava na stalno nastanjenje

Član 41.

Strancu prestaje pravo na stalno nastanjenje ako:

1) se utvrdi da se iselio iz Republike Srbije ili da je neprekidno boravio u inostranstvu duže od jedne godine, a o tome nije obavestio nadležni organ;

2) mu je otkazan boravak;

3) se odrekao od prava na stalno nastanjenje.

Obrazac izjave o odricanju od prava na stalno nastanjenje propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

V. NEZAKONITI BORAVAK

Dužnost stranca da napusti Republiku Srbiju zbog nezakonitog boravka

Član 42.

Nezakonitim boravkom u Republici Srbiji, smatra se, boravak na njenoj teritoriji bez vize, odobrenja boravka ili drugog zakonskog osnova.

Stranac koji nezakonito boravi u Republici Srbiji, mora napustiti njenu teritoriju odmah ili u roku koji mu je određen.

Smatra se, da je stranac napustio Republiku Srbiju, ulaskom u drugu državu u koju mu je ulazak odobren.

Stranac, koji je blagovremeno podneo zahtev za produženje privremenog boravka za stalno nastanjenje ili za azil, može ostati u Republici Srbiji do donošenja pravosnažnog rešenja po tom zahtevu.

Rok za napuštanje Republike Srbije

Član 43.

Nadležni organ će rešenjem odrediti rok u kome je stranac koji nezakonito boravi u Republici Srbiji dužan da napusti njenu teritoriju, a po potrebi može mu se odrediti i mesto prelaska državne granice uz obavezu prijavljivanja policijskom službeniku na graničnom prelazu.

Žalba protiv rešenja iz stava 1. ovog člana, ne odlaže izvršenje rešenja.

Prilikom određivanja roka iz stava 1. ovog člana, nadležni organ će uzeti u obzir vreme u kome stranac može da napusti teritoriju Republike Srbije, ali taj rok ne može biti duži od 30 dana od dana donošenja rešenja.

Strancu koji iz opravdanih razloga nije napustio Republiku Srbiju u roku koji mu je određen, nadležni organ može da odredi novi rok.

Strancu kome je izrečena zaštitna mera udaljenja ili mera bezbednosti proterivanja i strancu koga treba vratiti na osnovu međunarodnog ugovora, produžiće se rok za napuštanje države samo ako za to postoje opravdani razlozi.

Izvršenje zaštitne mere udaljenja

Član 44.

Prilikom izricanja zaštitne mere udaljenja stranca sa teritorije Republike Srbije, shodno će se primenjivati odredbe člana 35. stav 2. ovog zakona.

Obaveza obaveštavanja o nezakonitom boravku stranca

Član 45.

Državni organi, pravna i fizička lica su dužni, da bez odlaganja obaveste nadležni organ, o strancu koji nezakonito boravi ili za koga postoje uslovi za otkaz boravka u Republici Srbiji.

Organ koji je pokrenuo prekršajni ili krivični postupak protiv stranca, dužan je da o činjenici nezakonitog boravka stranca, bez odlaganja obavesti nadležni organ.

VI. PRINUDNO UDALjENjE

Rok za prinudno udaljenje

Član 46.

Nadležni organ će prinudno udaljiti stranca koji nezakonito boravi u Republici Srbiji ili ne napusti Republiku Srbiju u roku koji mu je određen.

Stranac kome je izrečena zaštitna mera udaljenja ili mera bezbednosti proterivanja i stranac koga treba vratiti na osnovu međunarodnog ugovora odmah će se prinudno udaljiti.

Zabrana prinudnog udaljenja

Član 47.

Stranac ne sme biti prinudno udaljen na teritoriju gde mu preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, državljanstva, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog mišljenja.

Odredba stava 1. ovog člana neće se primenjivati na stranca za koga se osnovano može smatrati da ugrožava bezbednost Republike Srbije ili koje je pravosnažnom presudom osuđeno za teško krivično delo, zbog čega predstavlja opasnost za javni poredak.

Nezavisno od odredbi stava 2. ovog člana stranac ne sme biti prinudno udaljen na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnut mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

Zadržavanje stranca

Član 48.

Izuzetno, ako to nalažu razlozi obezbeđenja prinudnog udaljenja, stranac se može zadržati u prostorijama nadležnog organa, ali ne duže od 24 časa.

Na zadržavanje stranca primenjuju se odredbe Zakona o policiji.

Određivanje boravka u Prihvatilištu

Član 49.

Strancu koga nije moguće odmah prinudno udaljiti i strancu kome nije utvrđen identitet ili ne poseduje putnu ispravu, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, nadležni organ će rešenjem odrediti boravak u Prihvatilištu za strance Ministarstva (u daljem tekstu: Prihvatilište) pod pojačanim policijskim nadzorom.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, strancu koji ima zdravstvene ili druge posebne potrebe, obezbediće se drugi odgovarajući smeštaj.

O žalbi na rešenje kojim je određena, odnosno produžena mera iz stava 1. ovog člana, odlučuje nadležni okružni sud.

Na postupak odlučivanja po žalbi iz stava 3. ovog člana shodno se primenjuje odredba člana 53. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05).

Žalba na odluku o određivanju boravka u Prihvatilištu ne odlaže njeno izvršenje.

Trajanje boravka u Prihvatilištu

Član 50.

Boravak u Prihvatilištu traje do prinudnog udaljenja stranca. Vreme boravka u Prihvatilištu ne može biti duže od 90 dana.

Posle isteka roka iz stava 1. ovog člana, strancu se može produžiti boravak u Prihvatilištu ako:

1) mu nije utvrđen identitet;

2) namerno ometa prinudno udaljenje;

3) je tokom postupka prinudnog udaljenja podneo zahtev za azil u cilju izbegavanja prinudnog udaljenja.

Ukupno vreme boravka u Prihvatilištu ne može biti duže od 180 dana.

Stranac kome je utvrđen identitet otpustiće se iz Prihvatilišta, ako se opravdano očekuje da neće moći prinudno da se udalji.

Vreme koje je stranac proveo izvan Prihvatilišta, na izdržavanju kazne zatvora ili u pritvoru, ne uračunava se u vreme boravka u Prihvatilištu, izuzev u slučaju iz člana 48. stav 1. ovog zakona.

Kućni red i pravila boravka u Prihvatilištu

Član 51.

Stranac je dužan da se pridržava kućnog reda i pravila boravka u Prihvatilištu, koje ne sme da napusti bez odobrenja.

Kućni red i pravila boravka u Prihvatilištu propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Smeštaj maloletnog stranca u Prihvatilište

Član 52.

Maloletni stranac, smešta se u Prihvatilište zajedno sa roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom, osim ako nadležni organ starateljstva proceni da je za njega povoljniji drugi smeštaj.

Maloletni stranac ne sme da se vrati u zemlju porekla ili u treću državu koja je spremna da ga prihvati, dok mu se ne obezbedi odgovarajući prijem.

Prestanak smeštaja u Prihvatilištu

Član 53.

Smeštaj u Prihvatilištu prestaje:

1) odlaskom stranca iz Republike Srbije;

2) istekom vremena na koje je boravak određen;

3) ukidanjem odluke o određivanju, odnosno produženju boravka u Prihvatilištu;

4) kad stranac stekne pravo na azil;

5) otpustom iz Prihvatilišta na osnovu člana 50. stav 4. ovog zakona.

Obavezni boravak u određenom mestu

Član 54.

Strancu kome je poznat identitet i koji ima obezbeđen smeštaj i sredstva za izdržavanje, a ne može odmah prinudno da se udalji, nadležni organ može rešenjem da odredi meru obaveznog boravka u određenom mestu (u daljem tekstu: obavezni boravak).

Stranac kome je određen obavezni boravak, dužan je da boravi na određenoj adresi i da se redovno javlja najbližem nadležnom organu.

Kad za to postoje opravdani razlozi stranac može privremeno da napusti mesto obaveznog boravka, samo uz rešenje nadležnog organa kojim mu se to odobrava.

Obavezni boravak može trajati najduže 180 dana.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana, kao i protiv rešenja iz stava 3. ovog člana kojim mu se uskraćuje odobrenje, stranac može preko nadležnog organa da izjavi žalbu Ministarstvu, u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje.

Obavezni boravak se unosi u putnu ispravu stranca. Strancu koji nema putnu ispravu izdaje se privremena lična karta.

Način unošenja obaveznog boravka u putnu ispravu i izgled obrasca privremene lične karte propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Strancu koji u nameri onemogućavanja ili ometanja prinudnog udaljenja postupa suprotno obavezama iz st. 2. i 3. ovog člana, nadležni organ će odrediti boravak u Prihvatilištu u skladu sa članom 49. ovog zakona.

Prestanak obaveznog boravka

Član 55.

Obavezni boravak prestaje:

1) odlaskom stranca iz Republike Srbije;

2) istekom vremena na koje je određen;

3) poništenjem rešenja u žalbenom postupku;

4) poništenjem rešenja od strane nadležnog organa ako su prestali razlozi zbog kojih je obavezni boravak određen;

5) u slučaju iz člana 50. stav 4. ovog zakona.

Troškovi sprovođenja stranca

Član 56.

Troškovi sprovođenja do diplomatskog ili konzularnog predstavništva, ili do Prihvatilišta, odnosno do državne granice, padaju na teret stranca koji se sprovodi.

Ukoliko stranac nema sredstava za izdržavanje, poslodavac koji je zaposlio stranca bez odgovarajućeg odobrenja i lice koje se obavezalo da će snositi troškove njegovog boravka u Republici Srbiji, troškove iz stava 1. ovog člana snose solidarno.

Troškovi koje nije moguće naplatiti na način iz st. 1. i 2. ovog člana, padaju na teret budžeta Republike Srbije.

Privremeno oduzimanje isprava i putnih karata

Član 57.

Radi obezbeđenja izvršenja zaštitne mere prinudnog udaljenja, strancu se mogu privremeno oduzeti putne i druge isprave i putne karte.

O oduzetim ispravama i kartama iz stava 1. ovog člana izdaje se potvrda.

Postupanje prema licima sa posebnim potrebama

Član 58.

Tokom celog postupka prinudnog udaljenja nadležni organ će voditi računa o specifičnoj situaciji stranca koji spada u kategoriju lica sa posebnim potrebama kao što su: maloletnici, lica potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, deca odvojena od roditelja ili staratelja, osobe sa invaliditetom, stare osobe, trudnice, samohrani roditelji sa maloletnom decom i lica koja su bila izložena mučenju, silovanju ili drugim teškim oblicima psihološkog, fizičkog ili seksualnog nasilja.

Prilikom preduzimanja službenih radnji prema strancima iz stava 1. ovog člana, nadležni organ je dužan da postupa u skladu sa propisima kojima je uređen položaj lica sa posebnim potrebama i međunarodnim ugovorima.

VII. PUTNE ISPRAVE ZA STRANCE

Vrste putnih isprava za strance

Član 59.

Putne isprave za strance, u smislu ovog zakona, su putna isprava za izbeglice, putna isprava za lica bez državljanstva i putni list za stranca.

Putna isprava za izbeglice izdaje se u skladu sa posebnim zakonom i međunarodnim ugovorom.

Putna isprava za lica bez državljanstva

Član 60.

Putnu ispravu za lica bez državljanstva izdaje nadležni organ prema mestu prebivališta, odnosno boravišta lica bez državljanstva, u skladu sa međunarodnim ugovorom.

Putna isprava za lica bez državljanstva izdaje se sa rokom važnosti do dve godine.

Putni list za stranca

Član 61.

Putni list za stranca izdaje se strancu koji nema važeću putnu ispravu ako:

1) mu je prestalo državljanstvo Republike Srbije za odlazak u inostranstvo;

2) je izgubio stranu putnu ispravu ili je na drugi način ostao bez nje, a država čiji je državljanin nema svoje diplomatsko ili konzularno predstavništvo u Republici Srbiji, niti njene interese zastupa druga država - za odlazak u inostranstvo;

3) je u inostranstvu izgubio putnu ispravu za stranca koju je izdalo diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije, nadležni organ ili organ nadležan po posebnom zakonu - za povratak u Republiku Srbiju.

Putni list za stranca može da se izda i drugom strancu ako za to postoje opravdani razlozi.

Nadležnost za izdavanje i propisivanje obrasca putnog lista za stranca

Član 62.

Putni list za stranca izdaje:

1) u slučajevima iz člana 61. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona - nadležni organ;

2) u slučaju iz člana 61. stav 1. tačka 3) ovog zakona - diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije uz prethodnu saglasnost Ministarstva;

3) u slučajevima iz člana 61. stav 2. ovog zakona - nadležni organ ili diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

Izgled obrasca i sadržinu putnog lista za stranca propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Odbijanje zahteva za izdavanje i oduzimanje putne isprave za strance

Član 63.

Strancu se neće izdati putna isprava za strance, odnosno privremeno će mu se oduzeti već izdata putna isprava:

1) ako se protiv njega vodi krivični, odnosno prekršajni postupak, osim kad postoji saglasnost organa koji vodi postupak;

2) ako je osuđen na kaznu zatvora ili novčanu kaznu, dok kaznu ne izdrži, odnosno ne plati novčanu kaznu;

3) ako nije izmirio svoju dospelu imovinskopravnu obavezu za koju postoji pravosnažno rešenje, na zahtev nadležnog suda;

4) ako to zahtevaju razlozi zaštite javnog poretka ili bezbednosti Republike Srbije;

5) ako to nalažu međunarodne obaveze Republike Srbije.

O privremenom oduzimanju putne isprave za stranca izdaje se potvrda.

Nadležni organ će privremeno oduzetu putnu ispravu za stranca vratiti strancu kad prestanu razlozi iz stava 1. ovog člana.

VIII. ISPRAVE ZA DOKAZIVANjE IDENTITETA

Vrste isprava za dokazivanje identiteta

Član 64.

Stranac u Republici Srbiji dokazuje svoj identitet stranom putnom ispravom, ličnom kartom za stranca, posebnom ličnom kartom i drugom javnom ispravom koja sadrži fotografiju.

Korišćenje isprave za dokazivanje identiteta

Član 65.

Stranac je dužan, da na zahtev policijskog službenika pokaže ispravu o identitetu.

Stranac ne sme ispravu o svom identitetu davati na poslugu drugom licu, niti se sme služiti nevažećom ili tuđom ispravom kao svojom.

Izdavanje lične karte za stranca

Član 66.

Lična karta za stranca izdaje se strancu kome je odobreno stalno nastanjenje, odnosno strancu kome je odobren privremeni boravak, a nema važeću putnu ispravu.

Lična karta za stranca, izdaće se i strancu kome je odobren privremeni boravak, koji ima važeću putnu ispravu, na njegov zahtev ili zahtev diplomatskog ili konzularnog predstavništva države čiji je državljanin.

Strancu koji je član diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države ili član druge misije koja ima diplomatski status, izdaje se posebna lična karta.

Izgled obrasca, sadržinu i način izdavanja lične karte iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove, a izgled obrasca, sadržinu i način izdavanja posebne lične karte iz stava 3. ovog člana propisuje ministar nadležan za spoljne poslove.

Izgled i sadržaj lične karte za stranca i posebne lične karte

Član 67.

Lična karta za stranca i posebna lična karta sadrži sledeće podatke o strancu: fotografiju, svojeručni potpis, ime i prezime, dan, mesec i godinu rođenja, mesto i državu rođenja, državljanstvo, prebivalište, adresu stana i svojstvo u kome stranac boravi u Republici Srbiji.

Ministar nadležan za unutrašnje poslove donosi propis kojim bliže uređuje izgled obrasca, sadržinu i način izdavanja lične karte za stranca iz člana 66. st. 1. i 2. ovog zakona, a ministar nadležan za spoljne poslove propis kojim bliže uređuje izgled obrasca, sadržinu i način izdavanja posebne lične karte iz člana 66. stav 3. ovog zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje

Član 68.

Stranac iz člana 66. stav 1. ovog zakona, koji je navršio 16 godina života, dužan je da u roku od 30 dana od dana dolaska u mesto prebivališta, odnosno boravka, ili u roku od 15 dana po navršenoj 16. godini života, podnese zahtev za izdavanje lične karte za stranca.

Na zahtev roditelja, lična karta za strance može da se izda i maloletnom strancu iz člana 66. st. 1. i 2. ovog zakona, koji je navršio deset godina života.

Nadležnost

Član 69.

Ličnu kartu za strance iz člana 66. st. 1. i 2. ovog zakona, izdaje nadležni organ.

Posebnu ličnu kartu za strance iz člana 66. stav 3. ovog zakona, izdaje ministarstvo nadležno za spoljne poslove.

Rok važenja

Član 70.

Lična karta za stranca kome je odobreno stalno nastanjenje, izdaje se sa rokom važenja od pet godina.

Lična karta za stranca kome je odobren privremeni boravak, izdaje se na rok na koji mu je odobren privremeni boravak.

Maloletnom strancu kome je odobreno stalno nastanjenje lična karta za stranca izdaje se sa rokom važenja od dve godine.

Zamena lične karte za stranca

Član 71.

Lična karta za stranca će se zameniti, ako je oštećena, dotrajala, ako fotografija više ne odgovara izgledu stranca ili kada iz drugih razloga ne može da služi svojoj nameni.

Stranac je dužan, da u roku od osam dana od dana nastupanja razloga iz stava 1. ovog člana, podnese nadležnom organu zahtev za zamenu lične karte za stranca.

Obaveza vraćanja lične karte za stranca

Član 72.

Stranac je dužan da nadležnom organu vrati ličnu kartu za stranca:

1) ako je stekao državljanstvo Republike Srbije;

2) ako se iseljava iz Republike Srbije;

3) ako mu je otkazan boravak ili stalno nastanjenje.

Nestanak ili gubitak isprave za dokazivanje identiteta

Član 73.

Stranac je dužan da o nestanku ili gubitku isprave za dokazivanje identiteta koju je izdao organ u Republici Srbiji, bez odlaganja obavesti nadležni organ ili najbliže diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije.

Organi iz stava 1. ovog člana dužni su da strancu izdaju potvrdu o nestanku ili gubitku isprave za dokazivanje identiteta.

Gubitak ili nestanak isprave za dokazivanje identiteta oglašava se u "Službenom glasniku Republike Srbije", o trošku stranca.

Nadležni organ je dužan da strancu umesto nestale ili izgubljene isprave iz stava 1. ovog člana, izda novu ispravu.

IX. BORAVIŠTE I PREBIVALIŠTE STRANCA I PRIKUPLjANjE LIČNIH PODATAKA

Pojam prebivališta i boravišta

Član 74.

Boravište je, u smislu ovog zakona, mesto u kome stranac kome je odobren boravak u Republici Srbiji, ima nameru da boravi duže od 24 časa.

Prebivalište je, u smislu ovog zakona, mesto u kome stranac kome je odobreno stalno nastanjenje ima nameru trajno da živi na određenoj adresi.

Prijavljivanje boravišta, prebivališta i promene adrese stana i odjava prebivališta

Član 75.

Pravna i fizička lica koja pružaju usluge smeštaja strancima uz naknadu, kao i lica kod kojih stranci dolaze u posetu, dužna su da nadležnom organu prijave boravak stranaca, u roku od 24 časa od časa pružanja usluge smeštaja strancu, odnosno od časa dolaska stranca u posetu.

Stranac koji ne koristi smeštaj iz stava 1. ovog člana dužan je da nadležnom organu prijavi boravak i promenu adrese stana u roku od 24 časa od dolaska u mesto boravišta, odnosno od dana promene adrese stana u boravištu.

Stranac kome je odobreno stalno nastanjenje dužan je da prijavi prebivalište i promenu adrese stana u prebivalištu u roku od osam dana od dana dolaska u prebivalište, odnosno od dana promene adrese stana.

Ministar nadležan za spoljne poslove može, u sporazumu sa ministrom nadležnim za unutrašnje poslove propisati da određeni stranci nisu dužni da prijavljuju svoj boravak u Republici Srbiji.

Prijavljivanje boravka stranaca može se vršiti i elektronskom poštom.

Stranac je dužan da odjavi prebivalište pre dana napuštanja prebivališta.

Način prijavljivanja boravišta, prebivališta i promene adrese stana i odjave prebivališta stranca, bliže se uređuje propisom ministra nadležnog za unutrašnje poslove.

Prikupljanje ličnih podataka

Član 76.

Nadležni organ može da prikuplja lične podatke o strancima od državnih organa, privrednih društava i drugih pravnih lica, preduzetnika i građana Republike Srbije, kao i od samog stranca kad je to:

1) predviđeno zakonom ili međunarodnim ugovorom;

2) u interesu stranca, a on se tome ne protivi;

3) potrebno radi zaštite javnog poretka ili bezbednosti Republike Srbije.

Organi, organizacije i druga lica iz stava 1. ovog člana, dužni su da nadležnom organu, na njegov zahtev, pruže tražene podatke.

Prikupljanje, obrada i korišćenje ličnih podataka o strancima vrši se u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

X. POSEBNE ODREDBE O KRETANjU STRANCA U UNIFORMI

Uslovi za nošenje strane vojne, policijske ili carinske uniforme

Član 77.

Na teritoriji Republike Srbije stranci se mogu kretati u stranoj vojnoj, policijskoj ili carinskoj uniformi:

1) kao članovi diplomatske misije, odnosno konzularnog predstavništva strane države ili druge misije koja u Republici Srbiji ima diplomatski status, u svojstvu vojnih, policijskih, odnosno carinskih predstavnika, dok misija traje;

2) kao članovi stranih vojnih misija ili stranih vojnih, policijskih, odnosno carinskih delegacija za vreme službene posete Republici Srbiji;

3) za vreme školovanja u vojnim, policijskim, odnosno carinskim školama, ako je to pravilima škole dopušteno;

4) kao učesnici u vojnim vežbama ili vojnoj, policijskoj, odnosno carinskoj obuci;

5) kao članovi stranih vojnih misija ili stranih vojnih, policijskih, odnosno carinskih delegacija, sa diplomatskom ili službenom ispravom, za vreme tranzita preko teritorije Republike Srbije;

6) u drugim slučajevima kada je to predviđeno međunarodnim ugovorom.

XI. EVIDENCIJE I CENTRALNA BAZA PODATAKA

Vrste evidencija i nadležnost za njihovo vođenje

Član 78.

Ministarstvo vodi evidencije:

1) stranaca kojima je odobreno stalno nastanjenje;

2) međunarodnih prestupnika kojima je zabranjen ulazak u Republiku Srbiju;

3) stranaca kojima je odobren privremeni boravak;

4) stranaca kojima je otkazan boravak;

5) zabrana ulazaka i izlazaka stranaca;

6) stranaca kojima je na snazi zaštitna mera udaljenja ili mera bezbednosti proterivanja;

7) izdatih putnih isprava i ličnih karata za strance;

8) prijavljenih, nestalih i pronađenih putnih i drugih isprava za strance, u skladu sa ovim zakonom;

9) privremeno zadržanih putnih isprava;

10) prijava boravka stranaca;

11) prijava i odjava prebivališta stranaca i promena adrese stana;

12) prevoznika i organizatora turističkih putovanja kojima je na snazi zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti iz člana 81. stav 4. ovog zakona;

13) pravnih lica i preduzetnika kojima je na snazi zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti iz člana 82. stav 3. ovog zakona;

14) stranih putnih isprava upotrebljenih za ulazak i izlazak iz Republike Srbije;

15) stranaca koji su u tranzitu preko teritorije Republike Srbije;

16) viza izdatih na graničnom prelazu i odbijenih zahteva za izdavanje vize na graničnom prelazu;

Ministarstvo nadležno za spoljne poslove vodi evidencije:

1) izdatih posebnih ličnih karata;

2) izdatih viza;

3) odbijenih zahteva za izdavanje vize;

4) izdatih putnih listova za strance;

5) prijavljenih, nestalih i pronađenih putnih i drugih isprava za strance, u skladu sa ovim zakonom.

Način vođenja i sadržaj evidencija iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove uz saglasnost ministra nadležnog za spoljne poslove, a evidencija iz stava 2. ovog člana ministar nadležan za spoljne poslove uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove.

Centralna baza podataka

Član 79.

Podaci iz evidencija iz člana 78. ovog zakona, unose se u centralnu bazu podataka koju vodi Ministarstvo.

Centralnu bazu podataka iz stava 1. ovog člana mogu da koriste ovlašćeni policijski službenici u Ministarstvu i nadležnom organu i ovlašćeni državni službenici ministarstva nadležnog za spoljne poslove i diplomatskih i konzularnih predstavništava Republike Srbije, radi obavljanja poslova u skladu sa nadležnostima koje su utvrđene ovim zakonom.

odobrenju ministra nadležnog za unutrašnje poslove, podatke iz centralne baze podataka mogu da koriste i drugi državni organi, kad je to neophodno radi vršenja poslova iz njihove nadležnosti.

Način prikupljanja, unošenja i korišćenja podataka iz centralne baze podataka bliže se uređuje propisom ministra nadležnog za unutrašnje poslove uz saglasnost ministra nadležnog za spoljne poslove.

XII. NADZOR

Član 80.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrše ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i ministarstvo nadležno za spoljne poslove, svako u delu koji se odnosi na nadležnost tog ministarstva.

XIII. KAZNENE ODREDBE

Član 81.

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik:

1) koji na teritoriju Republike Srbije doveze stranca ili odbije da ga odvede, suprotno odredbi člana 22. st. 1. i 2. ovog zakona;

2) usled čijeg propusta u organizaciji turističkog ili poslovnog putovanja je došlo do nezakonitog boravka stranca na teritoriji Republike Srbije (član 22. stav 4. ovog zakona);

3) koji suprotno odredbi člana 23. ovog zakona overenu kopiju garancije ne dostavi nadležnom organu po mestu očekivanog boravišta stranca.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara, kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu.

Za prekršaj iz stava 1. tačka 3) ovog člana novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se fizičko lice, davalac garancije.

Uz kaznu za ponovljeni prekršaj iz stava 1. tačka 1) ovog člana, učiniocu će se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti međunarodnog prevoza putnika u vazdušnom, drumskom, vodnom ili železničkom saobraćaju, a za prekršaj iz stava 1. tačka 2) ovog člana, zaštitna mera zabrane organizovanja međunarodnih turističkih ili poslovnih putovanja.

Član 82.

Novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 100.000 dinara kazniće se pravno lice, odnosno preduzetnik koji nadležnom organu ne prijavi boravak stranaca u roku od 24 časa od časa pružanja usluge smeštaja strancu (član 75. stav 1. ovog zakona).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, novčanom kaznom od 5.000 do 25.000 dinara, kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu.

Uz kaznu za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana, učiniocu će se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti pružanja usluga smeštaja strancima.

Član 83.

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje nadležnom organu ne prijavi boravak stranaca u roku od 24 časa od časa dolaska stranca u posetu (član 75. stav 1. ovog zakona).

Član 84.

Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj stranac koji:

1) nezakonito uđe u Republiku Srbiju (član 10. ovog zakona);

2) ne napusti Republiku Srbiju u roku koji mu je određen (član 35. stav 2. i član 42. stav 2. ovog zakona);

3) napusti Prihvatilište bez odobrenja ili se ne pridržava kućnog reda i pravila boravka u Prihvatilištu (član 51. stav 1. ovog zakona);

4) napusti mesto boravka koje mu je odredio nadležni organ ili se redovno ne javlja nadležnom organu (član 54. stav 2. ovog zakona).

Uz kaznu za prekršaj iz stava 1. ovog člana strancu se može izreći i zaštitna mera udaljenja stranca sa teritorije Republike Srbije.

Član 85.

Novčanom kaznom u iznosu od 6.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj stranac koji:

1) se kreće ili boravi na određenom prostoru suprotno ograničenju ili zabrani iz člana 5. ovog zakona;

2) boravi u Republici Srbiji suprotno razlozima zbog kojih mu je izdata viza ili odobren boravak (član 18. stav 1. i član 26. stav 2. ovog zakona);

3) nezakonito boravi u Republici Srbiji (član 42. stav 1. ovog zakona);

4) odbije da pokaže policijskom službeniku nadležnog organa ispravu o identitetu (član 65. stav 1. ovog zakona);

5) svoju ispravu o identitetu da drugom licu na poslugu, odnosno ako se služi nevažećom ispravom ili tuđom ispravom kao svojom (član 65. stav 2. ovog zakona).

Uz kaznu za prekršaj iz stava 1. ovog člana strancu se može izreći i zaštitna mera udaljenja stranca sa teritorije Republike Srbije.

Član 86.

Novčanom kaznom u iznosu od 3.000 do 15.000 dinara kazniće se za prekršaj stranac koji:

1) u propisanom roku ne podnese zahtev za produženje privremenog boravka (član 27. stav 4. ovog zakona);

2) u propisanom roku ne podnese zahtev nadležnom organu za izdavanje lične karte za stranca (član 68. stav 1. ovog zakona);

3) u propisanom roku ne podnese zahtev nadležnom organu za zamenu lične karte za stranca (član 71. stav 2. ovog zakona);

4) ne vrati ličnu kartu nadležnom organu, u slučajevima utvrđenim članom 72. ovog zakona;

5) ne prijavi nadležnom organu nestanak ili gubitak isprava iz člana 73. stav 1. ovog zakona;

6) nadležnom organu ne prijavi boravak i promenu adrese stana u roku od 24 časa od dolaska u mesto boravišta, odnosno od dana promene adrese stana u boravištu suprotno odredbi člana 75. stav 2. ovog zakona;

7) za vreme boravka u Republici Srbiji nosi stranu vojnu, policijsku ili carinsku uniformu suprotno odredbama člana 77. ovog zakona.

XIV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Ovlašćenja za donošenje propisa

Član 87.

Vlada će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti uredbu o bližim uslovima za odbijanje ulaska stranca u Republiku Srbiju iz člana 11. ovog zakona.

Ministar nadležan za unutrašnje poslove će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propise o:

1) bližim uslovima i načinu izdavanja vize na graničnom prelazu iz člana 14. stav 6. ovog zakona;

2) bližim uslovima, obrazcu zahteva i načinu produžavanja roka važenja vize u slučajevima iz člana 20. stav 3. ovog zakona;

3) ispunjenosti uslova za odobravanje privremenog boravka stranca iz člana 28. stav 1. tačka 2) ovog zakona;

4) izgledu, sadržini i načinu unošenja odobrenja privremenog boravka u stranu putnu ispravu iz člana 29. stav 6. ovog zakona;

5) ispunjenosti uslova iz člana 28. stav 1. tačka 3) ovog zakona u vezi sa članom 31. stav 1. ovog zakona;

6) ispunjenosti uslova iz člana 32. st. 1. i 3. ovog zakona;

7) načinu upisivanja otkaza boravka i zabrane ulaska u stranu putnu ispravu iz člana 35. ovog zakona;

8) izgledu, sadržini i načinu unošenja odobrenja za stalno nastanjenje u stranu putnu ispravu i ličnu kartu za stranca iz člana 38. stav 4. ovog zakona;

9) obrascu izjave o odricanju od prava na stalno nastanjenje iz člana 41. stav 2. ovog zakona;

10) kućnom redu i pravilima boravka u Prihvatilištu iz člana 51. stav 2. ovog zakona;

11) načinu unošenja obaveznog boravka u putnu ispravu i izgledu obrasca privremene lične karte iz člana 54. stav 7. ovog zakona;

12) izgledu obrazaca i sadržini putnog lista za stranca iz člana 62. stav 2. ovog zakona;

13) izgledu obrasca, sadržini i načinu izdavanja lične karte za stranca iz člana 66. st. 1. i 2. ovog zakona;

14) načinu prijavljivanja boravišta, prebivališta i promene adrese stana i odjave prebivališta stranca iz člana 75. ovog zakona;

15) načinu vođenja i sadržaju evidencija iz člana 78. stav 1. ovog zakona;

16) načinu prikupljanja, unošenja i korišćenja podataka iz centralne baze podataka iz člana 79. ovog zakona.

Ministar nadležan za spoljne poslove će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propise o:

1) izgledu i sadržini zahteva za izdavanje vize, pribavljanju saglasnosti Ministarstva i načinu izdavanja vize u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike Srbije iz člana 14. stav 5. ovog zakona;

2) izgledu obrazaca, sadržini i načinu unošenja u stranu putnu ispravu viza iz člana 15. stav 2. ovog zakona;

3) izgledu obrasca, sadržini i načinu izdavanja posebne lične karte iz člana 66. stav 3. ovog zakona;

4) načinu vođenja i sadržaju evidencija iz člana 78. stav 2. ovog zakona.

Rešavanje po započetim postupcima i važenje isprava

Član 88.

Postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama Zakona o kretanju i boravku stranaca ("Službeni list SFRJ", br. 56/80, 53/85, 30/89, 26/90 i 53/91, "Službeni list SRJ", br. 24/94, 28/96 i 68/02, "Službeni list SCG", broj 12/05 i "Službeni glasnik RS", br. 101/05 i 109/07), osim ako je za stranca povoljnije da se postupak okonča po odredbama ovog zakona.

Isprave izdate do stupanja na snagu ovog zakona važe godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zadržavanje statusa stranaca utvrđenog po odredbama ranije važećeg zakona

Član 89.

Stranci kojima je izdato odobrenje za stalno nastanjenje i privremeni boravak do stupanja na snagu ovog zakona, zadržavaju taj status ako ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom.

Prestanak važenja Zakona o kretanju i boravku stranaca

Član 90.

Danom početka primene ovog zakona, prestaje da važi Zakon o kretanju i boravku stranaca ("Službeni list SFRJ", br. 56/80, 53/85, 30/89, 26/90 i 53/91, "Službeni list SRJ", br. 24/94, 28/96 i 68/02, "Službeni list SCG", broj 12/05 i "Službeni glasnik RS", br. 101/05 i 109/07), izuzev odredaba čl. 67-75. koje prestaju da važe danom početka primene zakona kojim se uređuje udruživanje građana.

Važenje propisa do donošenja novih na osnovu ovog zakona

Član 91.

Propisi doneti na osnovu Zakona o kretanju i boravku stranaca ("Službeni list SFRJ", br. 56/80, 53/85, 30/89, 26/90 i 53/91, "Službeni list SRJ", br. 24/94, 28/96 i 68/02, "Službeni list SCG", broj 12/05 i "Službeni glasnik RS", br. 101/05 i 109/07), ostaju na snazi do dana stupanja na snagu propisa koje će Vlada, ministar nadležan za unutrašnje poslove i ministar nadležan za spoljne poslove doneti na osnovu ovog zakona, ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Stupanje na snagu ovog zakona

Član 92.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. aprila 2009. godine.

 Sledeci zakon koji uredjuje problematiku zaposljavanja stranaca u Srbiji je Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim drzavljanimai njegov teksta vam prezentiramo sa svim izmenama i dopunama

 

Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima

Zakon je objavljen u "Službenom listu SFRJ", br. 11/78 i 64/89, "Službenom listu SRJ", br. 42/92, 24/94 i 28/96 i "Službenom glasniku RS", br. 101/2005.

Član 1.

Strani državljanin i lice bez državljanstva (u daljem tekstu: strani državljanin) može da zasnuje radni odnos, sa preduzećem, organizacijom društvenih delatnosti, bankom i drugom finansijskom organizacijom, organizacijom za osiguranje, zadrugom i drugim oblicima saradnje i zajedničkog poslovanja sa stranim licem (u daljem tekstu: organizacija), kao i sa radnim čovekom koji samostalno obavlja delatnost ličnim radom, odnosno ličnim radom i sredstvima u svojini građana, odnosno sa građanskim pravnim i fizičkim licem, poljoprivrednim gazdinstvom, predstavništvom strane firme i diplomatskim i konzularnim predstavništvom u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu: poslodavac) ako ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktom (statut, pravila i drugi samoupravni opšti akti) za obavljanje poslova radnog mesta za koje zasniva radni odnos i posebne uslove utvrđene ovim zakonom.

Član 2.

Strani državljanin može zasnovati radni odnos ako ima odobrenje za stalno nastanjenje, odnosno za privremeni boravak u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i ako dobije odobrenje za zasnivanje radnog odnosa.

Strani državljanin može zasnovati radni odnos sa organizacijom, odnosno poslodavcem, bez odobrenja za zasnivanje radnog odnosa iz stava 1. ovog člana i bez javnog oglašavanja, ako ima odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i ako radni odnos zasniva za obavljanje stručnih poslova utvrđenih ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji, o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji, o prenosu tehnologije i o stranim ulaganjima.

Opštim aktom organizacije utvrđuju se, u skladu sa zakonom, radna mesta na kojima se strani državljani mogu zapošljavati.

Organizacija, odnosno poslodavac dužan je da republičkoj, odnosno pokrajinskoj organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja dostavi podatke o broju, strukturi i vremenu trajanja radnog odnosa stranih državljana iz st. 1. i 2. ovog člana, u skladu sa propisima o evidenciji u oblasti rada.

Član 3.

Strani državljanin koji ima odobrenje za stalno nastanjenje u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji zahtev za izdavanje odobrenja za zasnivanje radnog odnosa podnosi republičkoj, odnosno pokrajinskoj organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja.

Član 4.

Zahtev za izdavanje odobrenja za zasnivanje radnog odnosa stranog državljanina koji ima odobrenje za privremeni boravak u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji podnosi organizacija, odnosno poslodavac sa obrazloženjem o potrebi za zaposlenjem stranog državljanina. Zahtev se podnosi republičkoj, odnosno pokrajinskoj organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja.

Član 5.

Odobrenje za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljaninom daje republička, odnosno pokrajinska organizacija nadležna za poslove zapošljavanja.

Stranom državljaninu koji ima odobrenje za stalno nastanjenje u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji odobrenje za zasnivanje radnog odnosa daje se za period važenja odobrenja za stalno nastanjenje.

Stranom državljaninu koji ima odobrenje za privremeni boravak u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji odobrenje za zasnivanje radnog odnosa daje se za period koji ne može biti duži od perioda važenja odobrenja za boravak.

Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja za zasnivanje radnog odnosa može izjaviti žalbu protiv rešenja iz stava 1. ovog člana u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se podnosi organu određenom statutom republičke, odnosno pokrajinske organizacije nadležne za poslove zapošljavanja.

Organ iz stava 4. ovog člana dužan je da odluku donese u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Član 6.

Strani državljanin zasniva radni odnos danom stupanja na rad na osnovu odluke o izboru, odnosno ugovora o radu.

Član 7.

Prilikom zasnivanja radnog odnosa, strani državljanin daje pismenu izjavu kojom prihvata nadležnost jugoslovenskog suda u slučaju spora sa organizacijom, odnosno poslodavcem u vezi s pitanjima po osnovu rada.

Član 8.

Stranom državljaninu prestaje radni odnos u organizaciji, odnosno kod poslodavca ako mu istekne vreme važenja odobrenja za privremeni boravak ili mu bude otkazan privremeni boravak u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji ili ako bude poništena dozvola o njegovom nastanjenju u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

Stranom državljaninu kome je produžen privremeni boravak u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i kome je dato novo odobrenje za zasnivanje radnog odnosa, produžava se radni odnos.

Stranom državljaninu koji zasniva radni odnos po osnovu ugovora iz člana 2. stav 2. ovog zakona prestaje radni odnos danom prestanka ugovora.

Član 9.

Organizacija, odnosno poslodavac može sa stranim državljaninom da zaključi ugovor o vršenju privremenih i povremenih poslova, na period koji ne može biti duži od tri meseca u kalendarskoj godini, pod uslovima utvrđenim zakonom i opštim aktom za vršenje tih poslova od strane državljanina Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Član 10.

O zasnivanju radnog odnosa ili zaključenju ugovora o vršenju privremenih i povremenih poslova sa stranim državljaninom u Jugoslovenskoj narodnoj armiji odlučuje, u svakom pojedinom slučaju, savezni sekretar za narodnu odbranu - kad to zahtevaju naročite potrebe.

Član 11.

Ugovori o zaposlenju sa stranim državljanima koji su dobili odobrenje za privremeni boravak u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, zaključeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, ostaju na snazi do dana isteka važenja odobrenja za privremeni boravak u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, odnosno do dana isteka važenja odobrenja za zasnivanje radnog odnosa, s tim što će se na te ugovore primenjivati odredbe ovog zakona.

Strani državljanin koji je stalno nastanjen u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, a u organizaciji je zasnovao radni odnos po ranijim propisima, ostaje u radnom odnosu i posle stupanja na snagu ovog zakona.

Strani državljanin iz stava 2. ovog člana dužan je da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podnese zahtev za izdavanje pismene isprave o odobrenju za zasnivanje radnog odnosa (član 3), koju je republička, odnosno pokrajinska organizacija nadležna za poslove zapošljavanja dužna da mu izda.

Pismena isprava iz stava 3. ovog člana ima važnost odobrenja za zasnivanje radnog odnosa.

Član 12.

Novčanom kaznom od 600.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj organizacija, odnosno poslodavac:

1) ako sa stranim državljaninom zasnuje radni odnos protivno odredbama čl. 2. do 5. ovog zakona;

2) ako sa stranim državljaninom zasnuje radni odnos protivno odredbama čl. 6. i 7. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u organizaciji, odnosno kod poslodavca.

Član 13.

Ovlašćuje se savezni organ uprave nadležan za poslove rada i zapošljavanja da donese propise za sprovođenje odredaba čl. 3. do 5. ovog zakona koje se odnose na postupak za podnošenje zahteva za izdavanje odobrenja za zasnivanje radnog odnosa i za davanje tog odobrenja.

Član 14.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Uredba o posebnim uslovima za stupanje stranog državljanina u udruženi rad ("Službeni list SFRJ", br. 6/74).

Član 15.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".

IZMENE:

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima

Zakon je objavljen u "Službenom listu SFRJ", br. 64/89.

Član 1.

U Zakonu o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima ("Službeni list SFRJ", br. 11/78) član 1. menja se i glasi:

"Strani državljanin i lice bez državljanstva (u daljem tekstu: strani državljani)" može da zasnuje radni odnos sa preduzećem, organizacijom društvenih delatnosti, bankom i drugom finansijskom organizacijom, organizacijom za osiguranje, zadrugom i drugim oblicima saradnje i zajedničkog poslovanja sa stranim licem (u daljem tekstu: organizacija), kao i sa radnim čovekom koji samostalno obavlja delatnost ličnim radom, odnosno ličnim radom i sredstvima u svojini građana, odnosno sa građanskim pravnim i fizičkim licima, poljoprivrednim gazdinstvom, predstavništvom strane firme i diplomatskim i konzularnim predstavništvom u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu: poslodavac) ako ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktom (statut, pravila i drugi samoupravni opšti akti) za obavljanje poslova radnog mesta za koje zasniva radni odnos i posebne uslove utvrđene ovim zakonom."

Član 2.

U članu 2. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Strani državljanin može zasnovati radni odnos sa organizacijom, odnosno poslodavcem, bez odobrenja za zasnivanje radnog odnosa iz stava 1. ovog člana i bez javnog oglašavanja, ako ima odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i ako radni odnos zasniva za obavljanje stručnih poslova utvrđenih ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji, o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji, o prenosu tehnologije i o stranim ulaganjima."

Dosadašnji stav 2, koji postaje stav 3, menja se i glasi:

"Opštim aktom organizacije utvrđuju se, u skladu sa zakonom, radna mesta na kojima se strani državljani mogu zapošljavati."

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Organizacija, odnosno poslodavac dužan je da republičkoj, odnosno pokrajinskoj organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja dostavi podatke o broju, strukturi i vremenu trajanja radnog odnosa stranih državljana iz st. 1. i 2. ovog člana, u skladu sa propisima o evidencijama u oblasti rada."

Član 3.

U članu 3. posle reči: "podnosi" dodaju se reči: "republičkoj, odnosno pokrajinskoj organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja", a tekst do kraja briše se.

Član 4.

Član 4. menja se i glasi:

"Zahtev za izdavanje odobrenja za zasnivanje radnog odnosa stranog državljanina koji ima odobrenje za privremeni boravak u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji podnosi organizacija, odnosno poslodavac sa obrazloženjem o potrebi za zaposlenjem stranog državljanina. Zahtev se podnosi republičkoj, odnosno pokrajinskoj organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja."

Član 5.

U članu 5. stav 1. menja se i glasi:

"Odobrenje za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljaninom daje republička, odnosno pokrajinska organizacija nadležna za poslove zapošljavanja."

Stav 4. menja se i glasi:

"Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja za zasnivanje radnog odnosa može izjaviti žalbu protiv rešenja iz stava 1. ovog člana u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba se podnosi organu određenom statutom republičke, odnosno pokrajinske organizacije nadležne za poslove zapošljavanja."

Član 6.

Član 6. menja se i glasi:

"Strani državljanin zasniva radni odnos danom stupanja na rad na osnovu odluke o izboru, odnosno ugovora o radu."

Član 7.

U članu 7. reči: "odnosno sa radnim čovekom koji samostalno obavlja delatnost ličnim sredstvima u svojini građana, radnim čovekom koji ličnim samostalno u vidu zanimanja obavlja profesionalnu delatnost, odnosno građanskim pravnim licem", zamenjuju se rečima: "odnosno poslodavcem."

Član 8.

U članu 8. reči: "radnog čoveka koji samostalno obavlja delatnost ličnim sredstvima u svojini građana, radnog čoveka koji ličnim samostalno u vidu zanimanja obavlja profesionalnu delatnost, odnosno građanskog pravnog lica", zamenjuju se rečju: "poslodavca".

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

"Stranom državljaninu kome je produžen privremeni boravak u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i kome je dato novo odobrenje za zasnivanje radnog odnosa, produžava se radni odnos.

Stranom državljaninu koji zasniva radni odnos po osnovu ugovora iz člana 2. stav 2. ovog zakona prestaje radni odnos danom prestanka ugovora."

Član 9.

Član 9. menja se i glasi:

"Organizacija, odnosno poslodavac može sa stranim državljaninom da zaključi ugovor o vršenju privremenih i povremenih poslova, na period koji ne može biti duži od tri meseca u kalendarskoj godini, pod uslovima utvrđenim zakonom i opštim aktom za vršenje tih poslova od strane državljana Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije".

Član 10.

Član 12. menja se i glasi:

"Novčanom kaznom od 5,000.000 do 25,000.000 dinara kazniće se za prekršaj organizacija, odnosno poslodavac:

1) ako sa stranim državljaninom zasnuje radni odnos protivno odredbama čl. 2. do 5. ovog zakona;

2) ako sa stranim državljaninom zasnuje radni odnos protivio odredbama čl. 6. i 7. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 2,000.000 do 10,000.000 dinara i odgovorno lice u organizaciji, odnosno kod poslodavca."

Član 11.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".

Zakon o izmeni Zakona o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima

Zakon je objavljen u "Službenom listu SRJ", br. 42/92.

Član 1.

U Zakonu o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima ("Službeni list SFRJ", br. 11/78 i 64/89) u članu 12. stav 1. reči: "5,000.000 do 25,000.000" zamenjuju se rečima: "50.000 do 250.000".

U stavu 2. reči: "2,000.000 do 10,000.000" zamenjuju se rečima: "20.000 do 100.000".

Član 2.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".

Član 14. Zakona o izmenama saveznih zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje

Zakon je objavljen u "Službenom listu SRJ", br. 24/94.

Član 14.

U Zakonu o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima ("Službeni list SFRJ", br. 11/78 i 64/89 i "Službeni list SRJ", br. 42/92): u članu 12. u stavu 1. reči: "50.000 do 250.000 dinara" zamenjuju se rečima: "1.000 do 5.000 novih dinara", a u stavu 2. reči: "20.000 do 100.000 dinara" - rečima: "500 do 2.500 novih dinara".

Član 12. Zakona o izmenama saveznih zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje

Zakon je objavljen u "Službenom listu SRJ", br. 28/96.

Član 12.

U Zakonu o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima ("Službeni list SFRJ", br. 11/78 i 64/89 i "Službeni list SRJ", br. 42/92 i 24/94) u članu 12. u stavu 1. reči: "1.000 do 5.000 novih dinara" zamenjuju se rečima: "3.000 do 15.000 novih dinara", a u stavu 2. reči: "500 do 2.500 novih dinara" - rečima: "1.500 do 7.500 novih dinara."

Zakon o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje

Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 101/2005 od 21. novembra 2005. godine

Član 80.

U Zakonu o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima ("Službeni list SFRJ", br. 11/78 i 64/89 i "Službeni list SRJ", br. 42/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94 i 28/96), u članu 12. stav 1. reči: "od 3.000 do 15.000 novih dinara" zamenjuju se rečima: "od 600.000 do 1.000.000 dinara".

U stavu 2. reči: "od 1.500 do 7.500 novih dinara" zamenjuju se rečima: "od 30.000 do 50.000 dinara".

 

 

Pitanje: Koje ce se pravo primeniti za slucaj da dodje do spora oko vlasniskih prava na nekretninama koje posedujemo u Srbiji , Kanadi, Francuskoj i Grckoj i oko vlasnickih prava u nasim zajednickim holding kompanijama, izmedju mene kao dvojnog drzavljana/ Srbije i Kanade/ i mog supruga koji je kanadski drzavljanin. Trenutno smo i ja i suprug u Srbiji.

Odgovor: Koje pravo cese pravo primeniti i koji sud ce imati jurisdikciju u slucaju eventualnog spora izmedju vas i vaseg supruga, zavisi od puno faktora. Da bi mogli i sami da sagledate ozbiljnost ove problematike, predocicu vam tekst Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u njegovom izvornom obliku.

Zakon o resavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja

Zakon je objavljen u "Službenom listu SFRJ", br. 43/82, 72/82 i "Službenom listu SRJ", br. 46/96.

Glava prva

OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovaj zakon sadrži pravila o određivanju merodavnog prava za statusne, porodične i imovinske, odnosno druge materijalnopravne odnose s međunarodnim elementom.

Ovaj zakon sadrži i pravila o nadležnosti sudova i drugih organa Savezne Republike Jugoslavije za raspravljanje odnosa iz stava 1. ovog člana, pravila postupka i pravila za priznanje i izvršenje stranih sudskih i arbitražnih odluka.

Član 2.

Ako u ovom zakonu nema odredbe o pravu merodavnom za neki odnos iz člana 1. stav 1. ovog zakona, shodno se primenjuju odredbe i načela ovog zakona, načela pravnog poretka Savezne Republike Jugoslavije i načela međunarodnog privatnog prava.

Član 3.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na odnose iz člana 1. ovog zakona ako su regulisani drugim saveznim zakonom ili međunarodnim ugovorima.

Član 4.

Ne primenjuje se pravo strane države ako bi njegovo dejstvo bilo suprotno Ustavom SRJ utvrđenim osnovama društvenog uređenja.

Član 5.

Ne primenjuje se pravo strane države koje bi bilo merodavno po odredbama ovog ili drugog saveznog zakona ako bi njegovo primenjivanje imalo za cilj izbegavanje primenjivanja prava Savezne Republike Jugoslavije.

Član 6.

Ako bi po odredbama ovog zakona trebalo primeniti pravo strane države, uzimaju se u obzir njegova pravila o određivanju merodavnog prava.

Ako pravila strane države o određivanju merodavnog prava uzvraćaju na pravo Savezne Republike Jugoslavije, primeniće se pravo Savezne Republike Jugoslavije, ne uzimajući u obzir pravila o određivanju merodavnog prava.

Član 7.

Ako ovim ili drugim saveznim zakonom nije drukčije određeno, smatra se da su pravni posao i pravna radnja u pogledu oblika punovažni ako su punovažni bilo po pravu mesta gde je pravni posao zaključen, odnosno pravna radnja preduzeta bilo po pravu koje je merodavno za sadržinu pravnog posla, odnosno pravne radnje.

Član 8.

Za zastarelost je merodavno pravo koje je merodavno za sadržinu pravnog posla, odnosno pravne radnje.

Član 9.

Pravo strane države primenjuje se prema svom smislu i pojmovima koje sadrži.

Član 10.

Ako je merodavno pravo države čiji pravni poredak nije jedinstven a pravila ovog zakona ne upućuju na određeno pravno područje u toj državi, merodavno pravo određuje se po pravilima tog pravnog poretka.

Ako se merodavno pravo države čiji pravni poredak nije jedinstven ne može utvrditi na način predviđen u stavu 1. ovog člana, merodavno je pravo područja u toj državi sa kojim postoji najbliža veza.

Član 11.

Ako lice koje je jugoslovenski državljanin ima i državljanstvo neke druge države, za primenjivanje ovog zakona smatra se da ima samo jugoslovensko državljanstvo.

Ako lice koje nije jugoslovenski državljanin ima dva ili više stranih državljanstava, za primenjivanje ovog zakona smatra se da ima državljanstvo one države čiji je državljanin i u kojoj ima prebivalište.

Ako lice iz stava 2. ovog člana nema prebivalište ni u jednoj od država čiji je državljanin, za primenjivanje ovog zakona smatra se da ima državljanstvo one države čiji je državljanin i s kojom je u najbližoj vezi.

Član 12.

Ako lice nema državljanstvo ili se njegovo državljanstvo ne može utvrditi, merodavno pravo određuje se prema njegovom prebivalištu.

Ako lice iz stava 1. ovog člana nema prebivalište ili se ono ne može utvrditi, merodavno pravo određuje se prema njegovom boravištu.

Ako se ni boravište lica iz stava 1. ovog člana ne može utvrditi, merodavno je pravo Savezne Republike Jugoslavije.

Član 13.

Sud ili drugi nadležni organ će po službenoj dužnosti utvrditi sadržinu stranog merodavnog prava.

Organ iz stava 1. ovog člana može zatražiti obaveštenje o stranom pravu od saveznog organa nadležnog za poslove pravde.

Stranke u postupku mogu podneti i javnu ispravu o sadržini stranog prava.

Glava druga

MERODAVNO PRAVO

Član 14.

Za pravnu i poslovnu sposobnost fizičkog lica merodavno je pravo države čiji je ono državljanin.

Fizičko lice koje bi prema pravu države čiji je ono državljanin bilo poslovno nesposobno, poslovno je sposobno ako ima poslovnu sposobnost po pravu mesta gde je nastala obaveza.

Za lišenje ili ograničenje poslovne sposobnosti fizičkog lica merodavno je pravo iz stava 1. ovog člana.

Odredba stava 2. ovog člana ne primenjuje se na porodične i nasledne odnose.

Član 15.

Za stavljanje pod starateljstvo i prestanak starateljstva, kao i za odnose između staraoca i lica pod starateljstvom (štićenika), merodavno je pravo države čiji je državljanin lice pod starateljstvom.

Privremene zaštitne mere prema stranom državljaninu i prema licu bez državljanstva koji se nalaze u Saveznoj Republici Jugoslaviji određuju se po pravu Savezne Republike Jugoslavije i traju dok nadležna država ne donese odluku i ne preduzme potrebne mere.

Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se i u pogledu zaštite imovine odsutnog stranog državljanina i lica bez državljanstva koja se nalazi na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.

Član 16.

Za proglašenje nestalog lica umrlim merodavno je pravo države čiji je državljanin bilo to lice u vreme nestanka.

Član 17.

Pripadnost pravnog lica određuje se po pravu države po kome je ono osnovano.

Ako pravno lice ima stvarno sedište u drugoj državi, a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te druge države ima njenu pripadnost, smatraće se pravnim licem te države.

Član 18.

Za svojinskopravne odnose i druga prava na stvari merodavno je pravo mesta gde se stvar nalazi.

Za odnose iz stava 1. ovog člana u pogledu stvari koje se nalaze u prevozu, merodavno je pravo mesta odredišta (opredeljenja).

Za odnose iz stava 1. ovog člana na prevoznim sredstvima, merodavno je pravo države čiju državnu pripadnost imaju ta sredstva, ako propisima Savezne Republike Jugoslavije nije drukčije određeno.

Član 19.

Za ugovor merodavno je pravo koje su izabrale ugovorne strane, ako ovim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.

Član 20.

Ako nije izabrano merodavno pravo i ako posebne okolnosti slučaja ne upućuju na drugo pravo, kao merodavno pravo primenjuje se:

1) za ugovor o prodaji pokretnih stvari - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište prodavca;

2) za ugovor o delu, odnosno za ugovor o građenju - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište poslenika (preduzimača);

3) za ugovor o punomoćstvu - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište punomoćnika;

4) za ugovor o posredovanju - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište posrednika;

5) za ugovor o komisionu - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište komisionara;

6) za ugovor o otpremanju (špediciji) - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište otpremnika;

7) za ugovor o zakupu pokretnih stvari - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište zakupodavca;

8) za ugovor o zajmu - pravo mesta gde se u vreme prijema ponuda nalazilo prebivalište, odnosno sedište zajmodavca;

9) za ugovor o posluzi - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište poslugodavca;

10) za ugovor o ostavi - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište ostavoprimca (depozitara);

11) za ugovor o uskladištenju - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište skladištara;

12) za ugovor o prevozu - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište prevozioca (vozara);

13) za ugovor o osiguranju - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište osiguravača;

14) za ugovor o autorskom pravu - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište autora;

15) za ugovor o poklonu - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište poklonodavca;

16) za berzanske poslove - pravo sedišta berze;

17) za ugovor o samostalnim bankarskim garancijama - pravo mesta gde se u vreme zaključenja ugovora nalazilo sedište davaoca garancije;

18) za ugovor o prenosu tehnologije (licenci, i dr.) - pravo mesta gde se u vreme zaključenja ugovora nalazilo sedište primaoca tehnologije;

19) za imovinska potraživanja iz ugovora o radu - pravo države u kojoj se rad obavlja ili se obavljao;

20) za druge ugovore - pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište ponudioca.

Član 21.

Za ugovore koji se odnose na nepokretnosti isključivo je merodavno pravo države na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost.

Član 22.

U odnosima između ugovornih strana, ako ugovorne strane nisu drukčije ugovorile, pravo iz člana 20. ovog zakona merodavno je i za:

1) određivanje časa od kog sticalac, odnosno preuzimalac pokretne stvari ima pravo na proizvode i plodove stvari;

2) određivanje časa od kog sticalac, odnosno preuzimalac snosi rizik u vezi sa stvarima.

Član 23.

Pravo mesta gde se stvar mora predati merodavno je, ako ugovorne strane nisu drukčije ugovorile, za način predaje stvari i za mere koje treba preduzeti ako se odbije preuzimanje stvari.

Član 24.

Na dejstvo ustupanja potraživanja ili preuzimanja duga prema dužniku, odnosno poveriocu koji nisu učestvovali u ustupanju, odnosno preuzimanju, primeniće se pravo koje je merodavno za potraživanje, odnosno dug.

Član 25.

Na akcesorni pravni posao, ako nije drukčije određeno, primeniće se pravo merodavno za glavni pravni posao.

Član 26.

Za jednostrani pravni posao merodavno je pravo države dužnikovog prebivališta, odnosno sedišta.

Član 27.

Na sticanje bez osnova primenjuje se pravo merodavno za pravni odnos koji je nastao, bio očekivan ili pretpostavljen, a povodom kog je nastalo sticanje.

Za poslovodstvo bez naloga merodavno je pravo mesta gde je radnja poslovođe izvršena.

Za obaveze iz upotrebe stvari bez poslovodstva i za druge vanugovorne obaveze koje ne izviru iz odgovornosti za štetu merodavno je pravo mesta gde su se dogodile činjenice koje su prouzrokovale obavezu.

Član 28.

Za vanugovornu odgovornost za štetu, ako za pojedine slučajeve nije drukčije određeno, merodavno je pravo mesta gde je radnja izvršena ili pravo mesta gde je posledica nastupila, zavisno od toga koje je od ta dva prava povoljnije za oštećenika.

Pravo iz stava 1. ovog člana merodavno je i za vanugovornu odgovornost za štetu koja je nastala u vezi sa pravnim odnosima iz člana 27. ovog zakona.

Za protivpravnost radnje merodavno je pravo mesta gde je radnja izvršena ili gde je posledica nastupila, a ako je radnja izvršena ili je posledica nastupila na više mesta - dovoljno je da je radnja protivpravna po pravu bilo kog od tih mesta.

Član 29.

Ako je događaj iz kog proizilazi obaveza za naknadu štete nastao na brodu na otvorenom moru ili u vazduhoplovu, kao pravo mesta gde su se dogodile činjenice koje su prouzrokovale obavezu naknade štete smatra se pravo države čiju pripadnost brod ima, odnosno pravo države u kojoj je vazduhoplov registrovan.

Član 30.

Za nasleđivanje merodavno je pravo države čiji je državljanin bio ostavilac u vreme smrti.

Za sposobnost za pravljenje testamenta merodavno je pravo države čije je državljanstvo zaveštalac imao u momentu sastavljanja testamenta.

Član 31.

Testament je punovažan u pogledu oblika ako je punovažan po jednom od sledećih prava:

1) po pravu mesta gde je testament sastavljen;

2) po pravu države čiji je državljanin bio zaveštalac bilo u vreme raspolaganja testamentom bilo u vreme smrti;

3) po pravu zaveštaočevog prebivališta bilo u vreme raspolaganja testamentom bilo u vreme smrti;

4) po pravu zaveštaočevog boravišta bilo u vreme raspolaganja testamentom bilo u vreme smrti;

5) po pravu Savezne Republike Jugoslavije;

6) za nepokretnost - i po pravu mesta gde se nepokretnost nalazi.

Opozivanje testamenta je punovažno u pogledu oblika ako je taj oblik punovažan po bilo kom pravu prema kome je, u skladu sa odredbama stava 1. ovog člana, testament mogao biti punovažno sastavljen.

Član 32.

U pogledu uslova za zaključenje braka merodavno je, za svako lice, pravo države čiji je ono državljanin u vreme stupanja u brak.

I kad postoje uslovi za zaključenje braka po pravu države čiji je državljanin lice koje želi da zaključi brak pred nadležnim organom Savezne Republike Jugoslavije, neće se dozvoliti zaključenje braka ako, u pogledu tog lica, postoje po pravu Savezne Republike Jugoslavije smetnje koje se odnose na postojanje ranijeg braka, srodstvo i nesposobnost za rasuđivanje.

Član 33.

Za formu braka merodavno je pravo mesta u kome se brak zaključuje.

Član 34.

Za nevažnost braka (nepostojanje i ništavost) merodavno je bilo koje pravo po kome je brak zaključen u smislu člana 32. ovog zakona.

Član 35.

Za razvod braka merodavno je pravo države čiji su državljani oba bračna druga u vreme podnošenja tužbe.

Ako su bračni drugovi državljani različitih država u vreme podnošenja tužbe, za razvod braka merodavna su kumulativno prava obe države čiji su oni državljani.

Ako se brak ne bi mogao razvesti po pravu određenom u stavu 2. ovog člana, za razvod braka merodavno je pravo Savezne Republike Jugoslavije ako je jedan od bračnih drugova imao u vreme podnošenja tužbe prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Ako je jedan od bračnih drugova jugoslovenski državljanin koji nema prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a brak se ne bi mogao razvesti po pravu određenom u stavu 2. ovog člana, za razvod braka merodavno je pravo Savezne Republike Jugoslavije.

Član 36.

Za lične i zakonske imovinske odnose bračnih drugova merodavno je pravo države čiji su oni državljani.

Ako su bračni drugovi državljani različitih država, merodavno je pravo države u kojoj imaju prebivalište.

Ako bračni drugovi nemaju ni zajedničko državljanstvo ni prebivalište u istoj državi, merodavno je pravo države u kojoj su imali poslednje zajedničko prebivalište.

Ako se merodavno pravo ne može odrediti prema st. 1. do 3. ovog člana, merodavno je pravo Savezne Republike Jugoslavije.

Član 37.

Za ugovorne imovinske odnose bračnih drugova merodavno je pravo koje je u vreme zaključenja ugovora bilo merodavno za lične i zakonske imovinske odnose.

Ako pravo određeno u stavu 1. ovog člana predviđa da bračni drugovi mogu izabrati pravo koje je merodavno za bračno-imovinski ugovor, merodavno je pravo koje su oni izabrali.

Član 38.

Ako je brak nevažeći ili je prestao za lične i zakonske imovinske odnose merodavno je pravo određeno u članu 36. ovog zakona.

U slučajevima navedenim u članu 36. ovog zakona za ugovorne imovinske odnose bračnih drugova merodavno je pravo određeno u članu 37. ovog zakona.

Član 39.

Za imovinske odnose lica koja žive u vanbračnoj zajednici merodavno je pravo države čiji su oni državljani.

Ako lica iz stava 1. ovog člana nemaju isto državljanstvo, merodavno je pravo države u kojoj imaju zajedničko prebivalište.

Za ugovorne imovinske odnose između lica koja žive u vanbračnoj zajednici merodavno je pravo koje je u vreme zaključenja ugovora bilo merodavno za njihove imovinske odnose.

Član 40.

Za odnose između roditelja i dece merodavno je pravo države čiji su oni državljani.

Ako su roditelji i deca državljani različitih država, merodavno je pravo države u kojoj svi oni imaju prebivalište.

Ako su roditelji i deca državljani različitih država, a nemaju prebivalište u istoj državi, merodavno je pravo Savezne Republike Jugoslavije ako je dete ili koji od roditelja jugoslovenski državljanin.

Za odnose između roditelja i dece koji nisu predviđeni u st. 1. do 3. ovog člana merodavno je pravo države čiji je državljanin dete.

Član 41.

Za priznavanje, utvrđivanje ili osporavanje očinstva, odnosno materinstva merodavno je pravo države čiji je državljanin u vreme rođenja deteta bilo lice čije se očinstvo, odnosno materinstvo priznaje, utvrđuje ili osporava.

Član 42.

Za obavezu izdržavanja između krvnih srodnika, osim roditelja i dece, ili za obavezu izdržavanja srodnika po tazbini merodavno je pravo države čiji je državljanin srodnik od kog se zahteva izdržavanje.

Član 43.

Za pozakonjenje merodavno je pravo države čiji su državljani roditelji, a ako roditelji nisu državljani iste države - pravo države onog roditelja, po kome je pozakonjenje punovažno.

Ako po pravu određenom u stavu 1. ovog člana nema uslova za pozakonjenje, a roditelji i dete imaju prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, merodavno je pravo Savezne Republike Jugoslavije.

Za pristanak deteta, drugog lica ili državnog organa za pozakonjenje, merodavno je pravo države čiji je državljanin dete.

Član 44.

Za uslove zasnivanja usvojenja i prestanka usvojenja merodavno je pravo države čiji su državljani usvojilac i usvojenik.

Ako su usvojilac i usvojenik državljani različitih država, za uslove zasnivanja usvojenja i prestanka usvojenja merodavna su kumulativno prava obe države čiji su oni državljani.

Ako bračni drugovi zajednički usvajaju, pored prava države čiji je državljanin usvojenik, merodavna su za uslove zasnivanja usvojenja i prestanka usvojenja i prava država čiji su državljani i jedan i drugi bračni drug.

Za oblik usvojenja merodavno je pravo mesta gde se usvojenje zasniva.

Član 45.

Za dejstvo usvojenja merodavno je pravo države čiji su državljani usvojilac i usvojenik u vreme zasnivanja usvojenja.

Ako su usvojilac i usvojenik državljani različitih država, merodavno je pravo države u kojoj imaju prebivalište.

Ako su usvojilac i usvojenik državljani različitih država, a nemaju prebivalište u istoj državi, merodavno je pravo Savezne Republike Jugoslavije ako je jedan od njih jugoslovenski državljanin.

Ako u slučaju iz stava 3. ovog člana ni usvojilac ni usvojenik nisu jugoslovenski državljani, merodavno je pravo države čiji je državljanin usvojenik.

Glava treća

NADLEŽNOST I POSTUPAK

1. Nadležnost suda i drugih organa Savezne Republike Jugoslavije u stvarima s međunarodnim elementom

Član 46.

Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji ako tuženi ima prebivalište, odnosno sedište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Ako tuženi nema prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji niti u kojoj drugoj državi, nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji ako tuženi ima boravište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Ako su parnične stranke jugoslovenski državljani, nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji i kad tuženi ima boravište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Ako u parnici ima više tuženih sa svojstvom materijalnih suparničara, nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji i kad jedan od tuženih ima prebivalište, odnosno sedište u Savenoj Republici Jugoslaviji.

Kad se o pravnom odnosu odlučuje u vanparničnom postupku, nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji ako lice prema kome je podnesen zahtev ima prebivalište, odnosno sedište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a kad u postupku učestvuje samo jedno lice - ako to lice ima prebivalište, odnosno sedište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Član 47.

Isključiva nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji kad je to ovim ili drugim saveznim zakonom izričito određeno.

Član 48.

Ako u stranoj državi postoji nadležnost stranog suda u sporovima protiv jugoslovenskih državljana po kriterijumima o nadležnosti kojih nema u odredbama o nadležnosti suda Savezne Republike Jugoslavije, ti kriterijumi će biti merodavni za postojanje nadležnosti suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima u kojima je tuženi državljanin te strane države.

Član 49.

Stranke se mogu sporazumeti o nadležnosti stranog suda samo ako je bar jedna od njih strani državljanin ili pravno lice sa sedištem u inostranstvu, a nije u pitanju spor za koji postoji, po odredbama ovog ili drugog saveznog zakona, isključiva nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije.

Stranke se mogu sporazumeti o nadležnosti suda Savezne Republike Jugoslavije ako je bar jedna stranka jugoslovenski državljanin ili pravno lice sa sedištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se kad je u pitanju nadležnost u stvarima iz čl. 61. do 70. ovog zakona.

Član 50.

Kad nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije zavisi od pristanka tuženog da sudi sud Savezne Republike Jugoslavije, smatra se da je tuženi dao pristanak podnošenjem odgovora na tužbu, odnosno prigovora na platni nalog, a nije osporio nadležnost, ili se upustio u raspravljanje.

Član 51.

Kad je odredbama ovog zakona nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije određena pod pretpostavkom da parnična stranka ima jugoslovensko državljanstvo, ta nadležnost postoji i za lica bez državljanstva koja imaju prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i na nadležnost drugih organa Savezne Republike Jugoslavije.

Član 52.

U sporovima protiv jugoslovenskih državljana koji žive u inostranstvu, gde su ih na službu ili na rad uputili državni organ, preduzeće ili drugo pravno lice, nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji ako su oni imali prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Član 53.

U sporovima o vanugovornoj odgovornosti za štetu nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji ako ta nadležnost postoji po odredbama člana 46. i čl. 50. do 52. ovog zakona ili ako je šteta nastala na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.

Odredba stava 1. ovog člana primenjivaće se i u sporovima protiv zajednice osiguranja imovine i lica radi naknade štete trećim licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti te zajednice, kao i u sporovima o regresnim zahtevima po osnovu naknade štete protiv regresnih dužnika.

Član 54.

U sporovima o imovinskopravnim zahtevima nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji ako se na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije nalazi imovina tuženog ili predmet koji se tužbom traži.

Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji i u sporovima zbog obaveza nastalih za vreme boravka tuženog u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Član 55.

U sporovima protiv fizičkog ili pravnog lica koje ima sedište u inostranstvu, za obaveze koje su nastale u Saveznoj Republici Jugoslaviji ili koje se moraju izvršiti na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji ako to lice ima na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije svoje predstavništvo ili zastupništvo ili ako je u Saveznoj Republici Jugoslaviji sedište pravnog lica kome je povereno vršenje njegovih poslova.

Član 56.

Isključiva nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji u sporovima o pravu svojine i o drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, u sporovima zbog smetanja poseda na nepokretnosti, kao i u sporovima nastalim iz zakupnih ili najamnih odnosa u pogledu nepokretnosti, ili iz ugovora o korišćenju stana ili poslovnih prostorija, ako se nepokretnost nalazi na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.

Član 57.

U sporovima zbog smetanja poseda na pokretnim stvarima nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji po odredbama člana 46. i čl. 50. i 51. ovog zakona ili ako je na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije nastalo smetanje.

Član 58.

U sporovima o pravu svojine, založnom pravu i drugim pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutrašnje providbe, kao i o zakupnim odnosima u pogledu vazduhoplova i broda, nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji i kad se na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan.

U sporovima zbog smetanja poseda na vazduhoplovu i brodu iz stava 1. ovog člana nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji i kad se na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan, ili kad je na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije nastalo smetanje.

Član 59.

U sporovima o imovinskim odnosima bračnih drugova u pogledu imovine u Saveznoj Republici Jugoslaviji nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji i kad tuženi nema prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a tužilac u vreme podnošenja tužbe ima prebivalište ili boravište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Ako se pretežni deo imovine nalazi u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a drugi deo u inostranstvu, sud Savezne Republike Jugoslavije može odlučivati o imovini koja se nalazi u inostranstvu samo u sporu u kome se odlučuje i o imovini u Saveznoj Republici Jugoslaviji, i to samo ako tuženi pristaje da sudi sud Savezne Republike Jugoslavije.

Član 60.

Odredbama člana 59. ovog zakona ne dira se u odredbe o isključivoj nadležnosti sudova Savezne Republike Jugoslavije u imovinskopravnim sporovima.

Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima o imovinskim odnosima bračnih drugova po odredbama ovog zakona postoji bez obzira na to da li brak traje ili je prestao, ili je utvrđeno da brak ne postoji.

Član 61.

Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji u sporovima radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, poništaja braka ili razvoda braka (bračni sporovi) i kad tuženi nema prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji:

1) ako su oba bračna druga jugoslovenski državljani, bez obzira na to gde imaju prebivalište, ili

2) ako je tužilac jugoslovenski državljanin i ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, ili

3) ako su bračni drugovi imali svoje poslednje prebivalište u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, a tužilac u vreme podnošenja tužbe ima prebivalište ili boravište u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

Ako je tuženi bračni drug jugoslovenski državljanin i ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije je isključiva.

Član 62.

Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima iz člana 61. ovog zakona postoji i kad su bračni drugovi strani državljani koji su imali poslednje zajedničko prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji ili kad tužilac ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, ali samo ako u tim slučajevima tuženi pristaje da sudi sud Savezne Republike Jugoslavije i ako je po propisima države čiji su državljani bračni drugovi dopuštena ta nadležnost.

Član 63.

U sporovima za razvod braka nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji i ako je tužilac jugoslovenski državljanin, a pravo države čiji bi sud bio nadležan ne predviđa ustanovu razvoda braka.

Član 64.

U sporovima za utvrđivanje ili osporavanje očinstva ili materinstva nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji i kad tuženi nema prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, i to:

1) ako su tužilac i tuženi jugoslovenski državljani, bez obzira na to gde imaju prebivalište, ili

2) ako je tužilac jugoslovenski državljanin i ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Ako je tužba podnesena protiv deteta koje je jugoslovenski državljanin i ima prebivalište, odnosno boravište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije je isključiva.

Član 65.

Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima iz člana 64. ovog zakona postoji i kad su stranke strani državljani ako tužilac ili jedan od tužilaca ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, ali samo ako tuženi pristaje da sudi sud Savezne Republike Jugoslavije i ako je po propisima države čiji je on državljanin dopuštena ta nadležnost.

Član 66.

Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji u sporovima o čuvanju, podizanju i vaspitanju dece koja su pod roditeljskim staranjem i kad tuženi nema prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, ako su oba roditelja jugoslovenski državljani.

Ako su tuženi i dete jugoslovenski državljani i ako oboje imaju prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije je isključiva.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana, kao i odredbe člana 46. ovog zakona, shodno se primenjuju i na određivanje nadležnosti drugih organa Savezne Republike Jugoslavije kad odlučuju o čuvanju, podizanju i vaspitanju dece pod roditeljskim staranjem.

Član 67.

Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima o zakonskom izdržavanju dece postoji i kad tuženi nema prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji:

1) ako dete podnosi tužbu i ima prebivalište u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, ili

2) ako su tužilac i tuženi jugoslovenski državljani, bez obzira na to gde imaju prebivalište, ili

3) ako je tužilac maloletno dete i jugoslovenski je državljanin.

Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima o zakonskom izdržavanju koji nisu navedeni u stavu 1. ovog člana postoji i kad tuženi nema prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji ako je tužilac jugoslovenski državljanin i ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima o zakonskom izdržavanju između bračnih drugova i između bivših bračnih drugova postoji i ako su bračni drugovi imali svoje poslednje zajedničko prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a tužilac u vreme suđenja i dalje ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Član 68.

Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima o zakonskom izdržavanju postoji i ako tuženi ima imovinu u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz koje se može naplatiti izdržavanje.

Član 69.

Prilikom odlučivanja o lišenju i vraćanju roditeljskog prava, produženju roditeljskog prava, stavljanju roditelja u položaj staraoca u pogledu upravljanja dečijom imovinom, oglašenju deteta rođenim u braku, kao i prilikom odlučivanja o drugim stvarima koje se odnose na lično stanje i odnose između roditelja i dece, nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji i kad ne postoje pretpostavke iz člana 46. stav 4. ovog zakona ako su podnosilac zahteva i lice prema kome se podnosi zahtev jugoslovenski državljani, odnosno kad u postupku učestvuje samo jedno lice ako je to lice jugoslovenski državljanin.

Član 70.

Za davanje dozvole za stupanje u brak nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji ako je podnosilac zahteva jugoslovenski državljanin, odnosno ako je jedan od podnosilaca zahteva jugoslovenski državljanin, bez obzira na to gde lica koja žele da stupe u brak imaju prebivališta.

Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije je isključiva ako je maloletnik koji traži dozvolu za stupanje u brak jugoslovenski državljanin, odnosno ako su oba lica koja žele da stupe u brak jugoslovenski državljani, a brak se zaključuje u inostranstvu.

Član 71.

Za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskih državljana postoji isključiva nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije ako se ta zaostavšitna nalazi u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Ako se nepokretna zaostavština jugoslovenskog državljanina nalazi u inostranstvu, nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji samo ako po pravu države u kojoj se nalaze nepokretnosti nije nadležan njen organ.

Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije za raspravljanje pokretne zaostavštine jugoslovenskog državljanina postoji ako se pokretnosti nalaze na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije ili ako po pravu države u kojoj se pokretnosti nalaze nije nadležan strani organ, odnosno ako taj organ odbija da raspravlja zaostavštinu.

Odredbe st. 1. do 3. ovog člana odnose se i na nadležnost u sporovima iz naslednopravnih odnosa i na sporove o potraživanjima poverilaca prema zaostavštini.

Član 72.

Za raspravljanje nepokretne zaostavštine stranog državljanina postoji isključiva nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije ako se nepokretnosti nalaze u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Za raspravljanje pokretne zaostavštine stranog državljanina koja se nalazi u Saveznoj Republici Jugoslaviji nadležan je sud Savezne Republike Jugoslavije, osim ako u državi ostavioca sud nije nadležan za raspravljanje pokretne imovine jugoslovenskih državljana.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na nadležnost u sporovima iz naslednopravnih odnosa i u sporovima o potraživanjima poverilaca prema zaostavštini.

Kad ne postoji nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije za raspravljanje zaostavštine stranog državljanina, sud može odrediti mere za obezbeđenje zaostavštine i za zaštitu prava prema zaostavštini koja se nalazi u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Član 73.

Za raspravljanje nepokretne zaostavštine lica bez državljanstva, lica čije se državljanstvo ne može utvrditi ili lica koje ima status izbeglice, isključiva nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji ako se nepokretnost nalazi na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.

Za raspravljanje pokretne zaostavštine lica bez državljanstva, lica čije se državljanstvo ne može utvrditi ili lica koje ima status izbeglice, nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji ako se pokretnosti nalaze u Saveznoj Republici Jugoslaviji ili ako je ostavilac u vreme smrti imao prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na nadležnost u sporovima iz naslednopravnih odnosa i u sporovima o potraživanjima poverilaca prema zaostavštini.

Ako ostavilac nije imao prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, shodno će se primenjivati odredbe koje važe za raspravljanje zaostavštine stranog državljanina, podrazumevajući pod stranom državom državu u kojoj je ostavilac u vreme smrti imao prebivalište.

Član 74.

Organ Savezne Republike Jugoslavije je isključivo nadležan da odlučuje o usvojenju i o prestanku usvojenja lica koje je jugoslovenski državljanin i ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Organ Savezne Republike Jugoslavije nadležan je da odlučuje o usvojenju i o prestanku usvojenja ako je lice koje usvaja jugoslovenski državljanin i ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Kad bračni drugovi zajednički usvajaju, za nadležnost organa Savezne Republike Jugoslavije dovoljno je da je jedan od bračnih drugova jugoslovenski državljanin i da ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Član 75.

Organ Savezne Republike Jugoslavije isključivo je nadležan u stvarima starateljstva jugoslovenskih državljana, bez obzira na to gde imaju prebivalište, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Član 76.

Organ Savezne Republike Jugoslavije neće doneti odluku i preduzimati mere u stvarima starateljstva jugoslovenskog državljanina koji ima prebivalište u inostranstvu ako utvrdi da je organ nadležan po pravu strane države doneo odluku ili preduzeo mere kojima je obezbeđena zaštita ličnosti, prava i interesa jugoslovenskog državljanina.

Član 77.

Organ Savezne Republike Jugoslavije preduzeće neophodne privremene mere radi zaštite ličnosti, prava i interesa stranog državljanina koji se nalazi ili ima imovinu u Saveznoj Republici Jugoslaviji, o čemu će obavestiti organ države čiji je državljanin to lice.

Organ Savezne Republike Jugoslavije doneće odluku i preduzeće mere u stvarima starateljstva stranog državljanina koji ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji ako zaštitu njegove ličnosti, prava i interesa nije obezbedio organ države čiji je on državljanin.

Član 78.

Sud Savezne Republike Jugoslavije isključivo je nadležan za proglašenje nestalog jugoslovenskog državljanina umrlim, bez obzira na to gde je imao prebivalište.

Pred sudom Savezne Republike Jugoslavije može se po pravu Savezne Republike Jugoslavije dokazivati smrt stranog državljanina koji je umro na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.

2. Ostale odredbe

Član 79.

Za stranačku i parničnu sposobnost fizičkog lica merodavno je pravo države čiji je ono državljanin.

Ako strani državljanin nije parnično sposoban po odredbi stava 1. ovog člana, a parnično je sposoban po pravu Savezne Republike Jugoslavije, može sam preduzimati radnje u postupku.

Zakonski zastupnik stranog državljanina iz stava 2. ovog člana može preduzimati radnje u postupku samo dok taj strani državljanin ne izjavi da sam preuzima vođenje parnice.

Za stranačku sposobnost stranog pravnog lica merodavno je pravo predviđeno u članu 17. ovog zakona.

Član 80.

Sud Savezne Republike Jugoslavije prekinuće postupak na zahtev stranke ako je u toku spor pred stranim sudom u istoj pravnoj stvari i između istih stranaka, i to:

1) ako je prvo pred stranim sudom pokrenut postupak po odnosnom sporu;

2) ako je u pitanju spor za čije suđenje ne postoji isključiva nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije;

3) ako postoji uzajamnost.

Član 81.

Za ocenu nadležnosti suda Savezne Republike Jugoslavije od značaja su činjenice koje postoje u vreme u koje parnica počinje da teče.

Član 82.

Kad strani državljanin ili lice bez državljanstva koje nema prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji pokreće parnicu pred sudom Savezne Republike Jugoslavije, dužan je da tuženom, na njegov zahtev, obezbedi parnične troškove.

Tuženi je dužan da zahtev iz stava 1. ovog člana stavi najdocnije na pripremnom ročištu, a ako pripremno ročište nije održano - na prvom ročištu za glavnu raspravu pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, odnosno čim je saznao da postoje pretpostavke za traženje obezbeđenja.

Obezbeđenje parničnih troškova daje se u novcu, ali sud može odobriti da se obezbeđenje daje i u drugom pogodnom obliku.

Član 83.

Tuženi nema pravo na obezbeđenje parničnih troškova:

1) ako u državi čiji je državljanin tužilac jugoslovenski državljani nisu dužni da daju obezbeđenje;

2) ako tužilac uživa u Saveznoj Republici Jugoslaviji pravo azila;

3) ako se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje tužioca iz njegovog radnog odnosa u Saveznoj Republici Jugoslaviji;

4) ako su u pitanju bračni sporovi ili sporovi o utvrđivanju ili osporavanju očinstva ili materinstva i ako je u pitanju zakonsko izdržavanje;

5) ako je u pitanju menična ili čekovna tužba, protivtužba ili izdavanje platnog naloga.

U slučaju sumnje da li su jugoslovenski državljani, u smislu tačke 1. stava 1. ovog člana, dužni da daju obezbeđenje u državi čiji je državljanin tužilac, objašnjenje daje savezni organ nadležan za poslove pravde.

Član 84.

Sud će u rešenju kojim se usvaja zahtev za obezbeđenje parničnih troškova odrediti iznos obezbeđenja i rok u kome se obezbeđenje mora dati, a upozoriće tužioca na posledice koje zakon predviđa ako ne bude dokazano da je obezbeđenje dato u određenom roku.

Ako tužilac u određenom roku ne dokaže da je dao obezbeđenje za parnične troškove, smatraće se da je tužba povučena, odnosno da je tužilac odustao od pravnog leka ako je zahtev za obezbeđenje stavljen tek u postupak povodom pravnog leka.

Tuženi koji je blagovremeno stavio zahtev da mu tužilac obezbedi parnične troškove nije dužan da nastavi postupak u glavnoj stvari sve dok se pravnosnažno ne odluči o njegovom zahtevu, a ako zahtev bude usvojen - dok tužilac ne položi obezbeđenje.

Ako sud odbije zahtev za obezbeđenje parničnih troškova, može odlučiti da se postupak nastavi i pre nego što rešenje o odbijanju postane pravnosnažno.

Član 85.

Strani državljani imaju pravo na oslobođenje od plaćanja parničnih troškova pod uslovima uzajamnosti.

U slučaju sumnje u postojanje uzajamnosti, u pogledu oslobođenja od plaćanja parničnih troškova objašnjenje daje savezni organ nadležan za poslove pravde.

Uzajamnost iz stava 1. ovog člana ne predstavlja uslov za ostvarivanje prava na oslobađanje od plaćanja parničnih troškova, ako strani državljanin ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Lice bez državljanstva ima pravo na oslobađanje od plaćanja parničnih troškova ako ima prebivalište ili boravište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Glava četvrta

PRIZNANJE I IZVRŠENJE STRANIH ODLUKA

1. Priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka

Član 86.

Strana sudska odluka izjednačuje se sa odlukom suda Savezne Republike Jugoslavije i proizvodi pravno dejstvo u Saveznoj Republici Jugoslaviji samo ako je prizna sud Savezne Republike Jugoslavije.

Stranom sudskom odlukom u smislu stava 1. ovog člana smatra se i poravnanje zaključeno pred sudom (sudsko poravnanje).

Stranom sudskom odlukom smatra se i odluka drugog organa koja je u državi u kojoj je donesena izjednačena sa sudskom odlukom, odnosno sudskim poravnanjem ako se njome regulišu odnosi predviđeni u članu 1. ovog zakona.

Član 87.

Strana sudska odluka priznaće se ako je podnosilac zahteva za priznanje uz tu odluku podneo i potvrdu nadležnog stranog suda, odnosno drugog organa o pravnosnažnosti te odluke po pravu države u kojoj je donesena.

Član 88.

Sud Savezne Republike Jugoslavije odbiće priznanje strane sudske odluke ako povodom prigovora lica protiv koga je ta odluka donesena utvrdi da to lice nije moglo učestvovati u postupku zbog nepravilnosti u postupku.

Naročito će se smatrati da lice protiv koga je donesena strana sudska odluka nije moglo učestvovati u postupku zbog toga što mu poziv, tužba ili rešenje kojim je započet postupak nije bilo lično dostavljeno, odnosno što uopšte nije ni pokušano lično dostavljanje, osim ako se na bilo koji način upustilo u raspravljanje o glavnoj stvari u prvostepenom postupku.

Član 89.

Strana sudska odluka neće se priznati ako u odnosnoj stvari postoji isključiva nadležnost suda ili drugog organa Savezne Republike Jugoslavije.

Ako tuženi traži priznanje strane sudske odluke koja je donesena u bračnom sporu ili ako to traži tužilac, a tuženi se ne protivi, isključiva nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije nije smetnja za priznanje te odluke.

Član 90.

Strana sudska odluka neće se priznati ako je u istoj stvari sud ili drugi organ Savezne Republike Jugoslavije doneo pravnosnažnu odluku ili ako je u Saveznoj Republici Jugoslaviji priznata neka druga strana sudska odluka koja je donesena u istoj stvari.

Sud će zastati sa priznanjem strane sudske odluke ako je pred sudom Savezne Republike Jugoslavije u toku ranije pokrenuta parnica u istoj pravnoj stvari i među istim strankama, i to do pravnosnažnog okončanja te parnice.

Član 91.

Strana sudska odluka neće se priznati ako je u suprotnosti sa Ustavom SRJ utvrđenim osnovama društvenog uređenja.

Član 92.

Strana sudska odluka neće se priznati ako ne postoji uzajamnost.

Nepostojanje uzajamnosti nije smetnja za priznanje strane sudske odluke donesene u bračnom sporu i u sporu radi utvrđivanja i osporavanja očinstva ili materinstva, kao i ako priznanje ili izvršenje strane sudske odluke traži jugoslovenski državljanin.

Postojanje uzajamnosti u pogledu priznanja strane sudske odluke pretpostavlja se dok se suprotno ne dokaže, a u slučaju sumnje u postojanje te uzajamnosti, objašnjenje daje savezni organ nadležan za poslove pravde.

Član 93.

Ako je pri odlučivanju o ličnom stanju (statusu) jugoslovenskog državljanina trebalo po ovom zakonu primeniti pravo Savezne Republike Jugoslavije, strana sudska odluka priznaće se i kad je primenjeno strano pravo ako ta odluka bitno ne odstupa od prava Savezne Republike Jugoslavije koje se primenjuje na takav odnos.

Član 94.

Odluke stranih sudova koje se odnose na lično stanje (status) državljanina države čija je odluka u pitanju priznaju se u Saveznoj Republici Jugoslaviji bez preispitivanja od strane suda po članu 89. i čl. 91. i 92. ovog zakona.

Ako nadležni organ Savezne Republike Jugoslavije smatra da se strana sudska odluka odnosi na lično stanje (status) jugoslovenskog državljanina, takva odluka, da bi bila priznata, podleže preispitivanju po odredbama čl. 87. do 92. ovog zakona.

Član 95.

Ako se strana sudska odluka odnosi na lično stanje (status) stranaca koji nisu državljani države koja je donela tu odluku, odluka će se priznati samo ako ispunjava uslove za priznanje u državi čiji su državljani odnosna lica.

Član 96.

Na izvršenje strane sudske odluke primenjuju se odredbe čl. 87. do 92. ovog zakona.

Podnosilac zahteva za izvršenje strane sudske odluke, pored potvrde iz člana 87. ovog zakona, treba da podnese i potvrdu o izvršnosti te odluke po pravu države u kojoj je donesena.

2. Priznanje i izvršenje stranih arbitražnih odluka

NAPOMENA: Odredbe čl. 97-100, prestale su da važe 10.06.2006. godine, a na osnovu Zakona o arbitraži "Službeni glasnik RS", broj 46/2006.

Član 97.

Stranom arbitražnom odlukom smatra se arbitražna odluka koja nije donesena u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Strana arbitražna odluka ima pripadnost države u kojoj je donesena.

Stranom arbitražnom odlukom smatra se i arbitražna odluka koja je donesena u Saveznoj Republici Jugoslaviji, pri čijem je donošenju primenjeno pravo strane države u pogledu postupka, ako to nije u suprotnosti sa prinudnim propisima Savezne Republike Jugoslavije.

Strana arbitražna odluka iz stava 3. ovog člana ima pripadnost države čije je pravo u pogledu postupka primenjeno.

Član 98.

Strana arbitražna odluka priznaje se i izvršava ako je stranka koja traži priznanje i izvršenje podnela uz svoj zahtev sudu:

1) izvornu odluku arbitraže ili njen overen prepis;

2) izvorni ugovor o arbitraži ili njegov overen prepis.

Ako strana arbitražna odluka ili ugovor o arbitraži, odnosno njihovi overeni prepisi nisu sastavljeni na jeziku koji je u službenoj upotrebi suda pred kojim se pokreće postupak za priznanje i izvršenje te odluke, stranka koja traži priznanje i izvršenje odluke mora podneti njihov prevod na odnosnom jeziku, koji je izvršilo za to ovlašćeno lice.

Član 99.

Priznanje i izvršenje strane arbitražne odluke odbiće se ako se utvrdi:

1) da se po pravu Savezne Republike Jugoslavije predmet spora ne može podvrći arbitraži;

2) da postoji isključiva nadležnost suda ili drugog organa Savezne Republike Jugoslavije;

3) da bi priznanje ili izvršenje odluke bilo u suprotnosti sa Ustavom SRJ utvrđenim osnovama društvenog uređenja;

4) da ne postoji uzajamnost;

5) da ugovor o arbitraži nije zaključen u pismenom obliku, odnosno razmenom pisama, telegrama ili teleprinterskih saopštenja;

6) da ugovor o arbitraži nije punovažan;

7) da stranka protiv koje se traži priznanje i izvršenje odluke nije bila uredno obaveštena o imenovanju arbitra ili o arbitražnom postupku, ili joj je iz nekog drugog razloga bilo onemogućeno da se služi svojim pravima u postupku;

8) da sastav arbitražnog suda ili arbitražni postupak nisu bili u skladu sa odredbama ugovora o arbitraži;

9) da je arbitražni sud prekoračio granice svog ovlašćenja određene ugovorom o arbitraži;

10) da odluka još nije ostala konačna i izvršna za stranke ili ako je odluku poništio ili obustavio nadležni organ države u kojoj je donesena ili države na osnovu čijeg prava je donesena;

11) da je izreka arbitražne odluke nerazumljiva ili protivurečna.

Ako se u stranoj arbitražnoj odluci delovi koji se odnose na pitanja koja su bila podvrgnuta arbitraži mogu odvojiti od delova u kojima je sud prekoračio granice svog ovlašćenja, delovi odluke u kojoj sud nije prekoračio granice svog ovlašćenja mogu se priznati i izvršiti.

Član 100.

Ako je pokrenut postupak za poništaj ili obustavljanje strane arbitražne odluke pred nadležnim organom iz člana 99. tačka 10. ovog zakona, sud može odložiti rešavanje zahteva za priznanje i izvršenje te odluke, a na zahtev poverioca, odnosno dužnika - može takvu svoju odluku o odlaganju usloviti polaganjem odgovarajućeg obezbeđenja od strane dužnika.

3. Postupak priznanja i izvršenja stranih sudskih i arbitražnih odluka

Član 101.

Za priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka i stranih arbitražnih odluka mesno je nadležan sud na čijem području treba sprovesti postupak priznanja, odnosno izvršenja.

Sud će se ograničiti na to da ispita da li postoje uslovi iz čl. 86. do 100. ovog zakona, a ako smatra za potrebno, može tražiti objašnjenje kako od suda koji je doneo odluku tako i od stranaka.

Protiv rešenja o priznanju, odnosno izvršenju odluke stranke mog u izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

O žalbi protiv rešenja iz stava 3. ovog člana odlučuje drugostepeni sud.

Ako o priznanju strane odluke nije doneseno posebno rešenje, svaki sud može o priznanju te odluke rešavati u postupku kao o prethodnom pitanju, ali samo sa dejstvom za taj postupak.

Priznanje odluke stranog suda u stvarima koje se odnose na lično stanje (status) ovlašćen je da traži svako ko za to ima pravni interes.

Glava peta

POSEBNE ODREDBE

Član 102.

Jugoslovenski državljani mogu u inostranstvu zaključiti brak pred ovlašćenim konzularnim predstavništvom ili diplomatskim predstavništvom Savezne Republike Jugoslavije koje vrši konzularne poslove ako se tome ne protivi država u kojoj se nalazi predstavništvo Savezne Republike Jugoslavije ili ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom.

Član 103.

Poslove starateljstva za jugoslovenske državljane koji se nalaze u inostranstvu vrši konzularno predstavništvo ili diplomatsko predstavništvo Savezne Republike Jugoslavije koje vrši konzularne poslove ako se tome ne protivi država u kojoj se nalazi predstavništvo Savezne Republike Jugoslavije, ili ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom.

Član 104.

Jugoslovenskom državljaninu može u inostranstvu sastaviti testament, po odredbama koje važe za sastavljanje sudskog testamenta, konzularno predstavništvo ili diplomatsko predstavništvo Savezne Republike Jugoslavije koje vrši konzularne poslove.

Član 105.

Konzularna predstavništva Savezne Republike Jugoslavije ili diplomatska predstavništva Savezne Republike Jugoslavije u inostranstvu koja vrše konzularne poslove mogu vršiti overu potpisa, rukopisa i prepisa u skladu sa međunarodnim ugovorima i propisima zemalja prijema.

Član 106.

Uverenje o saveznim, republičkim i pokrajinskim propisima koji važe ili koji su važili u Saveznoj Republici Jugoslaviji, radi njihove upotrebe pred organima strane države, izdaje savezni organ nadležan za poslove pravde.

U uverenju iz stava 1. ovog člana navodi se naziv propisa, datum kad je donesen, odnosno kad je prestao da važi i doslovni tekst odgovarajućih odredaba tog propisa.

Glava šesta

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 107.

Odredbe ovog zakona neće se primenjivati na odnose koji su nastali pre stupanja na snagu ovog zakona.

Član 108.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:

1) odredbe čl. 28. do 32, člana 70. stav 5, člana 88. stav 1, čl. 169. do 171, član 178. i član 222. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77 i 36/80);

2) odredbe čl. 16. do 22. Uvodnog zakona za Zakon o parničnom postupku ("Službeni list FNRJ", br. 4/57);

3) odredba člana 26. Osnovnog zakona o braku ("Službeni list SFRJ", br. 28/65);

4) odredba člana 29. Osnovnog zakona o starateljstvu ("Službeni list SFRJ", br. 16/65);

5) odredbe čl. 187. i 188. Zakona o nasleđivanju ("Službeni list SFRJ", br. 42/65).

Član 109.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 1983. godine.

IZMENE:

Ispravka Zakona o rešavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima

Ispravka je objavljena u "Službenom listu SFRJ", br. 72/82.

Zakon je objavljen u "Službenom listu SRJ", br. 46/96.

Član 1.

U Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 42/82) u nazivu zakona reči: "u određenim odnosima" brišu se.

Član 2.

U članu 18. stav 1. posle reči: "stvari" zarez i reči: "kao i za pravo raspolaganja stvarima u društvenoj svojini." brišu se.

U stavu 3. reči: "Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije" zamenjuju se rečima: "Savezne Republike Jugoslavije".

Član 3.

U članu 45. stav 3. reči: "pravo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije" zamenjuju se rečima: "pravo Savezne Republike Jugoslavije", a reči: "državljanin Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije" - rečima: "jugoslovenski državljanin".

U stavu 4. posle reči: "Ako" dodaju se reči: "u slučaju iz stava 3. ovog člana", a reči: "državljani Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije" zamenjuju se rečima: "jugoslovenski državljani".

Član 4.

U članu 52. reči: "državljana Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije" zamenjuju se rečima: "jugoslovenskih državljana", reči: "organizacija udruženog rada ili drugo društveno pravno lice" - rečima: "preduzeće ili drugo pravno lice", a reči: "Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija", u određenom padežu, zamenjuju se rečima: "Savezna Republika Jugoslavija", u odgovarajućem padežu.

Član 5.

U članu 55. reči: "Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija", u različitim padežima, zamenjuju se rečima: "Savezna Republika Jugoslavija", u odgovarajućem padežu, a reči: "organizacije udruženog rada kojoj" - rečima: "pravnog lica kome".

Član 6.

U članu 56. reči: "Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije", na oba mesta, zamenjuju se rečima: "Savezne Republike Jugoslavije", a reči: "u sporovima o pravu raspolaganja nepokretnosti u društvenoj svojini," i reči: "u svojini građana i građanskih pravnih lica" brišu se.

Član 7.

U članu 58. stav 1. menja se i glasi:

"U sporovima o pravu svojine, založnom pravu i drugim pravima, na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutrašnje plovidbe, kao i o zakupnim odnosima u pogledu vazduhoplova i broda, nadležnost suda Savezne Repbulike Jugoslavije postoji i kad se na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan.".

U stavu 2. reč: "posade" zamenjuje se rečju: "poseda", a reči: "Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije", na svim mestima, zamenjuju se rečima: "Savezne Republike Jugoslavije".

Član 8.

U čl. 4. i 91. i članu 99. stav 1. tačka 3. reč: "SFRJ" zamenjuje se rečju: "SRJ".

Član 9.

U članu 13. stav 2, članu 83. stav 2, članu 85. stav 2, članu 92. stav 3. i članu 106. stav 1. reči: "savezni organ uprave nadležan za poslove pravosuđa", u različitim padežima, zamenjuju se rečima: "savezni organ nadležan za poslove pravde", u odgovarajućem padežu.

Član 10.

U članu 102. stav 2. i članu 105. stav 2. brišu se.

Član 11.

U članu 1. stav 2, čl. 2. i 5, članu 6. stav 2, članu 12. stav 3, članu 15. st. 2. i 3, članu 31. stav 1. tačka 5, članu 32. stav 2, članu 35. st. 3. i 4. posle reči: "i prebivalište" i "pravo", članu 36. stav 4, članu 40. stav 3. posle reči: "pravo", članu 43. stav 2, naslovu iznad člana 46. i članu 46. st. 1. i 2. stavu 3. posle reči: "sudova" i "boravište u", i st. 4. i 5, članu 47, članu 48. posle reči: "suda", članu 49. st. 1. i 2. posle reči: "suda" i "sedište u", članu 50. članu 51. stav 1, posle reči: "suda" i "prebivalište u" i stav 2, članu 53. stav 1, članu 54. st. 1. i 2, članu 57, članu 59. st. 1. i 2, članu 60. st. 1. i 2, članu 61. stav 1. u uvodnoj rečenici i tački 2. posle reči: "prebivalište u" i u stavu 2. posle reči: "prebivalište u" i "suda", članu 62, članu 63. posle reči: "sudova", članu 64. stav 1. u uvodnoj rečenici i tački 2. posle reči: "prebivalište u" i stav 2. posle reči: "suda" i "prebivalište u", u oba stava, i stavu 3, članu 67. stav 1. u uvodnoj rečenici i stav 2. posle reči: "suda" i "prebivalište u" i stav 3, članu 68, članu 69. posle reči: "suda", članu 70. st. 1. i 2, posle reči: "suda" u oba stava, članu 71. st. 1. do 3. posle reči: "nalazi u" i "teritoriji", članu 72. st. 1. i 2. posle reči: "nalazi u" i "sud" i stav 4, članu 73. st. 1, 2. i 4. članu 74. st. 1. do 3, posle reči: "organ"i "prebivalište u" u sva tri stava, čl. 75. i 76. posle reči: "organ", u oba člana, članu 77. st. 1. i 2, članu 78. stav 1. posle reči: "sud" i stavu 2, članu 79. stav 2, članu 80. stav 1, u uvodnoj rečenici i tački 2, članu 81, članu 82. stav 1, članu 83. stav 1. tač. 2. i 3, članu 85. stav 4, članu 86. stav 1, članu 88. stav 1, članu 89. st. 1. i 2, članu 90. st. 1. i 2, članu 93, posle reči: "pravo" i "prava", članu 94. st. 1. i 2. posle reči: "organ", članu 97. st. 1. i 3, članu 99. stav 1. tač. 1. i 2, članu 102. stav 1. posle reči: "predstavništvo", u određenom padežu, čl. 103. i 104, posle reči: "predstavništvo" u oba člana, članu 105. stav 1. i članu 106. stav 1. reči: "Socijalistička Federativna Republike Jugoslavija", u određenom padežu, zamenjuju se rečima: "Savezna Republika Jugoslavija", u odgovarajućem padežu.

Član 12.

U članu 11. st. 1. i 2, članu 35. stav 4, članu 40. stav 3, članu 46. stav 3, članu 48, članu 49. stav 2, članu 61. stav 1. tač. 1. i 2. i stav 2, članu 63, članu 64. stav 1. tač. 1. i 2. i stav 2, članu 66. st. 1. i 2, članu 67. stav 1. tač. 2. i 3. i stav 2, članu 69, članu 70. st. 1. i 2, članu 71. st. 1. do 3, članu 72. stav 2, članu 74. st. 1. do 3, članu 75, članu 76, članu 78. stav 1, članu 83. stav 1. tačka 1. i stav 2, članu 92. stav 2, članu 93, članu 94. stav 2, članu 102. stav 1. i čl. 103. i 104. reči: "državljanin Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije", u određenom padežu, zamenjuju se rečima: "jugoslovenski državljani", u odgovarajućem padežu.

U članu 11. stav 1. i članu 51. stav 1. reči: "državljanstvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije", u određenom padežu, zamenjuju se rečima: "jugoslovensko državljanstvo", u odgovarajućem padežu.

Član 13.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".

Zakon je objavljen u "Službenom listu RCG", br. 6/2002 od 8.2.2002. godine.

Član 142.

(1) Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da se primenjuju u Republici Crnoj Gori Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji ("Službeni list SRJ", br. 84/89, 37/93 i 28/96) i Zakon o rješavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SRJ", br. 43/82, 72/82 i 46/96) u dijelu u kojem je suprotan ovom zakonu.

Zakon o vracanju oduzete imovine i obestecenju

 Narodna skupština Republike Srbije na sednici Trinaestog vanrednog zasedanja u 2011. godini, 26. septembra 2011. godine, donela je Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju

 Ovaj zakon se primenjuje od 6. oktobra 2011. god.

 

KLJUCNE ODREDBE ZAKONA

Predmet uređivanja

 

Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja za oduzetu imovinu, koja je na teritoriji Republike Srbije primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu (u daljem tekstu: vraćanje imovine).

Ovaj zakon se primenjuje i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta na teritoriji koja danas čini teritoriju Republike Srbije.

 

Oblici ostvarenja prava

 

Imovina se vraća u naturalnom obliku ili se daje obeštećenje u vidu državnih obveznica Republike Srbije i u novcu, u skladu sa ovim zakonom.

Pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje

 

Pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje ima:

1) domaće fizičko lice koje je bivši vlasnik oduzete imovine, a u slučaju njegove smrti ili proglašenja umrlim – njegovi zakonski naslednici, utvrđeni u skladu sa propisima koji uređuju nasleđivanje u Republici Srbiji i sa odredbama ovog zakona;

2) zadužbina kojoj je oduzeta imovina, odnosno njen pravni sledbenik;

3) bivši vlasnik koji je svoju nekadašnju imovinu koja je oduzeta vratio u svojinu na osnovu teretnog pravnog posla;

4) fizičko lice koje je zaključilo ugovor o kupoprodaji sa državnim organom u periodu od 1945. do 1958. godine ako se u sudskom postupku utvrdi da je oštećeno visinom kupoprodajne cene ima pravo isključivo na obeštećenje, u skladu sa ovim zakonom, umanjeno za visinu isplaćene kupoprodajne cene;

5) fizičko lice – strani državljanin, a u slučaju njegove smrti ili proglašenja umrlim, njegovi zakonski naslednici, pod uslovom reciprociteta.

Pretpostavlja se da postoji reciprocitet sa državom koja nije uređivala vraćanje imovine ako domaći državljanin može da stekne pravo svojine i nasledi nepokretnosti u toj državi.

Pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje nema:

1) fizičko lice – strani državljanin, odnosno njegovi zakonski naslednici, za koje je obavezu obeštećenja preuzela strana država po osnovu međunarodnog ugovora;

2) fizičko lice – strani državljanin, odnosno njegovi zakonski naslednici, koji su i bez postojanja međunarodnog ugovora, obeštećeni ili im je pravo na vraćanje imovine priznato pravom strane države;

3) lice koje je bilo pripadnik okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije, za vreme Drugog svetskog rata, kao ni njegovi naslednici.

Otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta i drugim žrtvama fašizma na teritoriji Republike Srbije, koje nemaju živih zakonskih naslednika, urediće se posebnim zakonom.

Postojanje reciprociteta sa stranom državom i međunarodnog ugovora, u smislu ovog člana, utvrđuje Agencija po službenoj dužnosti.

Konfiskovana i eksproprisana imovina

 

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na imovinu koja je konfiskovana posle 9. marta 1945. godine, pod uslovom da je bivši vlasnik rehabilitovan do dana stupanja na snagu ovog zakona, ili bude rehabilitovan na osnovu zahteva za rehabilitaciju iz člana 42. stav 6. ovog zakona, u skladu sa posebnim zakonom.

Bivši vlasnik ima pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje, u skladu sa ovim zakonom za imovinu oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali do 15. februara 1968. godine, ako bivšem vlasniku na ime naknade za eksproprisanu imovinu nije ustupljena druga nepokretnost u svojinu, stanarsko pravo ili drugi oblik najšire pravne vlasti.

Bivši vlasnik nema pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje, u skladu sa ovim zakonom za imovinu oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali posle 15. februara 1968. godine, za koju je određena naknada u novcu ili drugim stvarima ili pravima.

Viša sila

 

Ako je oduzeta stvar prestala da postoji usled dejstva više sile, bivši vlasnik nema pravo na obeštećenje u skladu sa ovim zakonom.

 

Načelo prioriteta vraćanja u naturalnom obliku

 

Oduzeta imovina vraća se bivšem vlasniku u svojinu i državinu, a ako to prema ovom zakonu nije moguće, bivši vlasnik ima pravo na obeštećenje.

Ako vraćanje državine na oduzetoj nepokretnosti nije odmah moguće, bivšem vlasniku vratiće se svojina na oduzetoj stvari, a sa licem koje je držalac u vreme stupanja na snagu ovog zakona, uspostaviće se zakupni odnos pod tržišnim uslovima, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Obveznik vraćanja imovine ili obeštećenja

 

Obveznik vraćanja podržavljene imovine u naturalnom obliku (u daljem tekstu: obveznik) je Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, javno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, privredno društvo sa većinskim društvenim kapitalom i zadruga, uključujući i privredna društva i zadruge u postupku stečaja i likvidacije, a koji je, na dan stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik, držalac ili nosilac prava korišćenja, odnosno raspolaganja na podržavljenoj imovini – u odnosu na pravo koje mu pripada.

U slučaju iz člana 23. stav 4. ovog zakona obveznik je nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu iz tog stava.

Obveznik obeštećenja u vidu državnih obveznica i u novcu je Republika Srbija.

Načelo zaštite sticaoca

 

Sticalac imovine koji je, nakon podržavljenja imovine, u skladu sa zakonom, stekao pravo svojine, ostaje vlasnik i držalac stvari, i njegova stečena prava ne smeju biti povređena.

Primena drugih propisa

 

Postupak po zahtevu sprovodi se po odredbama ovog zakona. Na pitanja koja nisu uređena ovim zakonom primenjivaće se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Ovim zakonom se ne dira u primenu drugih propisa o zaštiti prava svojine i drugih prava stečenih u skladu sa zakonom, osim ukoliko su u suprotnosti sa njim.

Sukob osnova za vraćanje imovine ili obeštećenja

 

Podnosilac zahteva koji ima pravo da, po različitim osnovima, zahteva vraćanje određene imovine, za isti predmet obeštećenja može da to pravo ostvari samo po jednom osnovu.

Izdavanje dokumentacije i podataka

 

Svi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i drugi organi i organizacije, dužni su da u okviru svojih nadležnosti i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje, izdaju svu potrebnu dokumentaciju i podatke iz člana 42. st. 3 – 6. ovog zakona kojima raspolažu.

Neuračunavanje primljenog i izgubljena dobit

 

Naknada koja je na osnovu propisa iz člana 2. ovog zakona isplaćena u novcu ili hartijama od vrednosti bivšem vlasniku, ne uzima se u obzir pri utvrđivanju prava na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.

Ne može se zahtevati vraćanje plodova, niti naknada štete po osnovu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja, odnosno upravljanja podržavljenom imovinom, kao i po osnovu njenog održavanja u periodu od dana podržavljenja do vraćanja imovine.

 

VRAĆANJE IMOVINE

Predmet vraćanja

 

Ovim zakonom vraćaju se nepokretne i pokretne stvari u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, u državnoj, društvenoj i zadružnoj svojini, osim stvari u svojini zadrugara i društvenoj i zadružnoj svojini koje je imalac stekao uz naknadu.

Predmet vraćanja su podržavljene nepokretnosti: građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije i drugi objekti koji postoje na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Predmet vraćanja su podržavljene pokretne stvari upisane u javni registar, kao i druge pokretne stvari koje prema propisima o kulturnim dobrima predstavljaju kulturna dobra i kulturna dobra od velikog i izuzetnog značaja, a koja postoje na dan stupanja na snagu ovog zakona.

1. ZAJEDNIČKE ODREDBE O VRAĆANJU NEPOKRETNOSTI

Vraćanje svojine i državine

 

Zajedničke odredbe o vraćanju nepokretnosti primenjuju se uvek kada se ovim zakonom ne uređuje drukčije za pojedinu vrstu nepokretnosti.

Obveznik vraćanja dužan je da, u skladu sa ovim zakonom, bivšem vlasniku vrati pravo svojine i državinu na oduzetoj nepokretnosti, osim ako objekat nije uvećan u smislu člana 17. ovog zakona.

Ako se oduzeta nepokretnost ne može vratiti u celini, bivšem vlasniku vratiće se deo oduzete nepokretnosti, uz obeštećenje za nevraćeni deo, u skladu sa ovim zakonom.

Uvećani objekat

 

Objekat se, u smislu ovog zakona, smatra uvećanim ukoliko je dograđen ili nadzidan u skladu sa zakonom, čime je uvećana bruto površina. Izvođenje građevinskih radova unutar postojećeg gabarita i volumena ne smatra se uvećanjem objekta u smislu ovog zakona.

Ako je nakon podržavljenja uvećan objekat, bivšem vlasniku se vraća svojina na delu nepokretnosti u površini koja mu je oduzeta, a državina mu se vraća na osnovu sporazuma ili sudske odluke, odnosno vlasnik uvećanog dela i bivši vlasnik mogu sporazumno regulisati svoje međusobne odnose na predmetnom objektu, a ako se takav sporazum ne postigne, njihove međusobne odnose urediće nadležni sud.

Izuzeci od vraćanja u naturalnom obliku

 

Ne vraća se pravo svojine na nepokretnostima koje na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju sledeću namenu, odnosno status:

1) nepokretnosti koje su po Ustavu i zakonu isključivo u javnoj svojini;

2) službene zgrade i poslovne prostorije koje služe za obavljanje zakonom utvrđene nadležnosti državnih organa, organa autonomne pokrajine, organa jedinice lokalne samouprave i organa mesne samouprave;

3) nepokretnosti koje služe za obavljanje delatnosti ustanova iz oblasti zdravstva, vaspitanja i obrazovanja, kulture i nauke ili drugih ustanova, kao javnih službi, osnovanih od strane nosilaca javne svojine, a čijim bi vraćanjem bio bitno ometen rad i funkcionisanje tih službi;

4) nepokretnosti koje su neodvojivi sastavni deo mreža, objekata, uređaja ili drugih sredstava koja služe za obavljanje pretežne delatnosti javnih preduzeća, društava kapitala osnovanih od strane nosilaca javne svojine, kao i njihovih zavisnih društava, iz oblasti energetike, telekomunikacija, saobraćaja, vodoprivrede i komunalnih delatnosti;

5) nepokretnosti čije bi vraćanje bitno narušilo ekonomsku, odnosno tehnološku održivost i funkcionalnost u obavljanju pretežne delatnosti subjekta privatizacije koji nije privatizovan, kao i subjekta koji se prodaje u postupku stečaja kao pravno lice a u čijoj se imovini nalaze;

6) nepokretnosti koje su namenjene za reprezentativne potrebe Narodne skupštine, predsednika Republike i Vlade;

7) nepokretnosti u vlasništvu Republike Srbije namenjene za smeštaj stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava, vojnih i trgovinskih predstavništava i predstavnika pri diplomatsko-konzularnim predstavništvima;

8) Dvorski kompleks na Dedinju, čiji se status uređuje posebnim zakonom, kao i druga nepokretna kulturna dobra od izuzetnog značaja u državnoj svojini;

9) nepokretna imovina koja je prodata, odnosno stečena u postupku privatizacije kao imovina ili kapital subjekata privatizacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija;

10) nepokretnosti koje su prodate u postupku stečaja nad preduzećima u većinskoj društvenoj, odnosno državnoj svojini, kao i nepokretnosti koje predstavljaju imovinu stečajnih dužnika u većinskoj društvenoj, odnosno državnoj svojini koja su kao pravna lica prodati u postupku stečaja;

11) u drugim slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

Ne vraćaju se podržavljena preduzeća.

Odlaganje prenosa državine

 

Obveznik vraćanja imovine ima pravo da i nakon donošenja rešenja o vraćanju nepokretnosti, kao zakupac koristi predmetnu nepokretnost za svoju delatnost, u periodu koji je neophodan za prilagođavanje njegovog poslovanja, a u skladu sa članom 20. st. 1. i 2. ovog zakona. Prava i obaveze između bivšeg vlasnika i obveznika za to vreme uređuju se ugovorom.

U slučaju da se ugovor ne zaključi u roku od tri meseca od dana izvršnosti rešenja o vraćanju imovine, svaka strana može zahtevati da sud svojom odlukom uredi njihov odnos.

Pravni položaj zakupca nepokretnosti

 Zakupac nepokretnosti koja je predmet vraćanja ima pravo da koristi nepokretnost za obavljanje svoje delatnosti, ali ne duže od tri godine od izvršnosti rešenja o vraćanju imovine, s tim što se bivši vlasnik i obveznik mogu i drukčije sporazumeti.

Izuzetno, za višegodišnje zasade i vinograde, zakupac poljoprivrednog zemljišta ili lice koje, do donošenja rešenja o vraćanju imovine bivšem vlasniku, a najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, zaključi ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta na osnovu prava prečeg zakupa, ima pravo da koristi poljoprivredno zemljište do 20 godina za višegodišnje zasade, odnosno do 40 godina za vinograde.

U roku iz st. 1. i 2. ovog člana bivši vlasnik koji je stupio na mesto zakupodavca, ima pravo na zakupninu, ali ne može jednostrano menjati visinu zakupnine i druge odredbe zatečenog ugovora o zakupu.

Ugovor o zakupu zaključen sa namerom da se osujeti ostvarenje prava bivšeg vlasnika ne proizvodi pravno dejstvo.

Teret na nepokretnosti

 

Nepokretnosti se vraćaju oslobođene hipotekarnih tereta koji su ustanovljeni od momenta njihovog podržavljenja.

Za potraživanja koja su bila obezbeđena hipotekom iz stava 1. ovog člana garantuje Republika Srbija, uz pravo regresa prema hipotekarnom dužniku.

Postojeće stvarne službenosti konstituisane u korist ili na teret nepokretnosti ne prestaju.

Postojeće lične službenosti u korist trećih lica se gase.

2. VRAĆANJE PODRŽAVLJENOG GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA

Koje se zemljište ne vraća

 

Predmet vraćanja, u smislu ovog zakona, jeste građevinsko zemljište u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, kao i građevinsko zemljište u državnoj, društvenoj odnosno zadružnoj svojini.

Ne vraća se izgrađeno građevinsko zemljište, ako ovim zakonom za pojedine slučajeve nije drukčije određeno.

Ne vraća se građevinsko zemljište na kome se, u skladu sa ovim zakonom, nalaze javne površine, ili je planskim dokumentom, važećim na dan stupanja na snagu ovog zakona, predviđena izgradnja objekata javne namene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje prostorno planiranje, izgradnja i građevinsko zemljište, kao ni građevinsko zemljište na kome su izgrađeni objekti koji nisu predmet vraćanja u naturalnom obliku u skladu sa članom 18. ovog zakona, kao ni neizgrađeno građevinsko zemljište za koje u skladu sa zakonom kojim se uređuje prostorno planiranje, izgradnja i građevinsko zemljište postoji pravnosnažno rešenje o lokacijskoj dozvoli u vreme stupanja na snagu ovog zakona.

Ne vraća se neizgrađeno građevinsko zemljište na kome je planskim dokumentom važećim na dan stupanja na snagu ovog zakona predviđena izgradnja objekta u funkciji realizacije projekta ekonomskog razvoja, objekta koji je namenjen za socijalno stanovanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalno stanovanje i stanova u skladu sa Uredbom o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamate po kreditima za finansiranje stambene izgradnje u 2010. godini („Službeni glasnik RS”, broj 4/10), kada je investitor izgradnje tih stanova Republika Srbija, u skladu sa Uredbom o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi ili da u zakup građevinsko zemljište po ceni, manjoj od tržišne cene, odnosno zakupnine ili bez naknade („Službeni glasnik RS”, br. 13/10 i 54/11), pod uslovom da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona vlasnici tog zemljišta dostave Vladi popis katastarskih parcela tog građevinskog zemljišta i Vlada svojim aktom u roku od 60 dana od dana dostavljanja zahteva izvrši verifikaciju katastarskih parcela za ove namene.

Ne vraća se građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat stalnog karaktera u skladu sa zakonom, a na tom zemljištu nije izvršena konverzija prava korišćenja u pravo svojine u skladu sa članom 101. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US i 24/11 – u daljem tekstu: Zakon o planiranju i izgradnji).

Ne vraća se građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat bez građevinske dozvole, koje u postupku legalizacije bude određeno kao zemljište za redovnu upotrebu objekta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje prostorno planiranje, izgradnja i građevinsko zemljište.

U slučaju iz stava 5. ovog člana Agencija će prekinuti postupak do pravnosnažnog okončanja postupka legalizacije.

Koje se zemljište vraća

 

Bivšem vlasniku na neizgrađenom građevinskom zemljištu u javnoj svojini, na kome je kao vlasnik ili korisnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, građevinsko zemljište se vraća u skladu sa odredbama ovog zakona.

Vlasnik objekta ili vlasnik na posebnom fizičkom delu zgrade, bez obzira na vreme izgradnje objekta, koji je u vreme podržavljenja bio vlasnik na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat izgrađen, ostvaruje pravo svojine, odnosno susvojine na tom građevinskom zemljištu, ako to pravo ne ostvari po osnovu konverzije u skladu sa članom 101. Zakona o planiranju i izgradnji.

Bivšem vlasniku koji je nosilac prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, građevinsko zemljište se vraća ukoliko pravo svojine ne ostvari konverzijom prava korišćenja u pravo svojine u skladu sa članom 101a Zakona o planiranju i izgradnji.

Izuzetno od člana 18. stav 1. tačka 9) ovog zakona, bivšem vlasniku vratiće se pravo svojine i pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu, ako lice iz člana 103. Zakona o planiranju i izgradnji nije podnelo ili ne podnese zahtev za konverziju u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i ako se ne izvrši konverzija prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu u roku od dve godine od dana podnošenja tog zahteva, a sve pod uslovom da je kupac u ugovoru o prodaji kapitala zaključenom u postupku privatizacije prihvatio vraćanje imovine.

Bivši vlasnik nema pravo na vraćanje neizgrađenog građevinskog zemljišta na kome je kao nosilac prava korišćenja upisano lice iz člana 104. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, do okončanja postupka konverzije uz naknadu, u skladu sa tim zakonom i podzakonskim aktom iz člana 108. stav 1. tog zakona i ako se konverzija prava korišćenja u pravo svojine izvrši u roku od dve godine od dana podnošenja zahteva za konverziju. Bivši vlasnik nema pravo na vraćanje neizgrađenog građevinskog zemljišta datog u dugoročni zakup, od 13. maja 2003. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje prostorno planiranje, izgradnja i građevinsko zemljište, osim u slučaju raskida ugovora, pod uslovom da je bivši vlasnik zahtev podneo u skladu sa odredbama ovog zakona.

Bivšem vlasniku vratiće se pravo svojine i pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu za koje određeno lice – nosilac prava korišćenja ima pravo na konverziju u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji, a pravo korišćenja mu je prestalo na njegov zahtev saglasno tim propisima.

Ako iz nekog razloga predviđenog zakonom ili ugovorom, ugovor o dugoročnom zakupu iz stava 5. ovog člana bude raskinut, zakupodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od osam dana od dana raskida ugovora, obavesti Agenciju o ovoj činjenici, u cilju okončanja postupka po zahtevu bivšeg vlasnika, ako je isti podnet u skladu sa odredbama ovog zakona.

Bivši vlasnik, koji je preneo pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu na treće lice, nema pravo na vraćanje ni na obeštećenje u skladu sa ovim zakonom.

3. VRAĆANJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA, ŠUMA I ŠUMSKOG ZEMLJIŠTA

Koje se zemljište vraća

 

Bivšem vlasniku vraća se pravo svojine na poljoprivrednom i šumskom zemljištu i šumama, oduzetim primenom propisa iz člana 2. ovog zakona.

Ukoliko je oduzeto poljoprivredno, odnosno šumsko zemljište bilo predmet komasacije, odnosno arondacije nakon oduzimanja, bivši vlasnik ima pravo na vraćanje zemljišta koje je dobijeno iz komasacione mase za to zemljište.

Koje se zemljište ne vraća

 

Ne vraća se pravo svojine na poljoprivrednom i šumskom zemljištu ako je, na dan stupanja na snagu ovog zakona:

1) na katastarskoj parceli izgrađen objekat koji je u funkciji na dan stupanja na snagu ovog zakona, ona površina katastarske parcele koja služi za redovnu upotrebu tog objekta, odnosno ako je na kompleksu zemljišta izgrađen veći broj objekata koji su u funkciji na dan stupanja na snagu ovog zakona - površina zemljišta koja ekonomski opravdava korišćenje tih objekata;

2) neophodna nova parcelacija zemljišta radi obezbeđivanja pristupnog puta za zemljište koje je predmet zahteva za vraćanje;

3) zemljište u društvenoj, odnosno zadružnoj svojini stečeno teretnim pravnim poslom.

Bliži kriterijumi za utvrđivanje površine zemljišta koje se ne vraća u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana, utvrdiće se uredbom Vlade.

Pravo korišćenja i zakup

 

Licu koje je na dan donošenja izvršnog rešenja imalo pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta, to pravo prestaje danom izvršnosti rešenja o vraćanju imovine bivšem vlasniku. Lice koje je imalo pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta dužno je da preda državinu bivšem vlasniku po skidanju useva, a najkasnije do 30. oktobra godine u kojoj je rešenje postalo izvršno, a kad je rešenje postalo izvršno posle ovog datuma – u roku od osam dana od skidanja prvog narednog useva u sledećoj godini.

Ukoliko je poljoprivredno zemljište, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište, dato u zakup, ostaje u državini zakupca do isteka ugovora o zakupu, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, osim u slučaju da se stranke drukčije ne sporazumeju, s tim da zakupninu od dana izvršnosti rešenja o vraćanju zemljišta zakupac plaća bivšem vlasniku.

4. VRAĆANJE STAMBENIH I POSLOVNIH OBJEKATA

Stambene zgrade i stanovi

 

Bivšim vlasnicima vraćaju se stambene zgrade, kuće, stanovi, garaže i drugi prateći objekti oduzeti primenom propisa iz člana 2. ovog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ne vraćaju se stambene zgrade i kuće na kojima je, u slučaju zasnivanja etažne svojine, u skladu sa zakonom, prestalo da postoji pravo svojine na zgradi, odnosno kući.

Stambene zgrade, kuće i stanovi na kojima postoji zakonom zaštićeno stanarsko pravo, vraćaju se u svojinu bivšem vlasniku, koji od dana izvršnosti rešenja o vraćanju postaje zakupodavac zaštićenom stanaru, pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje stanovanje.

Poslovni objekti i poslovne prostorije

 

Poslovni objekti i poslovne prostorije vraćaju se bivšem vlasniku u svojinu i državinu, izuzev ako su uloženi u kapital podržavljenog preduzeća radi sticanja udela, odnosno akcija.

Poslovni objekti i poslovne prostorije iz stava 1. ovog člana, date u zakup bilo koje vrste ili srodan odnos vraćaju se bivšem vlasniku u svojinu u skladu sa ovim zakonom, a po isteku tri godine od dana izvršnosti rešenja o vraćanju imovine i u državinu, ako se bivši vlasnik i zakupac drugačije ne sporazumeju. U periodu od sticanja svojine do stupanja u posed bivšeg vlasnika, zakupac stupa u pravni odnos sa njim po ugovoru koji je zaključio sa prethodnim vlasnikom.

Vraćanje pokretnih stvari

 

Vraćaju se u svojinu i državinu postojeće podržavljene pokretne stvari iz člana 15. stav 3. ovog zakona.

Ne vraćaju se pokretne stvari iz stava 1. ovog člana, koje su, na dan stupanja na snagu ovog zakona, sastavni deo zbirki muzeja, galerija, nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja, ili drugih srodnih ustanova.

Ne vraćaju se pokretne stvari iz stava 1. ovog člana koje su prodate u postupku privatizacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija.

 

OBEŠTEĆENJE

Oblik i ukupan obim obeštećenja

Obeštećenje se vrši u vidu državnih obveznica Republike Srbije i u novcu za isplatu akontacije obeštećenja.

Ukupan iznos obeštećenja iz stava 1. ovog člana ne sme da ugrozi makroekonomsku stabilnost i privredni rast Republike Srbije, te se za ove namene opredeljuje iznos od dve milijarde evra, uvećan za zbir pripadajućih kamata za sve korisnike obeštećenja, obračunatih po kamatnoj stopi od 2% godišnje, za period od 1. januara 2015. godine do rokova dospeća utvrđenih ovim zakonom.

Utvrđivanje obeštećenja

 

Iznos obeštećenja utvrđuje se u evrima, tako što se osnovica obeštećenja pomnoži koeficijentom koji se dobija kada se stavi u odnos iznos od dve milijarde evra i iznos ukupnog zbira osnovica obeštećenja utvrđenih rešenjima o pravu na obeštećenje uvećanog za procenu neutvrđenih osnovica iz stava 5. ovog člana. Koeficijent se izražava sa dve decimale.

Radi sprovođenja odredaba člana 30. ovog zakona, Vlada će, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, utvrditi koeficijent iz stava 1. ovog člana, u roku od tri godine od dana objavljivanja javnog poziva iz člana 42. stav 1. ovog zakona.

Po odredbama ovog zakona može se ostvariti ukupno obeštećenje po osnovu oduzete imovine jednog bivšeg vlasnika, po svim osnovima iz člana 1. ovog zakona, koje, u opštem interesu, ne može preći iznos od 500.000 evra.

U slučaju kad jedan zakonski naslednik po odredbama ovog zakona ostvaruje pravo po osnovu oduzete imovine od više bivših vlasnika, obeštećenje tom nasledniku po osnovu svih bivših vlasnika, u okviru njihovog zakonskog maksimuma, u opštem interesu, ne može preći iznos od 500.000 evra.

Ako u roku od tri godine od dana objavljivanja javnog poziva iz člana 42. stav 1. ovog zakona, nisu doneta sva rešenja o pravu na obeštećenje, neutvrđene osnovice proceniće Agencija za potrebe utvrđivanja koeficijenta iz stava 1. ovog člana.

Utvrđivanje vrednosti nepokretnosti

 

Osnovica za obeštećenje za oduzete nepokretnosti jednaka je vrednosti nepokretnosti, utvrđenoj procenom nadležnog organa, u skladu sa ovim zakonom, izraženoj u evrima, prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan procene.

Nadležni organ iz stava 1. ovog člana će, na zahtev Agencije, u postupku koji odgovara postupku utvrđivanja poreske osnovice poreza na prenos apsolutnih prava, utvrditi vrednost nepokretnosti, u skladu sa zakonom.

Vrednost nepokretnosti u smislu stava 1. ovog člana utvrđuje nadležni organ prema mestu gde se nepokretnost nalazi. Vrednost nepokretnosti utvrđuje se prema stanju na dan oduzimanja, a prema vrednosti na dan procene.

Ukoliko je oduzeto zemljište u vreme oduzimanja bilo poljoprivredno, a na dan procene ima status građevinskog zemljišta, vrednost tog zemljišta proceniće se kao vrednost građevinskog zemljišta.

Vrednost objekata koji ne postoje u vreme procene, utvrđuje se na osnovu vrednosti istih ili sličnih objekata, sa istom ili sličnom namenom, na istom mestu ili u bližoj okolini, u skladu sa odredbama ovog člana.

Ako je objektu, posle oduzimanja, na osnovu povećanja površine u kvadratnim metrima uvećana vrednost utvrđena procenom iz stava 2. ovog člana, izvršiće se smanjenje njene vrednosti, srazmerno uvećanju bruto površine.

Utvrđivanje vrednosti pokretnih stvari

 

Vrednost postojećih pokretnih stvari iz člana 29. stav 1. ovog zakona utvrđuje se u evrima prema njihovoj tržišnoj vrednosti, koju utvrđuje Agencija, preko sudskog veštaka odgovarajuće struke.

Način i metodologija utvrđivanja vrednosti pokretnih stvari iz stava 1. ovog člana, bliže će se utvrditi uredbom Vlade, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Utvrđivanje vrednosti preduzeća, odnosno dela preduzeća

 

Za oduzeta preduzeća za koja je u aktu o oduzimanju imovine navedena čista aktiva, saglasno odgovarajućim propisima iz člana 2. ovog zakona, osnovica obeštećenja je vrednost čiste aktive, valorizovane na osnovu pariteta dinara prema američkom dolaru na dan oduzimanja i pariteta dinara prema američkom dolaru na dan donošenja rešenja.

Izuzetno, za preduzeća za koja u aktu o oduzimanju nije navedena čista aktiva, osnovicu obeštećenja čini registrovan osnovni kapital na dan oduzimanja, valorizovan na način iz stava 1. ovog člana.

Za oduzeto preduzeće koje ima suvlasnike, vrednost predmeta obeštećenja iz st. 1. i 2. ovog člana deli se na suvlasnike srazmerno učešću u vlasništvu na tom preduzeću.

U slučaju oduzimanja akcija, odnosno udela jednog ili više suvlasnika preduzeća, smatra se da je, u smislu ovog zakona, oduzet deo preduzeća, pa se vrednost predmeta vraćanja utvrđuje shodnom primenom stava 3. ovog člana.

Državne obveznice

 

Radi regulisanja javnog duga koji nastaje po osnovu obeštećenja iz člana 30. ovog zakona, Republika Srbija će emitovati obveznice koje glase na evro.

Obveznice iz stava 1. ovog člana emituju se u nematerijalnom obliku, bez kupona, pojedinačno za svaku godinu, i registruju kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar).

Obveznice iz stava 1. ovog člana glase na ime i prenosive su, a isplaćuju se u evrima.

Osnovne elemente obveznica, iznos emisije, kao i uslove distribucije i naplate obveznica, urediće Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, najkasnije do 31. decembra 2014. godine.

Obveznice dospevaju u roku od 15 godina i isplaćuju se u godišnjim ratama počev od 2015. godine, osim obveznica za lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona starija od 70 godina, koje dospevaju u roku od pet godina, odnosno lica koja koju su na dan stupanja na snagu ovog zakona starija od 65 godina, koje dospevaju u roku od 10 godina.

U slučaju kada je rešenje o obeštećenju postalo pravnosnažno posle dospeća prve godišnje rate obveznica u 2015. godini, korisniku će se isplatiti dospele godišnje rate obveznica sa pripadajućom kamatom.

Promet obveznica emitovanih u skladu sa ovim zakonom je slobodan.

Promet i posedovanje obveznica emitovanih u skladu sa ovim zakonom oslobođeno je svake vrste poreza.

Obveznice iz ovog člana mogu se kupovati i prodavati na berzi.

Izvori sredstava

 

Izvori sredstava za izmirenje obaveza po osnovu izdatih obveznica i isplate novčane akontacije su:

1) namenski izdvojena sredstva u postupku privatizacije;

2) sredstva ostvarena konverzijom prava korišćenja građevinskog zemljišta u svojinu uz naknadu, predviđena posebnim zakonom;

3) namenska sredstva predviđena budžetom Republike Srbije.

Sredstva iz stava 1. ovog člana uplaćuju se na namenski račun ministarstva nadležnog za finansije kod Narodne banke Srbije i mogu se koristiti samo za isplatu obeštećenja.

Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave je dužna da sredstva ostvarena u skladu sa stavom 1. ovog člana uplati u roku od 15 dana od dana naplate.

Akontacija obeštećenja

 

Republika Srbija će isplatiti bespovratno akontaciju obeštećenja u novcu bivšem vlasniku, na osnovu pravnosnažnog rešenja o pravu na obeštećenje, u iznosu od 10 % od osnovice obeštećenja po svim osnovima bivšeg vlasnika.

U slučaju kad umesto bivšeg vlasnika pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruju njegovi zakonski naslednici, iznos akontacije deli se na zakonske naslednike saglasno njihovim utvrđenim udelima.

Iznos akontacije iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od 10.000 evra po bivšem vlasniku po svim osnovima.

Za iznos isplaćene akontacije iz stava 1. ovog člana umanjiće se obeštećenje u vidu obveznica.

Porezi, takse i troškovi postupka

 

Sticanje imovine i ostvarivanje obeštećenja po ovom zakonu ne podleže plaćanju ni jedne vrste poreza, administrativnih i sudskih taksi.

Podnosilac zahteva snosi troškove postupka u skladu sa zakonom.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, podnosilac zahteva nije u obavezi da plati troškove za rad i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda, koji padaju na teret tog organa. Podnosilac zahteva je dužan da plati naknadu za rad geodetske organizacije u slučaju kad je njeno angažovanje neophodno za pravilno rešenje zahteva.

 

POSTUPAK ZA VRAĆANJE IMOVINE I OBEŠTEĆENJE

Stranke u postupku

 

Stranka u postupku je lice po čijem je zahtevu pokrenut postupak ili koje ima pravni interes, obveznik, kao i republički javni pravobranilac.

Nadležni organ

 

Po zahtevu za vraćanje imovine postupak vodi Agencija, kao javna agencija, preko područnih jedinica, a u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Agencija će objaviti javni poziv za podnošenje zahteva za vraćanje imovine u najmanje dva dnevna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i na zvaničnom veb sajtu ministarstva nadležnog za poslove finansija i Agencije, u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Podnosilac zahteva

 

Zahtev za vraćanje imovine, u skladu sa ovim zakonom, podnose svi bivši vlasnici oduzete imovine, odnosno njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici.

Zahtev iz stava 1. ovog člana mogu podneti zajedno svi zakonski naslednici bivšeg vlasnika ili svaki od njih pojedinačno.

Pravo na podnošenje zahteva u skladu sa ovim zakonom imaju svi bivši vlasnici oduzete imovine, njihovi zakonski naslednici ili pravni sledbenici, bez obzira da li su podneli prijavu u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine („Službeni glasnik RS”, broj 45/05).

Podnošenje i sadržina zahteva

 

Zahtev se podnosi u roku od dve godine od dana objavljivanja javnog poziva Agencije iz člana 40. stav 2. ovog zakona na veb sajtu ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Zahtev se podnosi Agenciji – nadležnoj područnoj jedinici – na propisanom obrascu i sa potrebnim dokazima, preko šaltera pošte.

Zahtev sadrži podatke o:

1) bivšem vlasniku – ime, ime jednog roditelja i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište, odnosno boravište u vreme oduzimanja imovine i državljanstvo, odnosno naziv i sedište zadužbine;

2) oduzetoj imovini na koju se zahtev odnosi – vrsta, naziv, veličina, odnosno površina, mesto gde se nepokretnost nalazi, broj katastarske parcele po starom i važećem premeru, izgled i stanje imovine u vreme oduzimanja, odnosno odgovarajući podaci za pokretne stvari;

3) pravu svojine bivšeg vlasnika na oduzetoj imovini;

4) osnovu, vremenu i aktu oduzimanja;

5) podnosiocu zahteva – ime, ime jednog roditelja i prezime, podatke o rođenju, prebivalištu, državljanstvu, jedinstveni matični broj građana, ime, prezime i prebivalište punomoćnika, odnosno naziv i sedište zadužbine, podatke o licu koje predstavlja zadužbinu i licu koje zastupa zadužbinu;

6) pravnoj vezi podnosioca zahteva sa bivšim vlasnikom.

Uz zahtev se prilažu, u originalu ili overenoj fotokopiji, sledeći dokazi:

1) za podatke iz stava 3. tač. 1) i 5) ovog člana – izvod iz matične knjige rođenih, odnosno umrlih, izvod iz registra u kome je zadužbina upisana, punomoćje, a ako podnosilac zahteva nema stalno prebivalište na teritoriji Republike Srbije i punomoćje za lice ovlašćeno za prijem pismena, kao i drugi dokaz na osnovu kojeg se mogu nesumnjivo utvrditi traženi podaci;

2) za podatke iz stava 3. tačka 2) ovog člana – izvod iz registra nepokretnosti, izvod iz registra pokretnih stvari, uverenje Republičkog geodetskog zavoda o identifikaciji katastarske parcele starog i novog premera, osim za katastarske parcele za koje je sprovedena komasacija;

3) za podatke iz stava 3. tačka 4) ovog člana – isprava o podržavljenju imovine ili naziv, broj i godina službenog glasila u kome je objavljen akt, uz konkretno navođenje predmeta oduzimanja i sl.;

4) za podatke iz stava 3. tačka 6) ovog člana – izvod iz matične knjige, rešenje o nasleđivanju, izvod iz registra pravnih lica, odnosno drugi dokaz na osnovu kojeg se može nesumnjivo utvrditi pravna veza podnosioca zahteva sa bivšim vlasnikom;

5) sve druge dokaze koje podnosilac zahteva poseduje, a koji mogu biti od značaja za odlučivanje po zahtevu.

Lice koje ima strano državljanstvo dužno je da uz zahtev dostavi dokaz o nepostojanju smetnji iz člana 5. ovog zakona za ostvarivanje prava na vraćanje imovine, osim dokaza, odnosno činjenica koje Agencija utvrđuje po službenoj dužnosti u smislu člana 5. stav 5. ovog zakona.

Lice iz člana 6. stav 1. ovog zakona je u obavezi da uz zahtev priloži i pravnosnažnu sudsku odluku o rehabilitaciji, odnosno dokaz da je podnelo zahtev za rehabilitaciju.

Zahtev mora da sadrži podatke iz stava 3. tač. 1), 2), 5) i 6) ovog člana. Uz zahtev se obavezno prilažu i dokazi iz stava 4. tač. 1), 3) i 4) ovog člana.

Obrazac zahteva, način i postupak prijema i obrade zahteva, kao i spisak pošta gde će se vršiti podnošenje zahteva propisaće ministar nadležan za finansije.

Odbacivanje zahteva

 

Zahtev koji ne sadrži podatke iz člana 42. stav 7. ovog zakona i uz koji nisu priloženi dokazi iz tog stava odbaciće se kao neuredan.

Lice čiji je zahtev odbačen u smislu stava 1. ovog člana ima pravo da novi zahtev podnese do isteka roka iz člana 42. stav 1. ovog zakona.

Protiv akta iz stava 1. ovog člana žalba nije dopuštena, ali se može pokrenuti upravni spor.

Nadležnost područnih jedinica Agencije

 

Nadležnost područne jedinice Agencije utvrđuje se prema prebivalištu, odnosno boravištu bivšeg vlasnika u Republici Srbiji u vreme oduzimanja imovine.

U slučaju da nije moguće odrediti mesnu nadležnost na način iz stava 1. ovog člana, nadležna je područna jedinica Agencije koju odredi direktor Agencije.

Prekid postupka

 

Agencija će prekinuti postupak do okončanja postupka legalizacije, rehabilitacije, ili kada se kao prethodno pitanje pojavi pitanje čije rešavanje spada u isključivu nadležnost suda, kao i u slučaju propisanom u članu 23. st. 4. i 5. ovog zakona.

Rok za donošenje rešenja

 

Agencija je dužna da o potpunom zahtevu odluči najkasnije u roku od šest meseci, a izuzetno kod posebno složenih predmeta, godinu dana od dana prijema potpunog zahteva.

Rešenje o vraćanju imovine ili obeštećenju

 

Agencija utvrđuje sve činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o zahtevu i donosi rešenje kojim utvrđuje korisnika, imovinu koja se vraća, odnosno za koju se daje obeštećenje, visinu osnovice obeštećenja i akontacije iz člana 37. ovog zakona, obveznika, način i rokove za izvršavanje utvrđenih obaveza. Iznos obeštećenja utvrđuje se po utvrđivanju koeficijenta iz člana 31. ovog zakona, dopunom rešenja o utvrđivanju prava na obeštećenje.

Ukoliko zahtev obuhvata više nepokretnosti, odnosno pokretnih stvari, organ iz stava 1. može doneti više rešenja kojim se vrši povraćaj imovine.

U rešenju o vraćanju nalaže se nadležnim organima izvršenje rešenja, kao i brisanje eventualnih tereta.

Prvostepeno rešenje Agencija dostavlja podnosiocu zahteva, obvezniku i republičkom javnom pravobraniocu.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se korisnik, odnosno korisnici, i to:

1) bivši vlasnik – ako je u životu;

2) zakonski naslednici bivšeg vlasnika – na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju bivšeg vlasnika, ako takvo rešenje postoji, a ako takvog rešenja nema, rešenjem će se odrediti korisnici samo u slučaju kad je iz dostavljene dokumentacije moguće nesporno utvrditi sve zakonske naslednike.

U slučaju kad je rešenjem iz stava 1. ovog člana određeno više korisnika, svakom od njih odrediće se pripadajući deo imovine, odnosno obeštećenja, prema pravnosnažnom rešenju o nasleđivanju bivšeg vlasnika, ako takvo rešenje postoji ili na osnovu sporazuma zakonskih naslednika zaključenog pred prvostepenim organom.

Ako se korisnici i njihovi udeli ne mogu utvrditi primenom odredaba st. 5. i 6. ovog člana, prvostepeni organ će podnosioce zahteva za ostvarivanje prava po ovom zakonu, saglasno članu 45. ovog zakona, uputiti da ova pitanja, kao prethodna, reše pred nadležnim sudom.

U postupku iz stava 7. ovog člana, nadležni sud u vanparničnom postupku, shodnom primenom pravila po kojima se raspravlja zaostavština, utvrđuje zakonske naslednike bivšeg vlasnika i njihove udele u pravu na povraćaj oduzete imovine ili na obeštećenje, pri čemu se sud ne upušta u to da li ta lica ispunjavaju propisane uslove za ostvarivanje ovih prava po odredbama ovog zakona.

Rešenje Agencije iz stava 5. tačka 2) ovog člana, odnosno rešenje suda iz stava 8. ovog člana, o određivanju zakonskih naslednika bivšeg vlasnika i njihovih udela, važi samo u postupku pred Agencijom za ostvarivanje prava na vraćanje oduzete imovine, odnosno prava na obeštećenje.

Kod utvrđivanja svojstva korisnika, odnosno zakonskih naslednika po odredbama ovog člana, nije od značaja ranije data naslednička izjava lica koje je podnelo zahtev za ostvarivanje prava po odredbama ovog zakona.

Podnosioci zahteva za ostvarivanje prava po odredbama ovog zakona koji po odredbama ovog člana nisu određeni za korisnike, mogu svoja prava ostvariti u parničnom postupku – podnošenjem tužbe protiv lica koja su određena za korisnike, odnosno zakonske naslednike.

U slučaju da organ iz stava 1. ovog člana utvrdi da ne postoji zakonski osnov za vraćanje ili obeštećenje, doneće rešenje o odbijanju podnetog zahteva.

Pravnosnažno rešenje o vraćanju imovine Agencija dostavlja i Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, a za poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede.

Pravna sredstva

 

Protiv prvostepenog rešenja iz člana 47. ovog zakona, podnosilac zahteva, obveznik i republički javni pravobranilac mogu izjaviti žalbu ministarstvu nadležnom za poslove finansija, kao drugostepenom organu, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija je dužno da odluči o podnetoj žalbi u roku od 90 dana od dana prijema.

Protiv drugostepenog rešenja može se pokrenuti upravni spor.

Postupak po tužbi za pokretanje upravnog spora iz stava 3. ovog člana smatra se hitnim.

Izvršenje rešenja

 

Na osnovu pravnosnažnog rešenja o vraćanju imovine vlasnik ima pravo da upiše svojinu na predmetnoj nepokretnosti.

Na osnovu pravnosnažnog rešenja o vraćanju imovine čiji je obveznik vraćanja društvo kapitala ili zadruga u postupku stečaja, odnosno likvidacije, bivši vlasnik ima pravo da zahteva izlučenje iz stečajne, odnosno likvidacione mase stečajnog, odnosno likvidacionog dužnika.

Na osnovu izvršnog rešenja kojim se određuje obeštećenje, organ ili organizacija nadležna za predaju državnih obveznica, odnosno potvrde o njihovom izdavanju, predaće obveznice korisniku, odnosno korisnicima.

Rešenje iz stava 3. ovog člana smatra se izvršenim upisom vlasništva korisnika na obveznicama u Centralni registar.

Evidencija o zahtevima i podnošenje izveštaja

 

Agencija vodi, u elektronskom obliku, evidenciju o podnetim zahtevima, utvrđenoj vrednosti imovine (osnovice obeštećenja) i obeštećenja po podnetim zahtevima, kao i rešenim predmetima.

Na osnovu evidencije i podataka iz stava 1. ovog člana, Agencija će najkasnije u roku od tri godine od dana objavljivanja javnog poziva iz člana 42. stav 1. ovog zakona dostaviti Vladi, preko ministarstva nadležnog za poslove finansija, procenu ukupnog iznosa osnovice obeštećenja po podnetim zahtevima.

Agencija će izvode iz zahteva iz člana 42. stav 1. ovog zakona primljene u prethodnom periodu jednom mesečno zbirno objavljivati na veb sajtu Agencije.

Izvod iz stava 3. ovog člana naročito sadrži: ime, ime jednog roditelja i prezime podnosioca zahteva, broj pod kojim je zahtev evidentiran, podatke o imovini čije se vraćanje zahteva i poziv svima koji ispunjavaju uslove da se, u zakonskom roku, zahtevu pridruže.

Oblik i sadržinu izvoda iz stava 4. ovog člana propisaće ministar nadležan za finansije.

 

AGENCIJA ZA RESTITUCIJU

Osnivanje

Osniva se Agencija za restituciju, radi vođenja postupka i odlučivanja o zahtevima za vraćanje imovine, kao i radi isplate novčane naknade i obeštećenja i obavljanja drugih poslova utvrđenih zakonom.

Poslove iz stava 1. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.

Pravni status

 

Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama, ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom i statutom. Agencija ima račun kod poslovne banke.

Sedište i organizacione jedinice

Sedište Agencije je u Beogradu.

Agencija ima područne jedinice u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, koje se osnivaju za teritoriju opština prema propisima kojima se uređuje regionalni razvoj.

 

KAZNENA ODREDBA

Prekršaji

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu Republike Srbije, organu autonomne jedinice, organu jedinice lokalne samouprave i drugom organu i organizaciji koje ne izda potrebnu dokumentaciju kojom raspolaže iz okvira svoje nadležnosti u skladu sa članom 13. ovog zakona.

 

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Donošenje podzakonskih akata

 

Ministar nadležan za finansije doneće propise iz člana 42. stav 8. i člana 50. stav 5. ovog zakona, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Vlada će doneti propise iz člana 25. stav 2. i člana 33. stav 2. ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zabrana otuđenja i opterećenja podržavljene imovine

 

Od stupanja na snagu ovog zakona imovina koja je oduzeta bivšim vlasnicima, a za koju je podneta prijava u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine („Službeni glasnik RS”, broj 45/05), a po odredbama ovog zakona može biti vraćena, ne može biti predmet otuđivanja, hipoteke ili zaloge, do pravnosnažnog okončanja postupka po zahtevu za vraćanje.

Zabrana otuđenja i opterećenja imovine iz stava 1. ovog člana u pogledu imovine za koju nisu podneti zahtevi za vraćanje prestaje po isteku roka za podnošenje zahteva.

Vraćena imovina je u slobodnom prometu, a Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ima pravo preče kupovine prilikom prvog otuđenja.

Akt otuđenja i opterećenja imovine koji je suprotan odredbama ovog člana je ništav.

Početak rada Agencije za restituciju

 

Agencija za restituciju počinje sa radom do 1. januara 2012. godine.

Agencija će preuzeti predmete, sredstva za rad, arhivu i zaposlene u Direkciji za restituciju.

Preuzimanje prijava oduzete imovine

 

Prijave sa pratećom dokumentacijom koje su podnete Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine („Službeni glasnik RS”, broj 45/05), Republička direkcija za imovinu Republike Srbije će, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostaviti podnosiocima prijava preporučenom pošiljkom na adresu navedenu u prijavi.

U slučaju kada više lica poseduje potvrde o izvršenom evidentiranju oduzete imovine pod istim brojem, prijava sa pratećom dokumentacijom se dostavlja prvom potpisniku prijave.

Primena Zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohije

Primena ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija urediće se po prestanku funkcionisanja međunarodne uprave uspostavljene u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Prestanak važenja odredbe drugog zakona

 

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi član 8. Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine („Službeni glasnik RS”, broj 45/05).

Pitanje:

Kako mogu dokazati da polazem pravo na restituciju oduzete imovine  ?

 

Odgovor:

Pre svega morate dokazati da polazete pravo svojine na  imovini/ nepokretnoj/ koja je oduzeta bez naknade trzisne vrednosti ili pravicne naknade, primenom propisa i akata o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, eksproprijaciji i drugih propisa . To pravo svojine steceno origativno ili derivatno, dokazujete izvodima iz zemljisnih knjiga, odnosno katastra iz kojih se vidi da ste vi ili neko od vasih srodnika , koje ste vi nasledili, bili vlasnici imovine koja je oduzeta. Uz  to, prilazete i dokaze/presude, resenja, odluke/ kojim potvrdjujete da vam je odredjena imovina oduzeta.

 

Pitanje:

Posto ja i moja porodica zivimo u Kanadi vec vise od 40 godina i nemamo blizu rodbinu u Srbiji , kako mozemo voditi postupak za povracaj imovine pred srpskim nadlestvima ?

 

Odgovor:

Postupak povracaja oduzete imovine vodice se saglasno odredjenoj proceduri za upravne i sudske postupke koja je blize odredjena donosenjem Zakona o restituciji. Taj postupak se moze voditi licno ili preko ovlascenog punomocnika-advokata iz Srbije. Svom ovlascenom punomocniku/advokatu dajete Specijalno punomocje kojim  detaljno precizirati njegova ovlascenja i pravne radnje i aktivnosti koje ce on preuzeti u vase ime.

Sporazum o socijalnoj sigurnosti izmedju Republike Srbije i Kanade

I.                   UVOD

 

Ovaj clanak detaljno obradjuje temu obracunavanja vremena radnog staza, godina zivota i visine primanja, stecenih radom u Republici Srbiji i Kanadi (kumulativno) a radi ostvarivanja prava na starosnu, porodicnu penziju i invalidsku penziju.

 

Zakljucivanjem Sporazuma o socijalnoj sigurnosti izmedju Republike Srbije i Kanade, donose se novine/promene u oblasti penzionog osiguranja, odnosno ostvarivanja prava na penziju, ukoliko su korisnici drzavljani obeju drzava, odnosno drzavljani jedne drzave, a sa prebivalistem u drugoj drzavi ugovornici i detaljno regulisu postupanja nadleznih organa Srbije i Kanade.

 

 

II.                PITANJA I ODGOVORI

 

  1. UOPSTENO O SPORAZUMU?

 

Sporazum izmedju Republike Srbije i Kanade o socijalnoj sigurnosti, kao i Administrativni sporazum za njegovo sprovodjenje potpisan je 12.04.2013. godine. 


Sporazum je potvrdjen u Republici Srbiji i objavljen u „Sluzbenom glasniku Republike Srbije - Medjunarodni ugovori" broj 12/2013. Potrebno je da bude potvrdjen, odnosno ratifikovan i u Kanadi, I da bi sporazum stupio na snagu i mogao da se primenjuje nadlezni organi dve drzave treba da se medjusobno obaveste o izvrsenim ratifikacijama.

 

  1. RAZLOG ZBOG CEGA JE ZAKLJUCEN I POSLEDICE KOJE ON PROIZVODI?

 

Ovaj sporazum daje mogucnost drzavljanima Srbije, koji su izvesno vreme radili i u Kanadi i u Srbiji, da na vise nacina ostvare pravo na penziju, to jest neposrednu isplatu davanja. Naime, predmetnim sporazumom regulisano je da se pravo na davanje moze steci na ta tri nacina. Prvo je samostalno davanje, sto znaci da lice koje je bilo zaposleno u jednoj od dve drzave, dovoljno dugo vremena u toj drzavi, steklo pravo na penziju i druga drzava priznaje to pravo. Druga varijanta je srazmerno davanje, sto znaci da ako lice nije bilo osigurano dovoljno dugo u jednoj od drzava, moze se dodati, sabrati radni staz u drugoj drzavi, ali da nema poklapanja. Treci nacin sticanja prava davanja je ako pored spomenutog sabiranja nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava davanja, onda se uzimaju u obzir i periodi osiguranja navrsenih u trecim drzavama sa kojima strane ugovornice imaju zakljucene sporazume o socijalnom osiguranju.

 

Voleo bih jos da istaknem da predmetni sporazum predvidja oslobadjanje ili smanjenje taksi za pismene podneske ili dokumenta koja se prilazu zbog primene pravnih propisa, kao i deo sporazuma koji se odnosi na upotrebu jezika.

Naime, predvidjeno je da nadlezni organi koji ucestvuju u sprovodjenju ovog sporazuma u medjusobnoj komunikaciji, a i u komunikaciji sa zainteresovanim licima i njihovim predstavnicima, mogu koristiti sluzbeni jezik svoje drzave i ne mogu se odbiti podnesci ili dokumenti zato sto su sačinjeni na sluzbenom jeziku druge strane ugovornice. To je znacajno, jer se na ovaj nacin gradjani ne opterecuju dodatnim troskovima koji bi bili potrebni za overeni prevod dokumenata.

 

  1. NA KOJE PRAVNE PROPISE REPUBLIKE SRBIJE I KANADE SE OVAJ SPORAZUM ODNOSI?

 

Predmetni sporazum, u clanu 2, taksativno nabraja na koje se konkretno propise ono odnosi, izdvajajuci u tom smislu, u odnosu na Kanadu: Zakon o osiguranju za slucaj starosti i Kanadski penzijski plan, kao i, u odnosu na Republiku Srbiju: Propise vezane za pezijsko i invalidsko osiguranje, i propise u odnosu na osiguranje za slucaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

 

Takodje, clanom 2, predvidjeno je da se predmetni sporazum odnosi i na buduce pravne propise kojima se prethodni propisi menjaju, dopunjuju ili objedinjuju, ukljucujuci i nove kategorije korisnika ili nova davanja.

 

  1. NA KOJA LICA SE SPORAZUM PRIMENJUJE?

 

Predmetni sporazum, shodno clanu 3, predvidja da su kategorija lica na koje se primenjuje sporazum, sva lica koja podlezu ili su podlegala pravnim propisima jedne ili obe ugovorne strane, kao i na lica koja izvode svoja prava od tih lica u skladu sa pravnim propisima svake ugovorne strane.

 

  1. NACELA SPORAZUMA?

 

Predmetni sporazum, pociva na sledecim nacelima: nacelo jednakog tretmana; nacelo prevacivanja davanja i nacelo primene pravnih propisa.

 

U odnosu na prvo nacelo, predvidjeno clanom 4 predmetnog sporazuma, svako lice za koje vaze ili su vazili pravni propisi jedne ugovorne strane, kao i druga lica koja izvode svoja prava od tog lica, podlezu obavezama koje proisticu iz pravnih propisa druge ugovorne strane i stiču pravo na davanja prema tim pravnim propisima, pod istim uslovima kao i drzavljani druge ugovorne strane.

 

U odnosu na drugo nacelo, predvidjeno clanom 5 predmetnog sporazuma, davanja koja je prema pravnim propisima jedne ugovorne strane, steklo svako lice iz clana 3 ovog sporazuma, ukljucujuci i davanja koja su stecena primenom ovog sporazuma, nece

se umanjiti, modifikovati, suspendovati ili ukinuti samo zbog cinjenice sto to lice ima

prebivaliste na teritoriji druge ugovorne strane. Ova davanja isplacivace se i kada to

lice ima prebivaliste na teritoriji druge ugovorne strane.

 

Takodje, clanom 5 predmetnog sporazuma, dodatno je, sta se pod stavom 1 podrazumeva u odnosu na Republiku Srbiju i Kanadu, a to su:

 

- U odnosu na Kanadu:

 

1) davanja koja je prema ovom sporazumu steklo lice za koje vaze ili su

vazili pravni propisi obe ugovorne strane ili lice koje svoja prava izvodi od tog lica

isplacivace se, takodje, i kada to lice ili lice koje svoja prava izvodi od tog lica ima

prebivaliste na teritoriji trece drzave.

2) penzija u skladu sa Zakonom o osiguranju za slucaj starosti se isplacuje

licu koje boravi izvan Kanade samo ukoliko je period prebivanja tog lica, utvrdjen

sabiranjem u skladu sa Delom III, Poglavlje 1, najmanje jednak minimalnom periodu

prebivanja u Kanadi koji je prema Zakonu o osiguranju za slucaj starosti neophodan

za isplatu penziju izvan Kanade.

3) primanje i zagarantovani dopunski prihod isplacuje se licu koje boravi van

Kanade samo u onoj meri u kojoj je to predvidjeno Zakonom o osiguranju za slucaj

starosti.

 

- U odnosu na Republiku Srbiju:

 

1) davanja koja je prema ovom sporazumu steklo lice za koje vaze ili su

vazili pravni propisi obe ugovorne strane ili lice koje svoja prava izvodi od tog lica

isplacivace se, takodje, i kada to lice ili lice koje svoja prava izvodi od tog lica ima

prebivaliste na teritoriji trece drzave, pod uslovom da je Republika Srbija zakljucila

sporazum o socijalnoj sigurnosti sa tom drzavom.

2) stav 1 ovog clana se ne primenjuje na najnizi iznos penzije, novcanu

naknadu za pomoc i negu drugog lica i novcanu naknadu za telesno ostecenje.

 

U odnosu na trece nacelo, predvidjeno clanom 6 predmetnog sporazuma, uvodi se, kao opste pravilo, da zaposleni na teritoriji jedne ugovorne strane podleze, u odnosu na to zaposlenje, pravnim propisima samo te ugovorne strane.

 

 

  1. PRIMENA PROPISA – U ODNOSU NA ZAPOSLENE I LICA KOJA OBAVLJAJU SAMOSTALNU DELATNOST?

 

Clan 7 predmetnog sporazuma, odnosi se na primenu propisa jedne od ugovornih strana, u slucajevima zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti, na teritoriji druge ugovorne strane.

 

Pa tako, ukoliko poslodavac sa sedistem u jednoj strani ugovornici uputi zaposlenog

koji podleze pravnim propisima te ugovorne strane, na rad na teritoriju druge

ugovorne strane, taj zaposleni, u odnosu na taj rad, podleze pravnim propisima samo

prve ugovorne strane kao da radi na njenoj teritoriji. Ovo upucivanje moze trajati do

36 meseci i moze se produziti za dodatni period od 24 meseca uz saglasnost

nadleznih organa obe ugovorne strane.

 

Isto tako, ukoliko lice koje obavlja samostalnu delatnost podleze pravnim propisima

jedne ugovorne strane i privremeno radi za svoj racun na teritoriji druge ugovorne

strane ili na teritorijama obe ugovorne strane, to lice, u odnosu na taj rad, podleze

pravnim propisima samo prve ugovorne strane. Ovo upucivanje moze trajati do 24

meseca i moze se produziti za dodatni period od 12 meseci uz saglasnost nadleznih

organa obe ugovorne strane.

 

 

  1. PRIMENA PROPISA – U ODNOSU NA POSADU BRODA?

 

Clan 8 predmetnog sporazuma, odnosi se na primenu propisa jedne od ugovornih strana, u slucajevima zaposlenja kao clana brodske posade, te u tom slucaju je predvidjeno da, lice koje podleze pravnim propisima obe ugovorne strane u slucaju da je zaposleno kao clan brodske posade ce, u odnosu na to zaposlenje, podlegati samo pravnim propisima Kanade ukoliko ima prebivaliste na teritoriji Kanade, a u svim ostalim slucajevima samo pravnim propisima Republike Srbije.

 

  1. PRIMENA PROPISA – U ODNOSU NA DRZAVNE SLUZBENIKE, DIPLOMATSKO I KONZULARNO OSOBLJE?

 

Clan 9 predmetnog sporazuma, odnosi se na primenu propisa jedne od ugovornih strana, u slucajevima zaposlenja u svojstvu drzavnih sluzbenika i/ili diplomatskog i konzularnog osoblja.

 

U odnosu na ova zaposlenja, predvidjeno je da lice zaposleno od strane vlade, drzavni sluzbenik ili sluzbeni predstavnik koje jedna ugovorna strana uputi na rad na teritoriju druge ugovorne strane, podleze, u odnosu na taj rad, pravnim propisima prve ugovorne strane, kao i diplomatsko i konzularno osoblje, kao i njihova privatna posluga koju je

jedna ugovorna strana uputila na rad na teritoriju druge ugovorne strane, podleze, u

odnosu na taj rad, pravnim propisima prve ugovorne strane.

 

Medjutim, u odnosu na ova opsta pravila, predvidjen je i izuzetak, a to je da lice koje ima prebivaliste na teritoriji jedne ugovorne strane i koje je zaposleno na toj teritoriji u drzavnoj sluzbi ili diplomatskoj misiji druge ugovorne strane, podleze u odnosu na taj rad, pravnim propisima samo prve ugovorne strane. Poslodavac tog lica ce postovati sve odredbe pravnih propisa prve ugovorne strane koji se primenjuju na poslodavce.

 

  1. STA SE PODRAZUMEVA POD “PERIODOM PREBIVANJA” PREMA PRAVNIM PROPISIMA KANADE?

 

Ovo pitanje veoma je vazno, jer se primenjuje uvek prilikom izracunavanja visine davanja u skladu sa pravnim propisima Kanade, stoga je ono detaljno uredjeno clanom 11 predmetnog sporazuma, te je, u tom smislu predvidjeno sledece:

 

Naime, za potrebe izracunavanja visine davanja prema Zakonu o osiguranju za

slucaj starosti:

 

1) ukoliko lice podleze Kanadskom penzijskom planu ili sveobuhvatnom

penzijskom planu neke kanadske provincije, bilo koji period njegovog prebivanja ili

boravka u Republici Srbiji smatra se periodom prebivanja tog lica u Kanadi; taj period

se smatra periodom prebivanja u Kanadi i vencanog ili nevencanog partnera i

izdrzavanog lica koji sa njim zive i koji ne podlezu pravnim propisima Republike

Srbije po osnovu zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti;

2) ukoliko lice podleze pravnim propisima Republike Srbije tokom bilo kog

perioda boravka ili prebivanja u Kanadi, taj period se ne smatra periodom prebivanja

tog lica u Kanadi, niti periodom prebivanja u Kanadi vencanog ili nevencanog

partnera ili izdrzavanog lica koji zive sa njim i koji ne podlezu Kanadskom penzijskom

planu ili sveobuhvatnom penzijskom planu kanadske provincije po osnovu zaposlenja

ili obavljanja samostalne delatnosti.

 

Isto tako, dopunsko pravilo je i da:

 

1 ) smatra se da lice podleze Kanadskom penzijskom planu ili

sveobuhvatnom penzijskom planu kanadske provincije tokom perioda boravka ili

prebivanja u Republici Srbiji samo ukoliko to lice uplacuje doprinose prema tom

planu tokom tog perioda po osnovu zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti;

2) smatra se da lice podleze zakonodavstvu Republike Srbije za vreme

perioda boravka ili prebivanja u Kanadi samo ukoliko to lice, u tom periodu, uplacuje

obavezne doprinose prema tim pravnim propisima po osnovu zaposlenja ili

obavljanja samostalne delatnosti.

 

  1. OSTVARIVANJE PRAVA NA DAVANJE – KOJI PERIODI SE SABIRAJU I NA KOJI NACIN SE VRSI SABIRANJE?

 

U vezi sa prethodnim pitanjem regulisanim clanom 11 predmetnog sporazuma, u narednom clanu (clan 12) detaljno su regulisane vremenske jedinice (periodi) koji se sabiraju radi ostvarivanja prava na davanje (starosna, porodicna i invalidska penzija)

 

U tom smislu, prvo je predvidjeno da, nadlezni nosilac jedne ugovorne strane ce prilikom utvrdjivanja ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na davanje prema pravnim propisima koje on primenjuje, uzeti u obzir, u meri u kojoj je to potrebno, periode koji se priznaju prema pravnim propisima druge ugovorne strane, pod uslovom da se ti periodi ne poklapaju.

 

Takodje, potom je u odnosu na pravne propise Kanade, predvidjeno da u cilju odlucivanja o ispunjenosti uslova za davanje prema Zakonu o osiguranju za slucaj starosti Kanade, period koji se priznaje prema pravnim propisima Republike Srbije, smatrace se periodom prebivanja u Kanadi, odnosno u cilju odlucivanja o ispunjenosti uslova za davanje prema Kanadskom penzijskom planu, jedna kalendarska godina, u kojoj je navrseno najmanje 3 meseca perioda koji se priznaju prema pravnim propisima Republike Srbije, smatrace se kao kalendarska godina, koja se priznaje prema Kanadskom penzijskom planu.

 

S druge strane, u odnosu na pravne propise Republike Srbije, u cilju odlucivanja o ispunjenosti uslova na starosnu penziju kalendarska godina koja predstavlja period koji se priznaje prema Kanadskom penzijskom planu smatra se kao 12 meseci koji se priznaju prema pravnim propisima Republike Srbije, a mesec koji predstavlja period koji se priznaje prema Zakonu o osiguranju za slucaj starosti Kanade i koji nije deo perioda koji se priznaje prema Kanadskom penzijskom planu, smatra se mesecom koji se priznaje prema pravnim propisima Republike Srbije. U cilju odlucivanja o ispunjenosti uslova za invalidsku ili porodicnu penziju prema pravnim propisima Republike Srbije, kalendarska godina koja prema Kanadskom penzijskom planu predstavlja period koji se priznaje, smatra se kao 12 meseci koji se priznaju prema pravnim propisima Republike Srbije.

 

  1. OSTVARIVANJE PRAVA NA DAVANJE – PERIODI U SISTEMU TRECE DRZAVE?

 

Vrlo je znacajno to sto, shodno clanu 13 predmetnog sporazuma, ukoliko lice ne ispunjava uslove za pravo na davanje na osnovu perioda koji se priznaju prema pravnim propisima ugovornih strana, ispunjenost uslova za pravo na davanje utvrdjuje se sabiranjem tih perioda i perioda navrsenih u sistemu trece drzave, sa kojom obe ugovorne strane imaju zakljucen ugovor o socijalnoj sigurnosti koji predvidja sabiranje perioda.

 

  1. OSTAVRIVANJE PRAVA NA DAVANJE – MINIMALNI PERIOD?

 

Calnom 14 predmetnog sporazuma, predvidjeno je da, ukoliko je ukupno trajanje perioda koji se priznaju koje je navrsilo lice prema pravnim propisima jedne ugovorne strane krace od jedne godine i ukoliko, samo po osnovu tog perioda, ne postoji pravo na davanje prema pravnim propisima te ugovorne strane, nadlezni nosilac te ugovorne strane nece isplacivati davanje po osnovu tog perioda. Ove periode uzima u obzir nadlezni nosilac druge ugovorne strane radi utvrdjivanja ispunjenosti uslova za davanje.

 

  1. DAVANJA PREMA PRAVNIM PROPISIMA KANADE – ZAKON O OSIGURANJU ZA SLUCAJ STAROSTI?

 

Na osnovu clana 15 predmetnog sporazuma, predvidjeno je kada dolazi do pune primene Zakona o osiguranju za slucaj starosti Kanade, te je u tom smislu predvidjeno da, ako lice ispunjava uslove za penziju ili naknadu prema Zakonu o osiguranju za slucaj starosti iskljucivo primenom odredaba o sabiranju, nadlezni nosilac Kanade ce izracunati iznos penzije ili naknade koji se isplacuje tom licu u skladu sa odredbama tog zakona koje uređdjuju isplatu proporcionalnog dela penzije ili naknade, iskljucivo na osnovu perioda prebivanja u Kanadi koji se smatraju kao takvi, u skladu sa tim zakonom.

 

Ovo pravilo, naime, primenjuje se i na lice koje ima prebivaliste van Kanade

i koje bi ispunilo uslove za punu penziju u Kanadi, ali koje nije prebivalo u Kanadi

minimum vremena koje je prema Zakonu o osiguranju za slucaj starosti potrebno za

isplatu penzije van Kanade.

 

  1. DAVANJA PREMA PRAVNIM PROPISIMA KANADE – KANADSKI PENZIJSKI PLAN?

 

Prema clanu 16 predmetnog sporazuma, a u vezi sa prethodnim clanom, odredjeno je da ukoliko lice ispunjava uslove za davanja iskljucivo uz primenu odredaba o

sabiranju, nadlezni nosilac Kanade ce izracunati iznos davanja koje se

isplacuje tom licu na sledeci nacin:

 

1) deo davanja koji zavisi od zarade se odredjuje u skladu sa odredbama

Kanadskog penzijskog plana iskljucivo na osnovu zarada koje se uzimaju u obzir za

penziju prema tom planu;

2) fiksni deo davanja se odredjuje mnozenjem iznosa fiksnog dela davanja utvrdjenog u skladu sa odredbama Kanadskog penzijskog plana sa razlomkom koji predstavlja odnos izmedju perioda doprinosa placenog Kanadskom penzijskom planu i minimalnog perioda koji se, prema tom planu, zahteva za utvrdjivanje ispunjenosti uslova za to davanje. Ta vrednost ne sme biti veca od jedan.

 

  1. DAVANJA PREMA PRAVNIM PROPISIMA REPUBLIKE SRBIJE – ODREDJIVANJE IZNOSA PENZIJE?

 

Clan 17 predmetnog sporazuma odnosi se na one slucajeve kada dolazi do pune primene pravnih propisa Republike Srbije, te je u tom smislu predvidjeno da ukoliko pravo na penziju postoji prema pravnim propisima Republike Srbije bez primene odredaba o sabiranju, iznos penzije se odredjuje iskljucivo prema pravnim propisima Republike Srbije.

Medjutim, ukoliko se pravo na penziju utvrdjuje iskljucivo uz primenu odredaba o

sabiranju, nadlezni nosilac Republike Srbije:

 

1) izracunava teorijski iznos penzije koji bi pripadao da je ukupan period

koji se priznaje navrsen prema pravnim propisima Republike Srbije i pravnim

propisima Kanade, navrsen iskljucivo prema pravnim propisima Republike Srbije i

2) na osnovu tog teorijskog iznosa, odredjuje stvarni iznos penzije koji se

isplacuje, srazmerno odnosu izmedju perioda koji se priznaje, navrsenog prema

pravnim propisima Republike Srbije i ukupnog perioda koji se priznaje, navrsenog

prema pravnim propisima Republike Srbije i pravnim propisima Kanade.

 

  1. ADMINISTRATIVNE ODREDBE – ADMINISTRATIVNI DOGOVOR; RAZMENA INFORMACIJA I UZAJAMNA POMOC; PLACANJE DAZBINA, NAKNADA I TAKSI; JEZIK KOMUNIKACIJE

 

Ovaj deo sporazuma uredjuje sva ona tehnicka pitanja od znacaja za adekvatnu primenu sporazuma.

 

Clanom 18 predmetnog sporazuma predvidjeno je, da ce nadlezni organi ugovornih strana zakljuciti administrativni dogovor kojim ce utvrditi mere neophodne za primenu ovog sporazuma, i da ce se organi za vezu odrediti tim dogovorom.

 

Clanom 19 predmetnog sporazuma predvidjeno je da ce nadlezni organi i nosioci zaduzeni za primenu ovog sporazuma:

 

1) u meri u kojoj to dopustaju pravni propisi koje primenjuju, medjusobno

razmenjivati informacije neophodne za primenu tih pravnih propisa;

2) pruzati medjusobnu pomoc u cilju utvrdjivanja ispunjenosti uslova za

sticanje prava na davanje i njegovog iznosa prema odredbama ovog sporazuma ili

prema pravnim propisima na koje se on odnosi, kao da se radi o primeni sopstvenih

pravnih propisa;

3) medjusobno razmenjivati, u sto kracem roku, sve informacije o merama

koje se preduzimaju u cilju primene ovog sporazuma ili o promenama u njihovim

pravnim propisima, ukoliko te promene imaju uticaja na primenu ovog sporazuma.

 

Isto tako, predvidjeno je da, ukoliko nadlezni nosilac jedne ugovorne strane zahteva da se podnosilac zahteva ili korisnik koji ima prebivaliste na teritoriji druge ugovorne strane podvrgne medicinskom ispitivanju, nadlezni nosilac druge ugovorne strane ce, na zahtev

nadleznog nosioca prve ugovorne strane, preduzeti mere za obavljanje tog

ispitivanja. Ukoliko se medicinsko ispitivanje obavlja iskljucivo za potrebe nosioca koji

ga zahteva, taj nadlezni nosilac ce nadoknaditi nadleznom nosiocu druge ugovorne

strane troskove ispitivanja. Medjutim, ukoliko se medicinsko ispitivanje obavlja za

potrebe oba nadlezna nosioca, troskovi se ne nadoknadjuju.

 

I na kraju, vazno pravilo predvidjeno ovim clanom je da svaki podatak o licu koji, u skladu sa ovim sporazumom, jedna ugovorna strana dostavlja drugoj, je poverljiv i koristi se samo u svrhu primene ovog sporazuma i propisa na koje se on odnosi, osim ukoliko je davanje informacije potrebno prema propisima ugovorne strane.

 

Clanom 20 predmetnog sporazuma je nadalje predvidjeno da svako izuzece ili umanjenje dazbina, naknada, konzularnih i administrativnih taksi predvidjeno pravnim propisima jedne ugovorne strane u vezi sa izdavanjem potvrde ili dokumenta neophodnog za primenu njenih pravnih propisa se odnosi i na izdavanje potvrde ili dokumenta neophodnog za primenu pravnih propisa druge ugovorne strane, a svaki zvanicni dokument koji je neophodan za primenu ovog sporazuma izuzima se od overe od strane diplomatskih ili konzularnih organa.

 

U odnosu na jezik komunikacije, clanom 21 predvidjeno je da nadlezni organi i nosioci ugovornih strana mogu direktno komunicirati na bilo kom sluzbenom jeziku ugovornih strana.

 

  1. ADMINISTRATIVNE ODREDBE – PODNOSENJE ZAHTEVA, OBAVESTENJA I ZALBI; ISPLATA DAVANJA; RESAVANJE SPORNIH PITANJA; DOGOVOR SA KANADSKOM PROVINCIJOM

 

Clanom 20 predmetnog sporazuma predvidjeno je sledece:

 

1. Zahtevi, obavestenja i zalbe koje se odnose na sticanje prava ili na visinu

davanja u skladu sa pravnim propisima jedne ugovorne strane i koje treba podneti, u

propisanom roku, nadleznom organu ili nosiocu te ugovorne strane a koji su, u tom

roku, podneti nadleznom organu ili nosiocu druge ugovorne strane smatrace se

podnetim nadleznom organu ili nosiocu prve ugovorne strane. Datum podnosenja

zahteva, obavestenja i zalbe nadleznom organu ili nosiocu druge ugovorne strane

smatrace se datumom podnosenja nadleznom organu ili nosiocu prve ugovorne

strane.

2. Zahtev za davanje podnet prema pravnim propisima jedne ugovorne

strane, nakon stupanja na snagu ovog sporazuma, smatra se, istovremeno,

zahtevom za odgovarajuce davanje prema pravnim propisima druge ugovorne

strane, pod uslovom da podnosilac, u trenutku podnosenja zahteva, pruzi

informacije o periodima koji se priznaju prema pravnim propisima druge ugovorne

strane. Ovo se nece primenjivati na izricit zahtev podnosioca.

 

3. Nadlezni organ ili nosilac kome je podnet zahtev, obavestenje i zalba

prosledjuje iste, bez odlaganja, nadleznom organu ili nosiocu druge ugovorne strane.

 

Na koji nacin se vrsi isplata davanja, regulisano je clanom 23 predmetnog sporazuma, a na osnovu kojeg:

1. Nadlezni nosilac jedne ugovorne strane isplacuje davanja prema ovom

sporazumu korisniku koji ima prebivaliste van teritorije te ugovorne strane u bilo kojoj

konvertibilnoj valuti, u skladu sa pravnim propisima koje primenjuje.

2. Nadlezni nosilac jedne ugovorne strane isplacuje davanja u skladu sa ovim

sporazumom direktno korisnicima, bez ikakvih umanjenja na ime administrativnih

troskova.

Prema clanu 24 predmetnog sporazuma, predvidjeno je da nadlezni organi ugovornih strana resavaju, u meri u kojoj je to moguce, sva sporna pitanja koja proizlaze iz tumacenja ili primene ovog sporazuma, u skladu sa njegovim duhom i osnovnim principima a clanom 25 da organi Republike Srbije i kanadska provincija mogu zakljuciti dogovor o svim pitanjima socijalne sigurnosti u okviru jurisdikcije kanadske provincije, ukoliko taj dogovor nije u suprotnosti sa odredbama ovog sporazuma.

  1. STUPANJE NA SNAGU SPORAZUMA, NJEGOVO TRAJANJE I OTKAZIVANJE

Ono sto je vazno naglasiti su periodi koji na koje se odnosi primena ovog sporazume, te je u tom smislu clanom 26 predvidjeno da:

1. Svaki period koji se priznaje, navrsen pre dana stupanja na snagu ovog

sporazuma, uzima se u obzir za utvrdjivanje prava na davanje i iznosa tog davanja u

skladu sa ovim sporazumom.

2. Odredbe ovog sporazuma ne daju pravo na primanje davanja za period pre

dana stupanja na snagu ovog sporazuma.

3. Izuzetno od stava 2 ovog clana, davanje, osim jednokratno isplacenog

davanja, isplatice se u skladu sa ovim sporazumom, za osigurane slucajeve koji su

nastali pre njegovog stupanja na snagu.

Bitno je naglasiti da u slucaju otkazivanja ovog sporazuma, sva prava ostvarena prema

njegovim odredbama ce biti zadrzana i da ce se ovaj sporazum i dalje primenjivati u

odnosu na sva lica koja su pre njegovog otkazivanja podnela zahteve i ispunila

uslove za ostvarivanje prava prema odredbama ovog sporazuma, kao i da ovaj sporazum nije potpisan sa ogranicenjem njegovog trajanja, a sve u skladu sa clanom 27 predmetnog sporazuma.

 

III.             KONTAKT INFORMACIJE

 

Na ovom mestu pruzamo Vam listu svih institucija, relevantnih za pitanja ostvarenja i zastite prava na penzijsku, porodicnu i invalidsku penziju, kao u Kanadi, tako i u Republici Srbiji, kao i kontakt informacije svih relevantnih institucija.

 

1. Za Kanadu:

-Human Resources Development

Income security programs

International operations

333 River Road, Tower “A”, 10th floor

Ottawa, Ontario

Canada, K1A OL4

www.hrdc-drhc.gc.ca

- Government of Canada

Canada Pension Plan and Old Age Security pension

www.canada.ca

 

 

2. Za Republiku Srbiju:

-Republicki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje

Adresa: Dr. Aleksandra Kostica 9, 11000 Beograd

Tel. +381-11-206-1000

Internet sajt. www.pio.rs

-Ministarstvo za rad, zaposljavanje, boracka i socijalna pitanja

Sektor za penzijsko i invalidsko osiguranje

Adresa: Nemanjina 22-26, 11000 Beograd

Tel. +381-11-3621-767

Internet sajt: www.minrzs.gov.rs

 

Advokat / Attorney at law - Zoran M.Kostic


Kanada - Evropa - Amerika

Vize – Postupci – Procedura

Uporedno pravna analiza propisa iz oblasti Medjunarodnog prava/ Krivicnih-Naslednih-Porodicnih-propisa iz oblasti rada i obrazovanja, iz oblasti Obligacionih i Stvarno-pravnih odnosa/ koji direktno ili indirektno uticu na ostvarivanje i zastitu statusa domacih lica koja odlaze u inostranstvo da borave, zive, rade i studiraju, kao i na ostvarivanje i zastitu prava tih lica u zemlji njihovog porekla.


  Informacije – iskljucivo u okviru postojecih zakonskih regulativa.


Delokrug naseg angazovanja:

- Pitanja nasledstva u zemlji i inostranstvu

- Restistucije(povracaj oduzete imovine)

- Razvod braka u zemlji i inostranstvu

- Pravno uredjenje Izdrzavanja supruznika, dece

- Priznanje i izvrsenje stranih sudskih odluka

- Priznanje i izvrsenje domacih sudskih odluka u inostranstvu

- Zastupanje pred medjunarodnim sudovima- Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu

- Analiza strukovnih profila saglasno domacem zakonu o radu, zakonu o obrazovanju, Nomenklaturi zanimanja i sistematizaciji radnih mesta i usaglasavanje istih sa normativima za priznavanje kvalifikacija u stranim zemljama

- Uporedno pravni pregled kolizionih normi u oblasti rada i radnih odnosa, braka i porodice, priznanja i izvrsenja stranih sudskih i arbitraznih odluka, privrednih i ekonomskih odnosa

- Pravni saveti i instrukcije u domenu Medjunarodnog privatnog i Medjunarodnog poslovnog prava 

- Zastupanja pred domacim sudovima i upravnim organima

- Zastupanje pred medjunarodnim izabranim sudovima i arbitrazama


Povezivanje srpskih I kanadskih firmi / otpocinjanje biznisa - Kanadski poslovni servis

Registracija firmi, predstavnistva u Kanadi/ Srbiji

Provera Boniteta domacih/stranih firmi

Kupovina nekretnina u Kanadi/ Srbiji/ Americi

Resavanje sporova domacih i stranih firmi


Informacije o tome sta vas ceka u Kanadi, sta sve treba da uraditi po dolasku u Kanadu,informacije o sistemu obrazovanja, zdravstvene i socijalne zastite u Kanadi, o programima obuke, usavrsavanja za novonastanjene u Kanadi, o nacinu trazenja posla i evaluaciji kvalifikacija i nostrifikaciji diploma, o standardima vezanim za sve strukovne profile u Kanadi, o bankarskom sistemu, o kodeksima poslovanja, o otpocinjanju sopstvenog biznisa u Kanadi, o nacinu trazenja i uslovima za iznajmljivanje ili kupovinu stana ili kuce u Kanadi


- Pomoc kod nastanjenja i integracije, pre odlaska za Kanadu i po dolasku u Kanadu.

- Pomoc kod adaptacije/ Kako i na koji nacin sto pre i sto lakse premostiti kulturoloske razlike


Ukoliko zelite da posetite Kanadu, da studirate, zivite i radite u Kanadi, potrebno je najpre, da na pravi nacin razumeta kako funkcionise drustvani sistem te zemlje  i da se upoznate sa relevantnim zakonskim propisima, kako domaceg prava zemlje porekla , tako i sa propisima zemlje odrednice, kao i sa odgovarajucim bilateralnim sporazumima i Medjunarodnim konvencijama. Tek nakon toga, mozete pokrenuti odgovarajuce postupke i procedure vezane za ostvarivanje i/ili zastitu Vasih prava pred domacim ili stranim sudskim, upranim organima, organizacijama i institucijama


Kontakt

011-322-4456

O64-216-8789

E-mail. z.kostic8@gmail.com

              kostic_zoran@hotmail.com


 *  U domenu imigracionih pravnih pitanja ovaj sajt ima za svrhu da pruzi besplatne informacije i observacije vezane za kandski vizni rezim, kako bi potencijalni kandidati mogli da steknu uvid u slozenost i ozbiljnost ove problematike i neophodnost postovanja zakonskih propisa.

Detaljniji pregled uslova i kriterijuma za kvalifikaciju zahteva i o tome ko moze zastupati vas zahtev pred imigracionim vlastima Kanade i davati vam pravne savete iz ove oblasti, mozete pronaci u kanadskom Imigracionom aktu i regulativama, koji su dostupni javnosti preko oficijalnog "website" Ministarstav za Imigraciju, drzavljanstvo i multikulturalizam Kanade.


Upcoming Events - Seminari i pravne konsultacije u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kitcheneru, Torontu- Pozovite i zakazite svoj termin

Sunday, Oct 22 at 6:36 PM - 9:36 PM
Thursday, Oct 26 at 6:00 PM - 9:00 PM
Tuesday, Nov 7 at 7:00 PM - 8:00 PM
Wednesday, Nov 22 at 6:36 PM - 9:36 PM